Amerikanac u Beogradu i srpski pregovarači

Trijumf Ivice Dačića kratko je trajao. Onog trenutka kada je izašao pred novinare i obznanio svoju odluku kojem se carstvu privoleo, akcije su počele da mu padaju. Svaka upecana riba završi na žeravici, staro je pravilo. A Dačić je upecan na premijersku funkciju. Uloge se menjaju, pa sada, mnogo veći ucenjivački kapacitet, kojim se dosad Dačić razmahivao, mogao bi da ima Aleksandar Vučić.

Kako se drugačije moglo čitati ono što je v.d. predsednika SNS-a rekao na sednici Glavnog odbora, da naprednjaci u novoj vladi neće biti ničiji potrčko? Istini za volju, bilo bi čisto političko samoubistvo da se najveća stranka u koaliciji, u stvari, stranka koja je osvojila najviše mandata u Skupštini Srbije, em odrekne mesta premijera i najvažnijih resora u vladi (mada je ovo drugo Vučić odlučno demantovao), em odrekne i ministarske većine u Nemanjinoj, pa da se ama baš ništa ne pita i bude draperija u Dačić-Dinkićevom kabinetu. Zato je Vučić rekao: „Hoćemo da donosimo važne i ključne odluke, hoćemo da preuzmemo odgovornost, jer hoćemo da menjamo Srbiju. Ako to budemo mogli, ići ćemo u vladu, ako ne, nećemo.“ Pomogao mu je i predsednik Nikolić rekavši da premijer neće moći da baš samostalno vodi politiku, i sve to lepo sročio u priču o vladi kao timu gde će svi biti odgovorni za odluke koje se donose. Koliko god Vučić demantovao glasine o već podeljenim resorima u vladi po kojima bi se pružila prilika Dačiću i Dinkiću da se dokažu u najosetljivijim odlukama za državu, to bi s druge strane bila zgodna pozicija za naprednjake. Sa većinskim brojem ministarstava u vladi, imali bi ulogu arbitra. Kad krene naopako, zna se ko bi bio kriv.

„SVIĐA MI SE BEOGRAD“ I DRUGE BASNE: Ali, da se ne pravi ražanj dok je zec još u šumi, Slavica Đukić-Dejanović je, shvativši kuda ide „disciplinovanje“ njenoga šefa nešto pred susret Dinkića i Dačića, u utorak, 3. jula, imala potrebu da izjavi da u stvari još ništa nije gotovo i da velika koalicija SNS i DS nije isključena. Po starom običaju, kad god im nešto nije po volji, potegnu priču o velikoj koaliciji. A možda su načuli nešto što ima veze s glasinama koje proturaju neki mediji kako Sjedinjenim Američkim Državama nije po volji da Ivica Dačić bude premijer. Zvanično, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Filip Riker došao je u Beograd usred naprednjačko-socijalističkih pregovora o novoj vladi, da se vidi s Ivicom Dačićem, ali i ostalim predstavnicima političkih partija u Srbiji. Riker je, kako je stigao u Beograd, odmah otišao u sedište URS-a, gde je u to vreme trajao razgovor između koalicije oko socijalista i regionalaca. Na pitanje što je sad došao u Beograd, Riker je odgovorio „zato što mi se sviđa Beograd“. Nezvanično, prema pisanju lista „Blic“, američka sekretarka Hilari Klinton šalje visoke zvaničnike Stejt departmenta (prvo Rikera pa potom svog pomoćnika Filipa Gordona) da se sretnu sa Aleksandrom Vučićem i Borisom Tadićem i saznaju da li još postoji mogućnost da se dogovori velika koalicija, jer Ivica Dačić „iritira Amerikance svojom retorikom o Kosovu“.

