Prema zaduženjima i funkcijama, nabavkama citostatika najbliže je rukovodio načelnik Odeljenja pedijatrije na Institutu, Zoran Bekić. Bekić je bio i član Komisije za stavljanje humanih lekova u promet koja daje preporuku šta se od lekova stavlja na pozitivnu listu, a šta ne, ali je, prema informacijama dostupnim "Vremenu", na Institutu bio i u komisijama za nabavku lekova, a po pravilu glavni za nabavku citostatika
Sudeći prema dosadašnjem pisanju tabloida i nekih ozbiljnih dnevnih listova, pojedini lekari na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije su decu obolelu od raka trovali i ubijali citostaticima. Za dokazivanje netačnosti ove tvrdnje nije potrebno mnogo, uglavnom zdrav razum. Nesporazumima i pretpostavkama koje se već danima razvlače po novinama i televizijama doprineo je i sam ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji se u jednom trenutku neprecizno izrazio, pa je ispalo da su pacijenti dobijali prevelike doze citostatika, umesto da su nabavljane veće količine citostatika od potrebne.
„Institut zapošljava 911 ljudi. Zbog ovog događaja njegov način rada neće biti doveden u pitanje, kao ni kvalitet usluge koju pružamo pacijentima“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Zoran Rakočević, radiolog na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. „Ovde postoje dva segmenta, jedan je krivična odgovornost koja se tiče eventualnog mita i izbora farmaceutskih kuća, a to je stvar zakona i time se bavi policija i sudstvo. Međutim, pretpostavka da su davane duple doze citostatika ili da su produžavane doze, to je krajnje besmisleno“, dodaje Rakočević ističući da su potpuno proizvoljna tumačenja u medijima stvorila nepoverenje kod jednog broja pacijenata.
Senzacionalističkim naslovima i optužbama za monstruoznost doprinele su još dve stvari. Najpre, pošto je Zoran Bekić, jedan od uhapšenih sa Instituta za onkologiju, zapravo i načelnik Odeljenja pedijatrije, odmah je čitava stvar povezana sa lečenjem dece obolele od raka. Šlag na tortu dodala je Zlata Đerić, poslanica Nove Srbije, optuživši lekare Instituta za onkologiju da su nesavesno lečili njenog sina Miloša koji je svojevremeno bolovao od raka. Kako saznajemo, inspekcija Ministarstva zdravlja koja je ovih dana proveravala kvalitet rada na Institutu, prvo je proveravala baš Milošev slučaj.
JAVNA TAJNA: Posle četrnaestomesečne istrage Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, u sredu 30. juna uhapšeno je četvoro ljudi sa Instituta za onkologiju: Nenad Borojević, direktor Instituta, pomenuti Zoran Bekić, načelnik Odeljenja pedijatrije, Ivana Popović, načelnica apoteke Instituta, i Zoran Tomašević, zamenik direktora Instituta. Uhapšeni su i predstavnici farmaceutskih kuća: Vojislav Petrović, direktor preduzeća „Roš“, Andrej Soretić, direktor onkološkog sektora u „Farma svisu“, Predrag Marinković, menadžer preduzeća „Astra Zeneka“ i Ana Matović, mlađi produkt menadžer u istoj kompaniji. Krivičnom prijavom je obuhvaćen i Kauc Rene Andreas, generalni direktor preduzeća „Merk“, i Ivan Popov, naučni savetnik za kliničku onkologiju i savetnik direktora Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju.
O tome da su pojedini lekari bili pod istragom, ispostavilo se, znalo je dosta ljudi. Kako saznajemo, policija je šest meseci proveravala dokumentaciju vezanu za nabavke citostatika u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO). I sam direktor onkološkog instituta Nenad Borojević je, priča se, pronašao prislušni uređaj u svom kabinetu, a po Institutu se šuška da se neki tih dana kada je obavljeno hapšenje nisu pojavljivali na poslu.
