NONE OF THE ABOVE: Đorđe Vukadinović
U samo tri dana, i to usred uskršnjih praznika, glavni i odgovorni urednik NSPM-a dobro je osetio svu surovost političke arene, iako je podržao, čini se, potpune autsajdere, stranku za koju je malo ko čuo. A možda baš i zbog toga
Ako nije baš jasno šta Đorđe Vukadinović želi da postigne svojom odlukom da uđe u izbornu trku kao nosilac liste stranke Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO), sasvim se precizno izjasnio – šta ne želi. A ne bi baš hteo da javnost na njega odsad gleda kao na političara, nego i dalje kao na – političkog analitičara. Zato je glavni i odgovorni urednik časopisa „Nova srpska politička misao“ svoju prvu konferenciju za novinare na kojoj se predstavio kao politički kandidat sa svojim programom – Inicijativom za spas Srbije NSPM–a (pogledajte okvir) – završio rečima: „Nadam se da ćemo se još sresti u ovoj ulozi, ali i u drugim ulogama, nakon izbora.“ Koliko će to biti uspešan izlet u politiku, koji s druge strane, neće ugroziti njegov kredibilitet nezavisnog analitičara do čega je makar do pre nekoliko dana vrlo držao, vreme će pokazati. Ako je ceniti po prvim reakcijama, politički topli zec mu ne gine.
Već samo za tri dana, i to usred uskršnjih praznika, Vukadinović je dobro osetio svu surovost političke arene, iako je podržao, čini se, potpune autsajdere.
MAJKA HRABROST I KOALICIONI KAPACITET: Zasad, to su tek kritike zagovornika „belih listića“ i ocene da „kalkulantski“ staje na čelo stranke na parlamentarnim i pokrajinskim izborima koja je „pro forme registrovana kao manjinska stranka“ (vlaške nacionalne manjine) ne bi li tako, bez obaveze da preskoči cenzus od pet odsto koji važi za nemanjinske stranke, zaradila poslanički mandat u parlamentu. A Vukadinović – poslaničku platu. Treba ovde objasniti da manjinska stranka ulazi u parlament ukoliko prekorači tzv. prirodni prag, a to znači oko 0,4 odsto, ili oko 16.000 glasova, ako izlaznost birača bude oko 60 odsto, koliko je bilo na prethodnim izborima. Ova računica stoji i na sajtu NOPO-a (www.poslanik.nopo.rs, prim.aut.) kao poziv građanima da podrže nopovce i kandiduju se za poslanike.
„Kalkulaciju“ je Vukadinoviću prva spočitala profesorka prava dr Vesna Rakić-Vodinelić u svom tekstu objavljenom na sajtu e-novina: „Dakle, naš ‘nezavisni analitičar’ nije želeo da loše kalkuliše, te da se priključi nekoj od izbornih lista nemanjinskih političkih stranaka, na n-tom mestu, za koje bi morao osvojiti stotine hiljada glasova. On se skromno, kao prvi među jednakima, pridružio ‘poštenim mladim ljudima bez zaleđa’, koji će mu, nada se, obezbediti udobno zaleđe za samo 16.000 glasova.“
U razgovoru za „Vreme“, Đorđe Vukadinović reče, međutim, da mu nije cilj da uđe u parlament: „Platu i mesto u parlamentu mogao sam ostvariti na bilo kojoj postojećoj listi, sem na listi LDP-a. Kao nestranačka ličnost podržao sam NOPO. Ukoliko osvoje jedno mesto u Skupštini, prepustiću ga nekome od ovih mladih ljudi.“ Na pitanje kojoj bi od koalicija bio „jezičak na vagi“, ako u zavisnosti od rezultata, ipak sedne u poslaničku klupu, Vukadinović kaže: „Siguran sam i za sebe i za momke i devojke iz NOPO-a da nećemo biti ničija glasačka mašina, niti onoga što se u Srbiji zove vlast, niti onoga što se u Srbiji zove opozicija.“ S druge strane, na pomenutoj konferenciji za novinare rekao je da potencijalni koalicioni partner NOPO-u može biti svako ko bude spreman da podrži Inicijativu „za koju je danas u Srbiji potrebna hrabrost“. Na prvi pogled kontradiktorne izjave jednog analitičara, s druge strane su sasvim logične za novopečenog političara kojem je od svega ipak najvažniji – koalicioni kapacitet. Nije neophodno detaljno analizirati Inicijativu, pa zaključiti kome bi od dosadašnjih parlamentaraca – bila najbliža.
