Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Čovek koga bije glas najmoćnijeg na medijskoj sceni našao se u ulozi žrtve, i to ni manje ni više nego žrtve zavere i pokušaja ubistva. Međutim, apsolutno sve informacije o ovom slučaju od početka afere do danas dolaze isključivo od Željka Mitrovića i televizije Pink. Prema informacijama do kojih je došlo "Vreme", policija još nije otvorila zvaničnu istragu, niti će se to dogoditi dok ne stigne zvanična medicinska potvrda o prisustvu otrovnih supstanci u Mitrovićevoj krvi, a nje još uvek nema
„Tvoj stric se došunjo u taj zgodan čas,
bez odbrane kad sam, sa bočicom soka
velebilja kletog, i u zavijutke
uva mog sasu rastvor gubavi
otrovnog dejstva na čovečju krv,
što brzo, ko živa, prođe kroz kanale
i prirodne hodnike našeg tela,
te nenadnom snagom, ko maja u mleku,
čistu i tečnu progruša nam krv.“
Vilijem Šekspir, Hamlet,
prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović
Dvorske spletke i intrige, rođaci koji jedni drugima rade o glavi, imperija koja posrće, kralj kome podmeću otrov u hranu, kraljica na koju pada sumnja, izdajnici, zaverenici, pomagači i pretendenti na presto, verni podanici… Svi ovi literarni motivi preplitali su se prošle nedelje u realnosti. Vest je odjeknula poput groma, 27. januara, baš na Svetog Savu „usred zime kad mu vreme nije“. Željko Mitrović, vlasnik jedne od najvećih, ako ne i najveće medijske imperije u jugoistočnoj Evropi, „Pink International Group“, javno je izrazio sumnju da ga je neko iz njegovog neposrednog okruženja trovao, što je pre oko mesec dana izazvalo aplastičnu anemiju, od koje se trenutno oporavlja u Nemačkoj.
U telefonskoj izjavi koju je iz klinike u Flencburgu kod Hamburga dao za „Blic“, Mitrović je rekao da je uveren da mu je neko u hranu i piće sipao supstance slične citostaticima, ali da je na dobrom putu da u potpunosti ozdravi: „Mogu da kažem da sumnjam da me je neko trovao, da mi je neko u hranu ili piće sipao supstance poput citostatika koje mogu da dovedu do aplastične anemije. Analize u Nemačkoj govore da mi je neka supstanca koju sam konzumirao poremetila imuni sistem i ozbiljno narušila zdravlje.“ On je još ispričao i da za sada samo sumnja na pojedince iz svog okruženja, ali da će stvar biti predata istražnim organima, kako bi se utvrdilo da li je zaista nešto tako ozbiljno u pitanju.
ŽRTVA ZAVERE: Istog dana Mitrovićeva Televizija Pink objavila je saopštenje u kom je rečeno: „Vlasnik Pink media international Željko Mitrović, koji je bio na ivici smrti, žrtva je zavere. Najnovije analize rađene u Nemačkoj pokazuju da je trovan. To istovremeno demantuje sramna medijska nagađanja i čaršijske priče da je njegova bolest posledica korišćenja opijata i neurednog života. Sada su na potezu policija i tužilaštvo.“ U Pinkovom saopštenju navedeno je i da je toksikološko istraživanje obavljeno u Nemačkoj pokazalo prisustvo arsenika, benzena, izotopa olova i nekih radioaktivnih supstanci u krvi koje su u njegov organizam kontinuirano unošene i da je analizama isključena svaka genetska mogućnost bolesti. Prema navodima iz saopštenja, to je potvrdio doktor Nikola Milinić, koji je primio Mitrovića na lečenje u KBC „Bežanijska kosa“. Doktor Milinić negirao je da uzrok aplastične anemije koja je dijagnostifikovana kod Mitrovića može da bude uzimanje opijata, kako se spekulisalo u nekim medijima, napominjući da ni u stručnoj literaturi nema primera da opijati mogu da uzrokuju aplastičnu anemiju.