No, ako znamo da su pacijenti ispravno lečeni, šta je ostalo kao problem? Najpre, policija tvrdi da su nameštani tenderi za nabavku citostatika. Konkretno, u saopštenju se navodi da su Borojević, Bekić, Popović i Tomašević prilikom sprovođenja nabavki citotoksičnih lekova „zahtevali i dobijali novac – mito od predstavnika farmaceutskih kuća“, koje distribuiraju lekove, „kako bi favorizovali nabavku i potrošnju lekova tih kuća“. Takoreći, policija ih sumnjiči da su nameštali tendere tako da na njima pobedi ona farmaceutska kompanija koja će im se za to „odužiti“. Koliko su im se odužili – saznalo se: za nepune dve godine obuhvaćene istragom (mart 2007. do kraja 2009) preko 40 miliona dinara i 150.000 evra, dakle više od pola miliona evra. Naravno, spekuliše se da je u igri i mnogo više novca, ali istinu o tome tek treba saznati. Novac je osumnjičenima, kako navodi policija u saopštenju, isplaćivan u gotovini ili preko „navodnih autorskih ugovora“, kako se pretpostavlja kao honorari za razna predavanja. Borojević je inače u obavezi da Agenciji za borbu protiv korupcije podnese izveštaj o imovinskom stanju, i prema ovim podacima, on mesečno zarađuje 132.000 dinara na Institutu i još 58.000 dinara od Medicinskog fakulteta na kome je vanredni profesor. Njegov advokat Zoran Jakovljević kaže da je ostatak novca koji je policija pronašla, a prema nekim informacijama radi se o stotinama hiljada evra, Borojević zaradio držeći predavanja na naučnim skupovima širom sveta.
O ceni citostatika i novcima koji se oko njih vrte govori vrednost poslednje nabavke Instituta za koju je faktura potpisana kada su ovi lekari već bili uhapšeni – oko 1,5 miliona evra.
VIŠA MATEMATIKA: Policija navodi da su lekari po prethodnom dogovoru sa predstavnicima „favorizovanih i unapred određenih proizvođačkih farmaceutskih kompanija uvodili nove i proširivali već postojeće indikacije“ za njihove citostatike koji su nabavljani preko RZZO-a, te su i na taj način uticali na povećan obim potrošnje citostatika favorizovanih farmaceutskih kompanija. U prevodu, ovo znači da je proširivana lista onih pacijenata koji treba da zbog svog zdravstvenog stanja prime određene citostatike, dakle, radi se o više lekova i većoj raznovrsnosti lekova. Kako saznajemo na Institutu za onkologiju, nabavljani su citostatici koji se upotrebljavaju svuda u svetu i koji spadaju u neku uobičajenu i očekivanu terapiju, sličnu kao i u državama u okruženju. Onkolozi kažu da je najveći deo potreba za citostaticima pokriven i da je u ovoj oblasti izbor lekova u nivou sa većinom drugih oblasti medicine. Ako je policija u pravu da su tenderi nameštani, izgleda da bar na njima nisu nabavljani pogrešni lekovi. Međutim, favorizovanje farmaceutskih kuća može da se čini na malo drugačiji način, jer jedan isti lek, samo pod različitim imenom, često proizvodi više farmaceutskih kuća.
Prema zaduženjima i funkcijama, nabavkama citostatika najbliže je rukovodio načelnik Odeljenja pedijatrije na Institutu, Zoran Bekić. Bekić je bio i član Komisije za stavljanje humanih lekova u promet koja daje preporuku šta se od lekova stavlja na pozitivnu listu, a šta ne, ali je, prema informacijama dostupnim „Vremenu“, na Institutu bio i u komisijama za nabavku lekova, a po pravilu glavni za nabavku citostatika.