Da li je samo o Kosovu reč, ili ima tu i nešto od priča po kojima je Ivica Dačić EPS i Telekom obećao Rusima, a Nikolić Amerikancima, što bi bio prvi razlog za pucanje vladajuće koalicije, u ovom trenutku ne bi s preciznošću moglo da se kaže. Sigurno je da je Dačić sebi značajno otežao i onako klimavu poziciju u Vašingtonu i Briselu, dok je, ucenjujući DS, govorio kako nova vlada i državna politika prema Kosovu i Republici Srpskoj ne treba da zavise od volje LDP-a, i davao izjave kako su i Tadić i Nikolić evrofanatici, a on nacionalista. I onu, već čuvenu: „Mislite da možemo u vladu koja će posle tri dana reći da to mora biti ispunjeno, da se otvori kancelarija Vlade Srbije u Prištini i kosovske vlade u Beogradu?“ Tome treba dodati i Dačićevu ljubomoru što je Hilari Klinton pozvala Tomislava Nikolića kad je postao predsednik Srbije, a zlurada diplomatska čaršija je „pustila buvu“ i kako je, kad je postao mandatar, valjda telefonski pokušao da dođe do gospođe Klinton, ali avaj. Nasledniku Slobodna Miloševića na čelu SPS-a, koji u stvari nikad nije demantovao da bi Moskva htela da on bude premijer u naprednjačkoj vladi, rečeno je da prvo treba da se sretne sa zvaničnicima Stejt departmenta. Nije nikakva tajna da Brisel i Vašington na formiranje nove vlade u Srbiji gledaju samo u kontekstu pitanja rešavanja kosovskog problema, to su, preko svojih predstavnika zvanično više puta i poručivali. Sa Dačićem na čelu vlade, bez obzira na retoriku za koju bi mogao da ih ubedi da je bila samo međustranačko prepucavanje zbog boljeg pozicioniranja u vladi, ne mogu biti sasvim sigurni, da bi dobili nešto više od onoga što su sa Tadićem već imali, čuveni izum „i Evropa i Kosovo“, kojeg se, bar po najnovijim izjavama drži i Dačić. Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, međutim, reče da treba dati šansu Dačiću. I da, i pored nekih Dačićevih kontroverznih izjava treba sačekati da on preuzme odgovornost vlasti“, kao i da „dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU, čemu se Srbija nada na decembarskom samitu Unije, zavisi od konstruktivnosti Beograda u vezi sa ovim pitanjem“. A Dačić je na rehabilitovane priče o velikoj koaliciji, posle sastanka sa Mlađanom Dinkićem (utorak, 3. jul), rekao da on neće vratiti mandat samo zato što neko žali za velikom koalicijom: „Ako imam većinu za formiranje vlade, onda je imam. Ako nemam, onda ćemo da se objasnimo zbog svega, pa ćemo ići na nove izbore, pa ćemo videti za koga će narod da glasa – da li za one koji imaju podršku u inostranstvu, a nemaju u svojoj zemlji, ili obrnuto.“ I Dinkić i Dačić su, kao iz topa, bili saglasni da će buduća vlada primeniti sve što je prethodna dogovorila sa Prištinom na pregovorima u Briselu o pitanju KiM, „da će biti faktor mira i stabilnosti“. Dačić je opovrgao ne samo svoje izjave o KiM i pregovorima s Prištinom u Briselu, nego je naglasio da se potpuno neosnovano podgrevaju sumnje kako nova vlada neće sprovoditi već dogovoreno. Dinkić je pritom upozorio da se o dogovorenom u Briselu „saznaje na parče“ i obećao da će javnost biti obaveštena u potpunosti o svim postignutim dogovorima „kada buduća vlada dobije kompletnu dokumentaciju o razgovorima Beograda i Prištine“. Dinkić, međutim, nije odgovorio na pitanje kako će na neviđeno sprovoditi ono što su drugi dogovorili. Nije još ni formirana, a već je počela pilatovski ruke da pere. Dačić je još nešto stidljivo prozborio o nacionalnim interesima, i tako pokazao da je Jelko Kacin bio u pravu. Niko se od kritičara vladajuće koalicije na pomolu, kao ni oni koji bi tu koaliciju trebalo da predstavljaju, nisu osvrnuli na upozorenje stranih diplomata da je za Srbiju u najboljem slučaju termin za dobijanje datuma pregovora jun 2013, a mnogo verovatnije tek 2014. godina. Ali u Srbiji je vazda od Evrope bilo važnije pitanje ko gazduje tajnim službama.