U izjavi za „Blic“ Mitrović je izneo još nekoliko ozbiljnih optužbi, koje su kasnije u medijima dovedene u vezu sa navodnim trovanjem. Pre svega, zapretio je da će čim se vrati u Beograd otpustiti oko stotinak radnika koji su širili tračeve o njemu: „Posedujem stenograme iz kojih vidim šta su ljudi pričali o meni. Kada se vratim u Beograd, daću odmah oko stotinak otkaza ljudima koji su širili tračeve, a verne saradnike ću nagraditi.“ Povodom ovakve izjave oglasila se predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović, koja je rekla da je ovakvo ponašanje vlasnika medija zabrinjavajuće: „Da li Mitrović misli da je vlasnik duša zaposlenih na Televiziji Pink? Prisluškivanje je krivično delo, a nadležni organi treba da ispitaju da li su zaposlenima na Pinku ugrožena ljudska prava“, rekla je Smajlovićeva za B92. Do podele stotinak otkaza na Pinku još nije došlo. Prema rečima Tatjane Vojtehovski, PR-a ove kuće, otpušteno je petoro ljudi, a dalja otpuštanja za sada nisu u planu. Iako zvanično niko nije želeo da kaže ko su ljudi koji su dobili otkaze, nezvanično se može čuti da je reč o ličnoj sekretarici Milice Mitrović i njenoj majci koja je takođe radila na Pinku, a da je među otpuštenima i sekretarica Ivana Vlatkovića, direktora marketinga TV Pink-a i jednog od čelnih ljudi Mitrovićeve firme Pink Films International.
Istovremeno, Mitrović je malo modifikovao svoj prvobitni iskaz o navodnim stenogramima sa razgovorima zaposlenih, izjavivši za B92 da ne prisluškuje saradnike, ali da je Beograd mali grad i da glasine brzo putuju, pa je lako saznati ko šta priča.
U danima koji su usledili, javnost su preplavili izveštaji o Mitrovićevom stanju, sumnjama na potencijalne trovače i opširne analize porodično-tazbinskih odnosa unutar porodice Mitrović, a sve to zbog izjave Željka Mitrovića da je na spisku onih kojima je zabranjen pristup svim posedima Pinka – Zlatko Krmpotić, njegov pašenog, odnosno muž sestre Željkove supruge Milice.
Otkuda, osim po porodičnoj liniji, Zlatko Krmpotić u ovoj priči i kakve veze ima sa Televizijom Pink i poslovima Željka Mitrovića? Većina zaposlenih na Pinku sa kojima je „Vreme“ razgovaralo, do pre nekoliko dana nisu ni znali da ovaj čovek ima ikakve veze sa firmom u kojoj rade. Kasnije će se, iz izjava Željka Mitrovića, ispostaviti da Krmpotić, kog je prvobitno označio kao jednog od svojih najbližih saradnika, nikakve poslovne veze sa Pinkom zapravo i nema. „Drugog dana bolesti, dok sam polumrtav ležao u bolnici na Bežanijskoj kosi, na mobilni telefon moje supruge Milice, koja je sve vreme bila uz mene, stigla je poruka od njene sestre Lole i supruga Zlatka Krmpotića: ‘Imamo kupca za akcije Pinka na Avali, a oni su zainteresovani i za šire.’ Poludeo sam. Ja se borim za život, a oni prodaju Pink. Siguran sam da je reč o nekim kupcima iz arapskih zemalja u kojima je moj pašenog radio kao trener“, izjavio je ovih dana, objasnivši da je glavni greh njegovog pašenoga taj što ga je ogovarao po kafanama: „Ne verujem da s ovim veze imaju ni njena sestra Lola ni majka Duda. Ali za Lolinog muža, to je sasvim druga priča. Imam sve podatke. Već tri godine traje ‘trovanje’ lažima o meni, o Pinku, o poslovanju, ogovaranja po kafanama…“
Zlatko Krmpotić, bivši fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, izjavljuje ovih dana da nikada nije bio ni radnik ni saradnik Željka Mitrovića i da je jedina veza između njih dvojice to što je Krmpotićeva supruga Lola rođena sestra Željkove supruge Milice, te da ga zabrana pristupa Pinkovim posedima nije previše pogodila, pošto je za poslednje tri godine tamo ušao svega dva puta. Krmpotić kaže i da ovo nije prvi put da Mitrović tvrdi da ga neko truje i da je pre izvesnog vremena za to optužio i članove najuže porodice. Krmpotić i njegova supruga navodno su protiv Mitrovića podneli krivične prijave zbog iznošenja neistina na njihov račun.