Što se količina nabavljanih citostatika tiče, situacija je mnogo manje jasna. Kako saznajemo, za nabavku nekih lekova manipulacija je teško moguća ili nemoguća – lekovi sa takozvanog N1 obrasca se vrlo precizno kontrolišu tako što se unose podaci o pacijentu koji ga je primio. Ostali lekovi, od antibiotika preko raznih vrsta citostatika, zatim gaza, hemikalije i najrazličitija oprema kupuju se iz istog budžeta, što znači da je eventualno neko mogao da vrši preraspodelu sredstava. Ilustracije radi, moglo je da se nabavi manje gaze zarad više citostatika. Postoje neke tvrdnje koje bi ovo potkrepile – da su na Institutu neke stvari nedostajale. Ostaje onda pitanje šta se radilo sa viškom nabavljanih citostatika. Postoji i odgovor: navodno je na lageru Instituta ostala jedna količina ovih lekova. Dok lekari koji preispituju terapiju pacijentima o tome ništa ne znaju – oni od apoteke traže lekove, dobiju ih i daju pacijentima – ljudi koji bi eventualno mogli sve ovo da potvrde ili opovrgnu su, trenutno, u pritvoru.
Što se tiče količine nabavljanih lekova, i u RZZO-u i u Institutu saznajemo isto: Institut se uvek borio za nove lekove, ili za više lekova, ali to je nešto čemu teži svaka onkološka bolnica u svetu. S druge strane, zna se koliko se pacijenata leči na Institutu i koliko je otprilike potrebno lekova, tako da bi nabavka neke drastično veće količine od potrebne verovatno već nekom upala u oči.
Neki od lekara sa Instituta u razgovoru za „Vreme“ kažu da je najveći problem s ovim nabavkama to što je u njih bilo upućeno premalo ljudi, zbog čega proces nije bio transparentan. Iako je direktor Borojević, kao i ostali koji su se prošle nedelje našli u pritvoru, bio dostupan ostalim kolegama s kojima se i družio i svakodnevno komunicirao, o stvarima kao što je na primer donacija iz Fonda Katarina Rebrača (vidi okvir) koja nikad nije stigla u Institut – uglavnom se nije govorilo.
PACIJENTI I LEKARI: Kako se akcija „Kraba“ širila po medijima, sve češće su se mogli čuti glasovi pacijenata i roditelja dece obolele od raka. Oni su danima slušali da su njihovi najmiliji pogrešno lečeni i ubijeni zarad novca. Konačno su neki i javno progovorili i iskazali podršku onkolozima. Ali, sasvim je sigurno da je ostalo mnogo roditelja koji su se zapitali da li je njihovo dete zaista umrlo od raka ili od leka. Da li su možda mogli da budu izlečeni ili da požive duže?
„Naravno da se kod nekih pojavilo nepoverenje i da su se zapitali šta se događa i kako se to leči na Institutu. Priroda onkoloških bolesti je takva da ukoliko lečenje nije započelo na vreme, bolest ima progradijentan loš tok“, kaže dr Rakočević, koji apeluje na medije da kritički ali pažljivije i savesnije izveštavaju o načinu lečenja onkoloških pacijenata, i zarad lekara, a pre svega pacijenata koji se zbog prirode svoje bolesti nalaze u vrlo delikatnoj situaciji.
Ova priča naravno ima još mnogo lica i otvara brojna pitanja. Šta je sa drugim zdravstvenim radnicima, onima koji časno obavljaju svoj posao? Koliko puta će morati da slušaju nove vesti o hapšenjima njihovih kolega, vodećih stručnjaka i poznatih lekara koji su ponovo oblatili čitavu profesiju? Da li zaista, kako se svi šale ovih dana, imamo viši procenat visokoobrazovanih u zatvorima nego na slobodi? Ili je tačna još crnja šala da se s mesta direktora Instituta ne ide u penziju, već u istražni zatvor? I, hoće li se i kada nešto popraviti u našem natrulom zdravstvenom sistemu?