KO ĆE BITI ŠEF BIA?: Još se od đurđevdanske izborne noći spekulisalo da bi naprednjaci bili spremni da Dačiću ponude mesto premijera, tako da Dačića nimalo nije „opio“ izborni rezultat kad je izgovorio „možda se ne zna ko će biti predsednik Srbije, ali se zna ko će biti premijer“. U novom pregovaračkom krugu, zasad se zna da je nekakav početni dogovor da bude 15 resora u Dačićevoj vladi. U slučaju formule SNS – 8, SPS – 5 i URS – 2, koja se ovih dana najviše spominje, Dačić je upozoravan da bi mogao postati „fikus premijer“, tj. stalno preglasavan, i da bi tako morao da donosi odluke koje nisu njegove. I s Dinkićem i bez Dinkića. „Ali, to je cena Dačićeve odluke da prihvati mesto premijera u naprednjačkoj vladi, i on će na to morati da pristane“, reče za „Vreme“ jedan uticajni naprednjak. Teoretski je moguća i formula po kojoj bi Dinkić dobio još jedno ministarstvo, i to na račun naprednjaka. U tom slučaju, Dinkić bi imao savršenu poziciju, vlada bi igrala onako kako on svira, sa Dačićevih 5, uvek bi mogao da disciplinuje naprednjake, i obrnuto, da s naprednjacima lupa packe premijeru kad god ne radi onako kako on misli da treba. „Teorije nema da Dinkić dobije tri resora“, bio je sasvim odlučan onaj naprednjak. Jedan poznavalac prilika u vrhu SPS-a kaže za „Vreme“ ovako: „Dačić bi mogao da pokuša da sa Mlađanom Dinkićem (s kojim je potpisao koalicioni sporazum) i možda još nekim koga bi uspeo da privuče u vladajuću koaliciju, sebi obezbedi protivtežu u vladi. Ali ni to nije tako lako. Dokle god je samo tri partnera u vladi, treći je u najboljoj poziciji da diktira uslove – sada je to Dinkić. Čini mi se da bi Dačiću kao budućem premijeru u ovoj podeli karata bio daleko neophodniji – četvrti partner, na kojem je toliko insistirao u pregovorima sa demokratama.“

Kako bilo, spekuliše se da bi šestoplasirani na ovim izborima – Mlađan Dinkić – trebalo da preuzme finansije i ekonomiju, a njegova partijska drugarica Verica Kalanović – regionalni razvoj i lokalnu samoupravu. Trećeplasirani Dačić bi pored premijerskog mesta zadržao i MUP, Slavica Đukić-Dejanović bi došla na čelo Ministarstva zdravlja, Žarko Obradović i Milutin Mrkonjić bi zadržali svoja ministarstva prosvete i nauke (kojem bi bio pripojen i resor sporta) i infrastrukture. Premijer bi imao i tri potpredsednika, iz svake koalicije po jednog, mesto predsednika Skupštine Srbije pripalo bi naprednjacima. Oni bi u Nemanjinoj 11 zauzeli resore diplomatije, odbrane, pravde, poljoprivrede, kulture, energetike, državne uprave i vera. Prva naprednjačka imena koja su procurela u javnosti (Velimir Ilić, ministar poljoprivrede, Borislav Pelević, ministar odbrane…) Vučić je odlučno demantovao, spomenuvši da i „neki tajkuni“ žele da utiču na kadrovska rešenja u budućoj vladi, ali im to neće biti omogućeno. Sam Vučić je po medijima bio viđen kao šef diplomatije, odbrane, potpredsednik vlade zadužen za evrointegracije… Poslednja spinovanja su da bi Vučić mogao da bude potpredsednik vlade zadužen za bezbednost i koordinator borbe protiv korupcije. Nije bez vraga Nikolićeva izjava, u tom kontekstu, kako bi Bezbednosno-informativnu agenciju odmah poklonio opoziciji, ako je sve što ova agencija zna – ono što njemu šalju. Ako bi Vučić bio u Nemanjinoj zadužen za bezbednost, bio bi i prvi operativac Saveta za nacionalnu bezbednost, kontrolisao bi rad BIA i vojnih bezbednosnih službi. U tom slučaju, pitanje je da li bi SNS mogao da dobije i svog čoveka na čelu BIA, o čemu se poslednjih dana raspravlja u razgovorima naprednjaka i socijalista. Navodno i Dačić i Vučić na čelu BIA vide svog čoveka. Dačić je BIA hteo i u pregovorima sa demokratama, a sada ima i razlog više – Tomislav Nikolić kao predsednik države je i prvi čovek Saveta za nacionalnu bezbednost i sa tog mesta može da kontroliše sve tajne službe. Teško će Dačić odustati od BIA, pa mesto potpredsednika vlade zaduženog za bezbednost izgleda kao utešna nagrada za Vučića.