SLOVENAČKA VEZA: Uz optužbe iznete na račun Zlatka Krmpotića, Mitrović se obrušio i na dnevnik „Večernje novosti“ koji je 25. januara objavio tekst o teškoćama u poslovanju nedavno otvorenog Pinkovog ogranka u Ljubljani. „U ‘Novostima’ je objavljen tekst kako je propao Pink Slovenija i to baš kad sam oterao direktora koga je Zlatko doveo, a koji je hteo da ošteti firmu za nekoliko miliona evra. Ovo nije slučajno“, rekao je Mitrović. Iste večeri u „Nacionalnom dnevniku“, centralnoj informativnoj emisiji Televizije Pink, emitovan je opširan prilog o spornoj privatizaciji Kompanije Novosti, o čemu su verovatno svi mediji u Srbiji (osim, valjda, Pinka) opširno izveštavali još pre četiri meseca. „Večernje novosti“ prenele su pisanje ljubljanskog lista „Požar report“, koji tvrdi da Pink Slovenija d.o.o. beleži oko pola miliona evra gubitka, da je jutarnji program „Rana ura“, lansiran jesenas, preko noći ukinut, a ista sudbina zadesila je i informativne emisije, dok je dvadesetak novinara i urednika dobilo otkaze, a da se tamošnjem rukovodstvu ozbiljno drmaju fotelje. „Novosti“ su takođe prenele i da je Ministarstvo kulture Slovenije izreklo opomenu Pinku zbog nepoštovanja zakonske odredbe o korišćenju samo slovenačkog jezika. Problem je otklonjen doslednim prevođenjem na slovenački, pa televiziji nisu izrečene novčane kazne. Mitroviću je, navodno, progledano kroz prste navodno i zato jer je posle velikih poplava koje su pogodile slovenačku prestonicu donirao oko 30.000 evra za ugrožene vrtiće.
Sa druge strane, Mitrović tvrdi da iza negativne kampanje koja se protiv njega vodi u Sloveniji stoji „direktor kog je Zlatko doveo“, Jure Zorčić, koji je sa mesta direktora Pink Si smenjen svega mesec dana nakon što je postavljen na to mesto. Razloge za njegovu smenu objasnio je Žarko Veličanski, menadžer Pinkovog projekta u Sloveniji, izjavivši da je Jure Zorčić oštetio firmu uzimajući novac sa Pinkovih računa za sebe. Veličanski tvrdi da je protiv Zorčića podneta krivična prijava zbog proneverenih 14.000 evra. Zorčić je navodno na čelo slovenačkog Pinka došao na preporuku Zlatka Krmpotića i njegove žene Lole, a Veličanski tvrdi da je on ovih dana u medijima iznosio lažne tvrdnje o poslovanju Pink Si: „Rekao je da u Pink Si nisu uloženi milioni, što nije tačno. Investicioni plan Željka Mitrovića je bio da za dve godine – od 2010. do 2012. uloži 20 miliona evra. Za šest meseci kako je tamošnji Pink krenuo uloženo je oko sedam miliona evra, a sa paketima filmova i serija i plaćenim licencama, do sada je u Pink Si uloženo 10 miliona evra“, rekao je Veličanski za „Blic“: „Kada sam otkrio da Zorčić uzima pare, predložio sam mu da ih vrati, ali on to nije želeo. Obavestio sam Mitrovića i on je dao nalog da se Zorčić otpusti. Otkad je otpušten, on pravi antikampanju za Pink u tabloidima u Sloveniji i pokušava da naruši našu gledanost.“
Iako nigde ne precizira na koga sve misli, Mitrović u svojim izjavama često naglašava da protiv njega postoji sprega određenih krugova koji žele da osujete planove za dalju ekspanziju Pinka, a da se u celoj priči „Večernje novosti“ ponašaju kao glasilo tih „kriminalnih krugova“. Ovo je ujedno i najnejasniji momenat u čitavoj aferi, jer čak ni najupućenijima u zbivanja u medijsko-poslovnim krugovima u Srbiji nije jasno zašto je Mitrović posebno apostrofirao baš „Večernje novosti“. Glavni i odgovorni urednik ovog lista Manojlo Vukotić odbio je da za „Vreme“ komentariše bilo šta što ima veze sa slučajem Željka Mitrovića.