DA SE VLASI NE DOSETE: Činjenica da je Vukadinović podržao stranku vlaške manjine NOPO sama po sebi ne bi trebalo da bude sporna. Ali jeste to što NOPO u svojoj istoriji nije uvek bio manjinska stranka. Prvo je, naime, osnovan kao nemanjinska stranka 2008. Na izborima za SO Voždovac 6. decembra 2009, NOPO je osvojio 0,83 odsto glasova izašlih birača. A onda je, kao i mnoge druge male stranke, NOPO primenom novog zakona o političkim strankama (2009) izbrisan iz Registra političkih organizacija aprila 2010.
Nopovci su onda rešili da doskoče Zakonu, registrovali se kao stranka vlaške nacionalne manjine. I u Statutu i u programu stranke, kaže predsednik NOPO-a Nikola Tulimirović (31), imaju sve zahtevane odredbe u vezi sa vlaškom manjinom („Vreme“ je dobilo na uvid Statut NOPO-a koji to potvrđuje). I još kaže da nije eventualni ulazak u parlament bio razlog što su se registrovali kao manjinska stranka: „Jako je važno ljudima reći da su parlamentarne političke stranke za preregistraciju imale pola godine da ispune uslove, a svaka od njih ima ogromnu infrastrukturu. S druge strane, novim strankama se daje u praksi 20, a po zakonu 30 dana, što je ozbiljna diskriminacija. Pored toga, za njih je proces bio praktično besplatan, taksa im je bila na nivou 10.000 do 15.000 dinara, a za nove stranke taksa je 2.600.000, što je po važećim propisima neverovatna diskriminacija“, kaže Tulimirović. Rečju, nisu hteli (mogli?) da daju tolike pare… NOPO je, kako reče Tulimirović na konferenciji za novinare, u stvari, fokusiran na promenu političkog i izbornog sistema u Srbiji koji je danas takav da ne dozvoljava pojavu novih ljudi.
E sad, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, i sama kritičar političkog i izbornog sistema u Srbiji, upozorila je da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije sprečilo zloupotrebu prava: „Ministarstvo je omogućilo privilegovan položaj NOPO-a, koji je fingirana manjinska stranka, pri raspodeli glasova u Narodnoj skupštini.“ Zato, prof. dr Rakić-Vodinelić podseća da RIK ima takođe obavezu kontrole da li je jedna stranka manjinska ili nije pri proglašenju izborne liste, pozivajući se na član 81 Zakona o izboru narodnih poslanika. A Tulimirović veruje da će RIK, iz političkih razloga, zatezati i praviti probleme, ali kaže da će se žaliti sudu. Komentarišući navode profesorke Vodinelić, mladi nopovac zaključuje da kad bi Ministarstvo odlučivalo da li današnje parlamentarne stranke zastupaju zvanično uknjižene programe – sve bi bile zabranjene.
STARI RATOVI ILI IZIGRAVANJE ZAKONA: O Inicijativi NSPM-a, koju su podržali nopovci, dr Rakić-Vodinelić je napisala: „Za koje interese vlaške manjine će se Đorđe Vukadinović zalagati, na osnovu programa NSPM-a? Tako što će neodustajno sprečavati vlašku manjinu da u sastavu Srbije pristupi EU iako je njihova matična država (Rumunija) već članica. Tako što će vlašku manjinu zauzdavati u secesionizmu kad god pokuša da održava odnose sa svojom matičnom državom…“
Vukadinović, međutim, iako nije učestvovao ni u prvom ni u drugom osnivanju NOPO-a, kaže da nije sporno to što su nopovci našli „rupu u zakonu“ jer su, u stvari, sve uradili u skladu sa pozitivnim zakonima: „Nema nikakve dileme da to jeste jedna vrsta manevra nopovaca. Oni su, iskoristivši mogućnost koju im pruža postojeći zakon, ne kršeći ga dakle, ukazali zapravo na kartelsko-oligarhijski, antidemokratski politički sistem kojim je politički establišment vrlo neevropskim i rigidnim zakonima o preregistraciji potpuno onemogućio pojavu novih političkih igrača. Ali, čudna je inicijativa i pozivanje RIK-a da interveniše i spreči nešto što jeste u skladu sa pozitivnim zakonima…“ Vukadinović, naime, veruje da je, budući da su napadi na njegov politički angažman stigli sa sajtova sa kojima su on i ostali NSPM-ovci u višegodišnjem „ratu“ (Peščanik i e-novine), glavni razlog za osporavanje NOPO-a, u stvari je Inicijativa NSPM-a koju su nopovci podržali, „kao mladi ljudi, neopterećeni prošlošću, sa zdravim osećanjem za državu i nacionalne interese“. Odgovarajući Vesni Rakić-Vodinelić na njena spočitavanja da je Inicijativa u koliziji sa interesima vlaške manjine, Vukadinović kaže ovo: „Nijedan od predloga inicijative nije u koliziji sa interesima vlaške manjine. Vesna Rakić-Vodinelić govori sa stanovišta rumunskih državnih interesa i aktuelne rumunske politike asimilovanja Vlaha u Rumune. Ona apriori preuzima rumunsku interpretaciju kad je reč o vlaškom pitanju, a Vlasi ne žele da tretiraju Rumuniju kao matičnu državu, nego Srbiju. Program nije na štetu ijedne manjine jer je usmeren na opstanak i jačanje države Srbije i svih njenih građana. Jača i samostalnija Srbija će moći da se odupre pritisku Rumunije i EU preko koje Bukurešt vrši pritisak da se Vlasi asimiluju. Eto suštinske veze između Inicijative i interesa vlaške manjine.“
Kopernikanski obrt nije u tome što je Đorđe Vukadinović, politički analitičar, ušao u politiku, nego u tome što je voljan da sa velikih nacionalnih pitanja pređe na rešavanje pitanja nacionalnih manjina. Ko vam je kriv kad se niste prvi setili.
Zahtevamo:
1. da se o najvažnijim državnim pitanjima od značaja za sve građane odlučuje neposredno demokratski, a ne unutar uskih interesnih i oligarhijskih grupa;
2. što hitnije raspisivanje referenduma o pristupanju EU i NATO-u (sa zabranom ponovnog raspisivanja u roku od 10 godina) uz obavezu svih državnih institucija da se striktno pridržavaju i rade na primeni tih odluka kakve god one bile;
3. unošenje u krivični zakon kaznenih odredbi protiv propagiranja secesionizma, rasparčavanja, izdaje ili okupacije zemlje, kao i o vređanju dostojanstva zemlje i nacionalne časti;
4. oduzimanje nacionalne frekvencije emiterima i novčano kažnjavanje medija za gore navedene vrste prestupa;
5. uvođenje obaveznog godišnjeg testiranja na drogu za ministre, poslanike i odbornike, kao i za sve javne službenike (uključujući i prosvetne i zdravstvene radnike);
6. obaveza NVO-a, medija i drugih organizacija, registrovanih u Srbiji, da svako finansiranje iz inostranstva posebno naznače na sajtu, u emisijama ili u štampanom izdanju, sa navođenjem iznosa i nazivom finansijera;
7. striktni reciprocitet u ekonomskim i političkim odnosima sa zemljama u okruženju u kojima postoji neravnopravan i neprijateljski tretman srpske robe i kapitala, kao što je slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji;
8. smanjenje broja poslanika i podelu Srbije na 150 izbornih jedinica, u kojima se bira poslanik sa imenom i prezimenom, kao predstavnik građana, a ne stranaka; primenu istog principa i na odbornike u skupštinama opština; mogućnost smene poslanika i pre isteka mandata;
9. ukidanje obaveznih, besmislenih i ponižavajućih „ženskih kvota“ u svim telima i institucijama, ili pak uvođenje sličnih obaveznih kvota i za druge kategorije;
10. poništavanje neustavnih i „državolikih“ (grb, zastava, „glavni grad“) odredbi Statuta AP Vojvodine i donošenje novog dokumenta koji ne bi sadržavao elemente nestabilnosti, dupliranja nadležnosti i uvećanja birokratije;
11. „debeogradizacija“ vlasti koja ne bi išla na uštrb državnog jedinstva; izmeštanje pojedinih institucija i ministarstava u regionalne centre van Beograda;
12. hitno osnivanje Srpske razvojne banke, o čemu se godinama govori, ali što se neprestano opstruira od strane stranog bankarskog lobija koji na taj način isisava ionako nedostajuća sredstva iz srpske države i privrede;
13. apsolutni naglasak na proizvodni sektor, a posebno na poljoprivredu i prehrambenu industriju kao godinama zapostavljenu, a najveću razvojnu šansu; veću orijentaciju na istok, naročito na za nas otvoreno i kompatibilno tržište bivšeg SSSR i zemalja Srednjeg i Bliskog istoka;
14. uvođenje „kriznog“ poreza na profite stranih banaka i osiguravajućih društava;
15. obaveza poslodavca da radniku kojeg otpušta kao tehnološki višak isplati otpremninu u visini dvogodišnje radnikove plate;
16. fiksno vezivanje penzija za rast plata u državnoj upravi i obrnuto;
17. obavezna sterilizacija za silovatelje u povratu; otvaranje debate o ponovnom uvođenju smrtne kazne za najteže i posebno okrutne zločine;
18. zabrana homoseksualne propagande i promocije među maloletnim licima;
19. obavezno korišćenje ćirilice kao Ustavom propisanog pisma u svim oblicima javne komunikacije (osim za nacionalne manjine);
20. obavezna osnovna vojna obuka u trajanju od tri do šest meseci.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