TADIĆ – NE PODNOSIM OSTAVKU: Ni ovu, kao ni formiranje drugih vlada, ne zaobilaze stare intrige, svađe i sukobi, iz vremena kad se o novoj koaliciji ni slutilo nije. Tako su se odmah setila dežurna medijska zlopamtila da će u novoj koaliciji biti Mlađan Dinkić i Bogoljub Karić, na političko-tajkunskoj sceni Srbije poznatiji kao egzekutor i njegova žrtva, što je možda najekstravagantniji par nove koalicije i baca u senku sve ostale. Zato, Vučićeva zaklinjanja da ni bog ne može da ga natera u vladu sa SPS-om, izgledaju smešno u ustima onih koji to navode kao jedan od krucijalnih dokaza kako je novoformirana vladajuća koalicija neprincipijelna. Naprednjaci su Dinkića zvali grobarom srpske ekonomije, a sada mu nude da uspešno obavlja svoj posao, umesto da ga obuku u prugasto odelo kako su mu obećavali, a Dačić je podržao izbacivanje Mlađana Dinkića iz prethodne vlade. Sipaju se razlozi koji bi trebalo da dokažu da za vladu koja se ovih dana pravi – niko nije glasao. Neće biti. Pandorina kutija neprincipijelnosti svih srpskih vlada otvorena je davno, ali da ne osvežavamo baš sećanja duboko u prošlost, treba reći da 2008. godine na parlamentarnim izborima niko nije glasao za vladu demokrata i socijalista pa je ipak ta vlada potrajala četiri godine. Oni koji demokratama nikako da oproste sporazum o pomirenju sa SPS-om sada ne mogu da odole, a da ne okrive demokrate i Borisa Tadića lično za pobedu Tomislava Nikolića i vladu Ivice Dačića.

Usred te gužve, Riker u Beogradu, a Vučić, Dačić i Dinkić do guše u pregovorima, oglasio se i Boris Tadić u „Novom magazinu“, i poručio da ako neko misli da će da podnese ostavku na mesto predsednika stranke, grdno se prevario. Rekao je i da će „pažljivo i trezveno kao demokratski političar analizirati vlastitu odgovornost“. Rekao je i da je Izvršni odbor DS-a napravio analizu izbornih rezultata i „oni koji nisu postigli rezultat u skladu sa postavljenim ciljevima biće promenjeni“. O sebi se već izjasnio, o drugima će, kad dođe vreme. Rekao je i treće – da je na Predsedništvu DS-a i Glavnom odboru posle izbora dobio legitimitet, i da je taj legitimitet potrebno potvrditi „još u nekoliko navrata“. Poručio je Tadić stranci, u prevodu, da onaj ko bude hteo da ga smenjuje, očigledno će morati da mu se suprotstavi kao protivkandidat na prvim predsedničkim izborima u stranci. Još je odbacio sve priče o raskolu među demokratama, i apostrofirao prvo svoje političke protivnike, zatim tajkune i organizovani kriminal, ali i pojedine zemlje u svetu da bi imale koristi od njegovog povlačenja iz politike, i zato im neće pružiti to zadovoljstvo. Pripretio je, po ko zna koji put, da će „oni koji se bave grupnim i ličnim interesom unutar DS-a snositi odgovornost“.

Tako, po nekim nezvaničnim informacijama, skupština demokrata bi mogla da se održi u ranu jesen ili pred novogodišnje praznike. Poznavaoci prilika u DS-u kažu da od Tadićevog tajminga mnogo zavisi hoće li oni koji se bave „grupnim i ličnim interesom unutar DS-a“, smeniti Tadića, ili će Tadić smeniti njih. Jednom kad je požurio pa podneo ostavku i raspisao prevremene predsedničke izbore, izgubio je. Drugi put, kad je odugovlačio sa Dačićem, opet je izgubio. Šta sad da radi?

MANDATAR, PARTNERI I NADZORNIK: Ivica Dačić sa Aleksandrom Vučićem…

…i Mlađanom Dinkićem;…

…Filip Riker