DOKAZI I ISTRAGA: Čovek koga bije glas najmoćnijeg na medijskoj sceni našao se u ulozi žrtve, i to ni manje ni više nego žrtve zavere i pokušaja ubistva. Međutim, treba imati u vidu da apsolutno sve informacije o ovom slučaju od početka afere do danas dolaze isključivo od Željka Mitrovića i Televizije Pink. Prema informacijama do kojih je došlo „Vreme“, policija još nije otvorila zvaničnu istragu, niti će se to dogoditi dok ne stigne zvanična medicinska potvrda o prisustvu otrovnih supstanci u Mitrovićevoj krvi. Za sada, MUP se oglasio samo jednom, 28. januara, saopštenjem u kom je rečeno da nа osnovu zаhtevа nаdležnog tužilаštvа rаdi rаsvetljаvаnjа sumnji zа pokušаj ubistvа od strаne nepoznаtog izvršiocа nаvedenih u krivičnoj prijаvi Željkа Mitrovićа, inspektori Uprаve kriminаlističke policije PU zа grаd Beogrаd preduzimаju potrebne operаtivne rаdnje. „U toku je prikupljаnje medicinske dokumentаcije kojа prаti njegovo lečenje, kаo i obаvljаnje informаtivnih rаzgovorа sа osobаmа čiji iskаzi trebа dа omoguće sаgledаvаnje reаlnih i tаčnih činjenicа vezаnih zа nаvode iz podnete krivične prijаve“, stoji u saopštenju MUP-a. U policiji potvrđuju da su sa Mitrovićevim saradnicima obavljeni razgovori, ali kažu da među njima nisu ni Zlatko ni Lola Krmpotić jer „za sada nema osnova za to“.
Dok policija čeka medicinske nalaze, u zgradi Televizije Pink na Dedinju pojačane su mere obezbeđenja. Kako „Vreme“ saznaje od zaposlenih na Pinku, one se zapravo svode na to da je detektor metala koji oduvek postoji na ulazu, ali nikada nije korišćen, sada pušten u pogon.