Lekari na Institutu, od kojih neki tu rade i četvrt veka, kažu da su potpuno poraženi ovakvom situacijom. Ne očekuju da ih neko hvali – mada navode da imaju veoma dobre rezultate rada u poređenju sa sličnim ustanovama u Evropi – ali su šokirani navodima o trovanju pacijenata citostaticima.
Zato je svima, od onkologa, preko ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, pa do pacijenata laknulo kada su čuli da je provera kvaliteta rada koju je na Institutu sprovela nezavisna komisija po nalogu Ministarstva, pokazala dobre rezultate. Naravno da je i tu bilo kritika na račun preciznosti i brzine kontrole, ali osnovni zadatak te komisije bio je da utvrdi da li su pacijenti pravilno lečeni ili ne.
O kriminalu, korupciji i krađi više će govoriti Tužilaštvo za organizovani kriminal. Moguće je da se ponovo oglasi i policija.
Oktobra 2009. godine, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović u autorskom tekstu objavljenom u „Vremenu“ pod nazivom „Prodavanje bolesti“, opisala je način na koji posluje farmaceutska industrija, kako utiče na rad lekara, njihovu obuku, izbor lekova koje prepisuju i savetuju pacijentima, kao i etičnost i farmaceuta i lekara. „Lekovi se bespotrebno propisuju za stanja u kojima imaju minimalan ili diskutabilan učinak a sve je popularnija medikamentozna prevencija, kada se lekovi daju u stvari zdravim osobama, bez simptoma. Stariji preparati masovno se zamenjuju predstavnicima novije generacije a za to najčešće nema kliničkog opravdanja“, napisala je tada direktorka RZZO-a.
Vukajlovićka je tada između ostalog navela da je „zahvaljujući finansijskoj moći i agresivnosti, industrija lekova i medicinske opreme postala dominantan činilac medicinskog obrazovanja i zdravstvenog prosvećivanja, tako da je medicinska edukacija, baš kao i nauka, pod patronatom industrije u znatnoj meri postala pristrasna, komercijalizovana, neraspoznatljiva od marketinga i u svojim ciljevima podređena interesu privatnog kapitala, pretvorena u sredstvo koje služi prodaji lekova i medicinske opreme“.
Tekst „Prodavanje bolesti“ izazvao je brojne i burne reakcije stručne javnosti, farmaceuta, lekara i raznih strukovnih udruženja, kao i običnih građana.
Krajem 2000. godine privedena je kraju i raspetljana velika afera vezana za nekoliko isporuka kineskih lekova. Utvrđeno je da ovi lekovi kod nas nisu registrovani, da nije bilo pravilne kontrole, a da su uputstva za upotrebu dopunjavana i korigovana, suprotno zakonu. Lekovi su bili smešteni u Galenici, neki od njih u rinfuzi, neki rasuti po magacinu. Lek o kome se najviše tada govorilo je insulin, koji je dobavljen od nekoliko kineskih proizvođača. U jednom od njih koji nikad nije bio korišćen na našem tržištu, uputstvo nije preciziralo način njegovog delovanja. Zato su sastavljana nova, korigovana uputstva. Aranžman sa fabrikom u Šangaju iz koje su stizali lekovi, vredan nešto više od 20 miliona dolara, ugovoren je u vreme nekadašnjeg ministra zdravlja Milovana Bojića.
