Klub umetnika i uspešnih privrednika u Muzeju savremene umetnosti pokušaće da preslika američki model finansiranja institucija kulture – da ih pomažu biznismeni, a ne država
PREPOZNAT INTERES: Žaklina Nikolić-Kužić, Ričard Daničić i Branislava Anđelković
Marketinška agencija Publicis Group i AmCham (Američka privredna komora u Srbiji) izabrali su zanimljiv model pomoći Muzeju savremene umetnosti u Beogradu – povezivanje umetnika i biznismena u klub. Art&Business Club promovisan je prošle nedelje u Muzeju i, prema rečima doskorašnjeg izvršnog direktora AmChama Ričarda Daničića, utemeljiće kvalitetnu vezu kompanija i umetnosti. Cilj je, naime, da vlasnici uspešnih firmi finansijski pomognu ovu instituciju kulture, ali i da spoj umetnosti i biznisa promovišu kao savremenu matricu za razvoj tržišta umetnosti u Srbiji.
Direktorka Muzeja Branislava Anđelković kaže za „Vreme“ da biznis mora da prepozna svoj interes u umetnosti. „Američki muzeji ne poznaju državne subvencije, njih izdržava biznis i pokušaćemo taj model da preslikamo ovde. Nemam iluzija da ćemo to uspeti u kratkom roku, ali takva promena u načinu finansiranja je neminovna“, poručuje direktorka. Budući da se osnivanje ovog kluba priprema godinu dana i da su na promociji bili mnogi ugledni predstavnici kompanija članica AmChama, utisak je da će ovaj novi tip veze novca i umetnosti uspeti. Branislava Anđelković pozvala je sve uspešne privrednike da se pridruže Muzeju u realizaciji njegovih projekata, pre svega rekonstrukciji legata. „To bi bio način da na delu pokažu da im je stalo da se uključe u razvoj i život u Srbiji na više nivoa nego što je tržišni“, rekla je na promociji kluba.
Pomoć u realizaciji ove ideje ponudila je i Alisa Zimet iz Njujorka, pionir povezivanja privrede i umetnosti kroz sponzorski marketing. Ona je tokom 20 godina rada razvila niz teorijskih i praktičnih modela i postavila standarde ove aktivnosti u SAD i još u 14 zemalja.
Deo zasluga za pokušaj da se korisna američka priča preslika u Srbiji ima Publicis, koji je zapravo i izabrao model prvog umetničko-poslovnog kluba u Srbiji. Sedište kluba je u Muzeju i direktorka Publicisa Žaklina Nikolić-Kužić smatra da će on biti više od pomoći ovoj instituciji, postaće model za unapređenje kulturne ponude i razvoja tržišta umetnosti u zemlji. Cilj je da se sa kolekcijom koju poseduje Muzej vrati u centar kulturne scene regiona i da se oko njega okupi krug poslovnih prijatelja koji će mu pomoći da proširi svoj uticaj.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