ČOVEK ZA SVE AMBIJENTE: S obzirom na veliki broj nepoznatih u ovoj aferi, oko navodnog trovanja Željka Mitrovića pletu se brojne teorije, od one po kojoj je on zaista žrtva najbližih saradnika, preko škole mišljenja koja je sklona tvrdnji o „kraljevskom ludilu“ moćnika koji paranoično svuda vidi pretnje i zavere, do toga da je reč o spinovanju koje treba da prikrije poslovne neprilike u kojima se nalazi kompanija Pink International. Dok Mitrović tvrdi da mu nikada nije bolje išlo i da kompanija niže uspeh za uspehom, podaci govore malo drugačije. Naime, posle rekordne gledanosti koju je u junu 2010. imao rijaliti program „Farma“, naredni serijal, koji je trebalo da bude još gledaniji, nije zaintrigirao gledaoce ni približno očekivanjima čelnika Pinka. Pompezno najavljivani „Dvor“, rijaliti za koji je koncept kreirao lično Mitrović, za sada, prema podacima agencije Nielsen Audience Measurment, ima solidnu gledanost od oko 30 odsto, ali su domaće serije koje idu na Radio-televiziji Srbije još uvek gledanije. Konkretno, prema Nielsenovim podacima od 23. januara, „Dvor“ je gledalo 31 odsto gledalaca čiji su televizori bili uključeni te večeri, dok je seriju „Moj rođak sa sela“ pratilo njih 47 odsto. Osim toga, odavno je očigledno da se sa Pinkovim televizijskim studiom u Šimanovcima, kao ni sa filmskom produkcijom Pink Films International ne događa ništa vredno pomena, ako izuzmemo letošnju mini-aferu kada je Mitrović navodno odbio saradnju sa Anđelinom Džoli, što je vest opet potekla od njega. Istovremeno, upućeni tvrde i da Mitrovićev posao sa proizvodnjom žvakaćih guma kojim se bavi njegova kompanija „Mgum Technology“ ne ide baš najbolje. Međutim, i tu je teško zaključiti da li Mitroviću ide objektivno loše ili je samo reč o tome da se njegove ogromne ambicije ne ostvaruju u punoj meri.
A da je, ako ništa drugo, veoma ambiciozan, pokazuje i letimičan osvrt na njegovu biografiju. Kao tinejdžer postao je član kultne rok grupe „Oktobar 1864“ gde je svirao bas gitaru. U privatni biznis ulazi 1988, kada je osnovao muzički studio. Uskoro otvara Radio Pink, muzičku kuću City records, kupuje radio Pingvin. Godine 1993. osniva Televiziju Pink, koja vrlo brzo postaje jedna od najgledanijih na teritoriji Beograda. Njegov uspon najčešće se dovodi u vezu sa političkim angažmanom u Jugoslovenskoj udruženoj levici Mirjane Marković, gde se učlanio 1996. godine. Njegovo se ime nalazilo na listi onih kojima je tokom NATO bombardovanja bio zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije zbog bliskosti sa porodicom Slobodana Miloševića. Priče da je poslovni uspeh ostvario zahvaljujući JUL-u demantuje tvrdnjom da je ova partija osnovana 1996. kada je Pink već bio najgledanija televizija u Saveznoj Republici Jugoslaviji. U oktobru prošle godine izjavio je da je demokratski ambijent koji je stvoren posle 5. oktobra pogodovao njegovim poslovima: „U strukturi našeg kapitala samo četiri odsto od ukupne naše imovine zarađeno je pre 5. oktobra, a 96 odsto posle 5. oktobra, u nekim demokratskim uslovima. Nama je demokratski ambijent mnogo pomogao i označio neka pravila u kojima se mi odlično snalazimo.“ U tom, demokratskom postpetooktobarskom ambijentu, Mitrović je od kompanije koja se sastojala od televizije, radija i muzičke produkcije stigao do imperije koju čine televizija sa nacionalnom pokrivenošću, sa ograncima u Bosni i Hercegovini (Pink BH), Crnoj Gori (Pink M), Makedoniji (Pink 15) i Sloveniji (Pink Si). Tu je i petnaestak satelitskih kanala među kojima su Pink Extra, Pink Movies, Pink Kids, Pink Film, Pink News, Pink Plus, Pink Music, Total Pink… Osim medijskim poslom, koji uključuje muzičku i filmsku produkciju (Pink Records i Pink Film International) Mitrović se, prema podacima Agencije za privredne registre, bavi i ugostiteljstvom (Pink Ugostiteljstvo), proizvodnjom žvakaćih guma (Mgum Technology), avionskim prevozom (Air Pink) i iznajmljivanjem jahti. Uz tako razgranat posao, koji, manje-više vodi potpuno sam, uz megalomanske ambicije i visoko rizične projekte, bila bi krajnja ironija sudbine da mu na kraju glave dođu ljudi iz najbližeg okruženja.
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve