Arapin u predelu izuzetnih odlika

Posle nekoliko neuspešnih postupaka privatizacije društvenog kapitala Hotelsko-ugostiteljskog preduzeća Evropa iz Surdulice, posao je sklopljen sa investitorom iz Katara Ali Abdulaom MS al Makijem krajem jula 2016. godine.

Agencije su prenele vest da je odlazeći ministar privrede Željko Sertić u prostorijama Ministarstva potpisao ugovor sa katarskim preduzetnikom, kojim se ovaj obavezuje da za milion i osamdeset hiljada evra preuzme 70 odsto vlasništva preduzeća sa krajnjeg jugoistoka Srbije, čime je okončana jedna od poslednjih privatizacija u Srbiji.

Drugi državljanin Katara, Ali Albakir, u ime Al Makija, u izjavi Tanjugu rekao je da ovo neće biti kraj ulaganja u Srbiju.

„Ovo je tek prvi projekat i u vezi je sa investiranjem u hotele koje želimo da podignemo na nivo onih sa tri-četiri zvezdice u naredne tri-četiri godine. Nadamo se i hotelu od pet zvezdica u budućnosti, kaže Ali Albakir Tanjugu.

Hoteli su na jezeru, naglasio je, što je zdravo mesto, pogodno za razvoj turizma.

„Dobro je i za sportiste iz Srbije i drugih zemalja, rekao je Ali Albakir u ime investitora i izrazio zadovoljstvo što je ovo prva investicija iz Katara u Srbiju i pozvao druge investitore te zemlje da „iskoriste prilike u Srbiji“.

Više od ministra Sertića ovom se događaju obradovao njegov saradnik Dragan Stevanović Boske, državni sekretar i poverenik SNS-a za taj deo Srbije, koji je rekao da „ako se bude dešavalo ono što investitori planiraju tamo da rade, doći će do zamajca što će privući turiste“.

Tako je, za sad, okončana višegodišnja dilema oko toga ko će biti vlasnik četiri hotela, po jednog restorana, bifea, dva igrališta, jednog auto-kampa, jednog objekta veleprodaje i jednog stana – imovine HUP Evropa, koja je procenjena na oko 150 miliona dinara, što je približno onolika suma na koju se budući vlasnik obavezao da plati Republici Srbiji.

Investitor iz Katara, jedne od država sa najvećim BDP-om po glavi stanovnika u svetu (oko 98.000 dolara), obavezao se ugovorom da u naredne dve godine investira oko 500.000 evra u posrnule hotelsko-ugostiteljske objekte u oblasti Vlasine, na teritoriji opština Surdulica i Crna Trava, i da od te oblasti koja ima status „predeo izuzetnih odlika“ napravi možda novi turistički raj za veći broj ljudi.

Dovođenje katarskog investitora, koji je kupio imovinu lično, a ne preko nekog preduzeća, razbudilo je maštu lokalnog stanovništva u Surdulici u kojoj godinama unazad glavnu reč vodi funkcioner SPS-a i poznati građevinski preduzetnik Novica Tončev, vlasnik preduzeća Tončev gradnja, koje je nekako u isto vreme otvorilo svoj hotel u centru Niša – New City Hotel.

Pretpostavljalo se da bi on sa svojom firmom, i s obzirom na to da je i sam sa Vlasine iz sela Božica, mogao da kupi HUP Evropa, ali on niti je to učinio niti je učestvovao u aukciji na kojoj je Al Maki postao novi vlasnik.

Tončev nije komentarisao prodaju HUP Evropa, niti je imao saznanja o tome na koji način se došlo do ovog ulagača iz Katara, tim pre što do sada nije bilo nijedne investicije sa te strane.

Ako se ima u vidu da je na potpisivanju privatizacionog ugovora bio Dragan Stevanović, koga u Surdulici svi znaju po nadimku Boske, može se reći da je ovo za njega prva pobeda nad Tončevim koji dugo godina unazad važi za najmoćnijeg političara i privrednika u jugoistočnoj Srbiji. Surdulica je jedna od retkih opština u Srbiji u kojoj je SNS dramatično izgubio na poslednjim lokalnim izborima u aprilu 2016. godine, pa bi dovođenje katarskog preduzetnika mogla da bude prva pobeda Stevanovića i neka vrsta pomoći za njega u političkom nadigravanju sa Tončevim.

