Izvori "Vremena" potvrđuju "osnovanu sumnju" da se na terenu centra "13. maj" nalazi bar još jedna grobnica
MESTO ZLOČINA: „13. maj“, Batajnica
Iskopavanja tri masovne grobnice u centrima specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ) MUP-a Srbije „13. maj“ kod Batajnice i Petrovo selo kod Kladova na svetlo dana iznela su ostatke najmanje 110 ljudi. Na dve lokacije u Petovom selu otkopana su 74 tela (16 u jednoj, 58 u drugoj grobnici): posao ekipe Zavoda za sudsku medicinu iz Niša bio je olakšan time što su tela bila pokopana u transportnim vrećama ili umotana u pvc foliju, što je sprečilo rasipanje i mešanje ostataka. Prema rečima Vujadina Otaševića, šefa tima koji je radio u Petrovom selu, pronađeno je samo jedno žensko telo, svi leševi imali su na sebi civilnu odeću i na njima „dominiraju tragovi projektila“.
Mnogo teži posao imao je ekspertski tim beogradskog Instituta za sudsku medicinu koji je ekshumaciju obavljao u centru „13. maj“, pod rukovodstvom direktora instituta dr Dušana Dunjića. U relativno malu grobnicu (oko 3×3 m) bili su sabijeni, delimično ispreturani i raskomadani ostaci najmanje 36 ljudi: „najmanje“ je ovde stručan termin na osnovu prvih uvida jer je posao kompletiranja ostataka još u toku. U međuvremenu objavljeni podaci govore o osmoro dece i jednom osmomesečnom fetusu, ženama i muškarcima u civilnoj odeći. Prema izvorima „Vremena“, među ostacima su pronađena samo dva projektila ispaljena iz vatrenog oružja; stanje ostataka praktično onemogućava utvrđivanje načina i uzroka smrti. Tragovi spaljivanja na nekim ostacima su nesumnjivi, a zahvaljujući arheolozima koji su od početka učestvovali u radu ekipe bilo je mogućno rekonstruisati pokušaj uništavanja tragova. Tela su, po svemu sudeći, bila nabacana na lomaču od trupaca veličine i oblika železničkih pragova.
U istraženoj grobnici kod Batajnice pronađeno je sedam ličnih karata, od kojih šest glasi na prezime Beriša, svi iz jedne ulice u Suvoj Reci. Jedan od malobrojnih pronađenih dokumenata datiran je 1. marta, što može ukazivati da je bar jedna od osoba ubijena posle tog datuma.
Slika zločina i načina na koji je pokušano njihovo prikrivanje postaje sve jasnija, možda i zato što se u poslednjih desetak dana, od kako je Vojska Jugoslavije objavila da na optužbe za učešće u „slučaju hladnjača“ više neće javno odgovarati, ministar policije Dušan Mihajlović nije oglašavao. Za pretpostaviti je da se bavio važnijim poslovima. I tako, Milošević je u Hagu, a grobnice su ostale u Srbiji. Osim tri čije se istraživanje privodi kraju – ostaci iz Batajnice će, po završetku obrade i uzimanja uzoraka za DNK identifikaciju, posredstvom Međunarodne komisije za nestala lica i uz nalog Okružnog suda u Beogradu najverovatnije biti prebačeni na Kosovo – proteklih nedelja pominjano je kao izvesno postojanje još nekoliko grobnica. Ministar Dušan Mihajlović govorio je da su neke žrtve pokopavane „ispod autoputa“, te da će javnosti uskoro biti otkrivena lokacija masovne grobnice na nekom trećem mestu u Srbiji. Mediji su nagovestili da na terenu centra „13. maj“ postoje još četiri jame s ostacima žrtava i sumnju da u Petrovom selu postoji još jedna. Izvori „Vremena“ potvrđuju „osnovanu sumnju“ da se na terenu centra „13. maj“ nalazi bar još jedna grobnica.
U međuvremenu, svedočenja vozača kamiona sa leševima („Mrtvi putuju…“, „Vreme“ br. 546 od 21. juna) i Dragana Vitomirovića, vlasnika „Timočke krimi revije“ koja je otvorila „slučaj hladnjača“ („Glas“, 22. jun), govore o tome da su dvojica vozača tokom NATO bombardovanja sa Kosova prevezla blizu dve hiljade tela, sahranjenih „u grobnice širom Srbije“. Lokacije otkrivenih, sve tri na terenima centara SAJ-a, detalji svedočenja vozača i izjave ministra Dušana Mihajlovića o voljnim i nevoljnim učesnicima zakopavanja tela i „otkrivanja“ grobnica jasno upućuju na to da je izvršilac poslova prikrivanja zločina bila policija, odnosno neki njeni delovi. MUP Srbije ukazao je na Slobodana Miloševića kao inicijatora i nalogodavca „asanacije terena“ na izvesnom sastanku sredinom marta 1999, ali osim Vlajka Stojiljkovića, generala Vlastimira Đorđevića i Radomira Markovića nije identifikovao učesnike te „koordinacije“ niti su ovi, bar ne da je javnosti poznato, tim povodom saslušavani. Jedino je ministar policije Dušan Mihajlović 19. juna saopštio da će ih kad budu imali dokaze za sud predati sudskim organima: „Imamo, međutim, indicije ljudi koji su učestvovali na tom sastanku kod gospodina Miloševića.“
Inostrani posmatrači do sada obavljenih ekshumacija veoma visoko su ocenili rad domaćih sudskomedicinskih ekipa, ali su se, u skladu s pravilima ponašanja, uzdržali od ocena i prognoze posledica „otkrića“ – osim da će Međunarodna komisija za nestala lica, koju je u najvećem delu dosadašnjih poslova na terenu zastupala Kanađanka Brenda Kenedi, opremiti jednu laboratoriju za analizu DNK u postupku identifikacije žrtava, i to kao deo mreže sličnih laboratorija koja je već uspostavljena u Hrvatskoj i BiH. U ovdašnjoj javnosti „ustajanje žrtava“ naišlo je na muk, ukoliko zanemarimo tipične i očekivane reakcije da je „sve to izmišljeno“ (radikali), do žalosne i kukavne tunjavosti u izjavi da se „s ekshumiranjem leševa nesrba otpremljenih sa Kosova i otkrivanjem tajne hladnjača moglo još sačekati, jer taj korak, naime, ‘u ovom trenutku nije moralno opravdan'“ (Miroljub Lješnjak, DSS, potpredsednik skupštine Vojvodine, „Mađar so“, 29. jun).
Asanacija bojišta
Vojska Jugoslavije je prošle nedelje objavila monografiju „Primena pravila međunarodnog prava oružanih sukoba“. Tim povodom načelnik VMA general-major Momčilo Krgović saopštio je da su jedinice VJ tokom bombardovanja na teritoriji Kosova i Metohije u zonama svoje odgovornosti izvršile asanaciju terena na 54 lokacije. Pronađena su 172 tela: „U svim slučajevima gde se radilo o sumnjama da su ubistva bili su angažovani nadležni sudski organi – vojni i civilni – i pokretali su postupke“, rekao je Krgović. „Gde se god moglo, a moglo se u dosta slučajeva, u identifikaciji, registraciji, sahranjivanju i transportu učestvovala je rodbina poginulih… Nažalost, nađene su i masovne grobnice.“ Podaci su sređeni, objavljeni i dostupni.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