Imena Zorana Bekića i Zorana Tomaševića, lekara sa Instituta za onkologiju koji su uhapšeni prošle nedelje, pominjana su i u decembru prošle godine kada je buknula afera „Novartis“. Podsećamo, farmaceutska kompanija „Novartis“ je tada bila osumnjičena da je u Srbiji podmićivala onkologe, u Albaniji funkcionere ministarstva zdravlja, a u Sloveniji lekare u cilju promocije i prodaje novog leka. Slovenački advokat Zoran Hajtnik, zastupnik osobe čija je prijava slovenačkom Vrhovnom državnom tužilaštvu pokrenula istragu protiv firme „Novartis AG“ iz Bazela i njene firme-ćerke „Novartis Phrama Services“, filijala u Sloveniji, zbog sumnje da su davale mito u Srbiji, Albaniji i Sloveniji, tvrdio je tada da ima dokumente iz kojih proizlazi „sumnja da je (pomenuta) švajcarska farmaceutska kompanija oktobra 2002. trojici lekara Onkološkog instituta u Beogradu, dr Zoranu Bekiću, dr Zoranu Tomaševiću i još jednom lekaru nudila po 10.000 evra da bi stavili lek ‘aredija’ na klinički protokol“.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) tokom proleća više puta negirala je brojne optužbe koje stižu sa svih strana sveta, da je pandemija novog gripa proglašena pod uticajem farmaceutske industrije.
Međutim, ovih dana u novoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope navedeno je da su SZO i evropske zdravstvene institucije preuveličali rasprostranjenost virusa novog gripa. To je izazvalo veliku potrošnju javnog novca i strahovanje evropske javnosti, navedeno je u Rezoluciji.
Skupština Saveta Evrope takođe izražava žaljenje zbog toga što se SZO „nije pomerio u preispitivanju svojih stavova“ o pandemiji i stvarnih zdravstvenih rizika, pored vidljivih dokaza da je ozbiljnost pandemije bila preuveličana od strane SZO-a. U Rezoluciji se izražava žaljenje i zbog „visoko defanzivnog stava SZO-a“ kako po pitanju nespremnosti da prihvati činjenicu da je promenjena definicija pandemije tako i nespremnosti da promeni svoje prognoze po pitanju pandemije.
U sezoni 2009/2010. godine u Srbiji je od posledica oboljevanja od novog gripa 137 pacijenata preminulo u bolnicama, a 6021 osoba je hospitalizovana. Pretpostavlja se da je broj umrlih od ove bolesti ipak nešto veći. Takođe, naše zdravstvene vlasti imaju podatak da je od te bolesti preminulo 10 ili 11 trudnica.
PRODUŽEN PRITVOR: Katarina Rebrača
Početkom aprila uhapšena je Katarina Rebrača, manekenka i osnivač dobrotvornog fonda koji nosi njeno ime. Rebrača i njene četiri saradnice uhapšene su zbog sumnje da su zloupotrebile službeni položaj od marta 2006. do aprila 2010. i račun Fonda oštetile za 37 miliona dinara. Pored Rebrače, uhapšene su članice Upravnog odbora tog Dobrotvornog fonda Mirjana Hristić (1958), koja je i odgovorno lice agencije „Top image“ iz Beograda, i Slađana Mironija (1964), osnivač te agencije. Uhapšene su i Tatjana Babac (1972), osnivač i odgovorno lice agencije „Impact Consulting“, i Sandrina Bogunović Vagner (1949), odgovorno lice agencije Centar za kreativno domaćinstvo iz Beograda i majka Katarine Rebrače.
One se sumnjiče da su u periodu od marta 2006. do aprila 2010. godine protivpravno prisvojile novčana sredstva u iznosu od 37 miliona dinara, koja su na račune Dobrotvornog fonda Katarina Rebrača uplaćena od strane donatora radi edukacije i informisanja ženske populacije o prevenciji raka dojke.
Direktor Instituta za onkologiju Nenad Borojević izjavio je povodom hapšenja Rebrače da je ta medicinska institucija podržala ideju Katarine Rebrače, ali da njen Fond Institutu nije uplatio nikakva finansijska sredstva. „Institut sa računa Fonda Katarina Rebrača na svoj račun tokom prethodnog perioda, od osnivanja do danas, nije dobio nijedan dinar. To je bio razlog da direktor Instituta, a to sam ja, Upravnom odboru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije početkom ove godine predloži da se prekine podrška ovog Instituta aktivnostima tog Fonda. UO je doneo tu odluku i mi smo o tome upoznali i Fond i sve nadležne“, rekao je tada Borojević.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