OTKUD ARAPI NA VLASINI: Srbija je navikla poslednje četiri godine da sporadično sluša o velikim investicijama koje će doći iz bogatih arapskih zemalja kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar, ali izuzev nekoliko projekata u oblasti poljoprivrede, hotela na Kopaoniku i saradnji domaćeg avio-prevoznika sa Etihadom (o čemu je „Vreme“ redovno i iscrpno izveštavalo), nije došlo do značajnijih ulaganja. A najavljivani su veliki projekti u oblasti informacionih tehnologija, izgradnje, energetike…

Dolazak katarskog investitora posle niza neuspešnih pokušaja da se proda surdulička firma koja je zanimljiva zbog tri hotela koja ima „na Vlasinskom jezeru“, može da izgleda kao iznenađenje, ali ako se pogleda malo unazad, videće se da su se i predsednik Srbije i razni ministri i narodni poslanici susretali sa predstavnicima katarske administracije i da se najavljivao dolazak katarskog novca.

Ova mala država sa arabijskog poluostrva poznata je po bogatstvu, autoritarnoj vlasti i velikim investicijama širom sveta u finansijskom sektoru i delimično po ulaganju u fudbal, jer je jedna katarska porodica vlasnik najpoznatijeg francuskog kluba Pari Sen Žermena, u koji poslednjih godina upumpava stotine miliona evra u nadi da će doći do titule osvajača Lige šampiona.

U poređenju sa takvim katarskim investicijama Al Makijev naum je sitnica u ukupnom planiranom iznosu od oko 1,6 miliona evra, ali za područje Vlasine i opština Surdulice i Crne Trave to je veliki novac koji bi potencijalno mogao da generiše i dodatne poslove i nova ulaganja.

Sam investitor je apsolutno nepoznata osoba o kojoj se ništa ne zna niti je poznato da se on bilo gde bavio nekim sličnim poslovima. S obzirom na to da HUP Evropa nije kupilo preduzeće koje se bavi hotelijerstvom, ugostiteljstvom ili turizmom, biće zanimljivo gledati šta će i na koji način da se radi na Vlasinskom jezeru i da li će ovo biti još jedna od promašenih investicija ili ćemo za nekoliko godina videti eksploziju turizma u regiji koja može da se pohvali čistim izvorima vode, netaknutom i nezagađenom prirodom i neverovatnim vazduhom koji ovu regiju uz Zlatibor svrstava u najbolje vazdušne banje na Balkanu.

Ako Kataranin bude ulagao, to će za opštinu Surdulica biti treća velika investicija u poslednjih 15 godina, jer tamo već godinama uspešno rade Knauf instalejšn i Koka-Kola, koja je kupila punionicu vode u mestu Topli Do i robnu marku Rosa.

ŠTA JE VLASINSKO JEZERO: Oblast Vlasine imala je sreću ili nesreću da se nalazi na samoj granici Srbije sa Bugarskom, što je dovelo do toga da jedino državno ulaganje bude upravo izgradnja akumulacionog jezera na 1200 metara nadmorske visine i pošumljavanje borom što je delimično promenilo klimu celog područja. S druge strane, zbog teških uslova života, nepristupačnosti i nepostojanja dobrih puteva, elektro i telefonske mreže, čitav taj kraj je uglavnom napušten u periodu posle Drugog svetskog rata.

Pošto se ne nalazi ni na jednom putnom koridoru, na Vlasinu su išli samo oni koji su znali gde idu i to su po pravilu bili ljudi koji su tamo rođeni i imaju neku imovinu. Međutim, ako Srbija završi sa izgradnjom deonice Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, do Surdulice će se dolaziti za tri sata, što će Vlasinu i Vlasinsko jezero učiniti atraktivnijim za turiste jer će do tamo biti lakše doći nego na Zlatibor ili Kopaonik.

Tu „navalu“ turista svake fele svi u Surdulici i okolini čekaju, jer veruju da bi to moglo da doprinese razvoju i da možda oživi zapuštena imanja i kuće. Međutim, da bi se to dogodilo, potrebno je uraditi mnogo: izgraditi puteve do i preko Vlasine, srediti puteve i staze oko jezera koje se prostire na 15.000 kvadratnih metara, napraviti kanalizacioni prsten oko jezera i odrediti na pravi način gde i šta i kako može da se zida oko ovog jedinstvenog prirodnog rezervata.

Upravo je pomenuti Zlatibor primer kako je moguće uništiti prirodnu celinu kada se krene u trku za novcem i brojem turista i verovatno je poslednja stvar koja je potrebna još jedna Kaluđerica u predelu izuzetnih odlika.

Ulagač iz Katara dobija tri hotela na samom jezeru koje je moguće urediti, doterati i prilagoditi za različite sadržaje. Takođe, dobija i hotel u centru Surdulice što, ako se uredi, može da bude važno za opštinu koja ima ambicioznu upravu koja se „bori“ da Surdulicu izvuče iz reda najsiromašnijih opština u Srbiji i pretvori je u neku vrstu centra turizma i biznisa u tom delu Srbije.