Klub umetnika i uspešnih privrednika u Muzeju savremene umetnosti pokušaće da preslika američki model finansiranja institucija kulture – da ih pomažu biznismeni, a ne država
PREPOZNAT INTERES: Žaklina Nikolić-Kužić, Ričard Daničić i Branislava Anđelković
Marketinška agencija Publicis Group i AmCham (Američka privredna komora u Srbiji) izabrali su zanimljiv model pomoći Muzeju savremene umetnosti u Beogradu – povezivanje umetnika i biznismena u klub. Art&Business Club promovisan je prošle nedelje u Muzeju i, prema rečima doskorašnjeg izvršnog direktora AmChama Ričarda Daničića, utemeljiće kvalitetnu vezu kompanija i umetnosti. Cilj je, naime, da vlasnici uspešnih firmi finansijski pomognu ovu instituciju kulture, ali i da spoj umetnosti i biznisa promovišu kao savremenu matricu za razvoj tržišta umetnosti u Srbiji.
Direktorka Muzeja Branislava Anđelković kaže za „Vreme“ da biznis mora da prepozna svoj interes u umetnosti. „Američki muzeji ne poznaju državne subvencije, njih izdržava biznis i pokušaćemo taj model da preslikamo ovde. Nemam iluzija da ćemo to uspeti u kratkom roku, ali takva promena u načinu finansiranja je neminovna“, poručuje direktorka. Budući da se osnivanje ovog kluba priprema godinu dana i da su na promociji bili mnogi ugledni predstavnici kompanija članica AmChama, utisak je da će ovaj novi tip veze novca i umetnosti uspeti. Branislava Anđelković pozvala je sve uspešne privrednike da se pridruže Muzeju u realizaciji njegovih projekata, pre svega rekonstrukciji legata. „To bi bio način da na delu pokažu da im je stalo da se uključe u razvoj i život u Srbiji na više nivoa nego što je tržišni“, rekla je na promociji kluba.
Pomoć u realizaciji ove ideje ponudila je i Alisa Zimet iz Njujorka, pionir povezivanja privrede i umetnosti kroz sponzorski marketing. Ona je tokom 20 godina rada razvila niz teorijskih i praktičnih modela i postavila standarde ove aktivnosti u SAD i još u 14 zemalja.
Deo zasluga za pokušaj da se korisna američka priča preslika u Srbiji ima Publicis, koji je zapravo i izabrao model prvog umetničko-poslovnog kluba u Srbiji. Sedište kluba je u Muzeju i direktorka Publicisa Žaklina Nikolić-Kužić smatra da će on biti više od pomoći ovoj instituciji, postaće model za unapređenje kulturne ponude i razvoja tržišta umetnosti u zemlji. Cilj je da se sa kolekcijom koju poseduje Muzej vrati u centar kulturne scene regiona i da se oko njega okupi krug poslovnih prijatelja koji će mu pomoći da proširi svoj uticaj.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kada pričamo o formalnim vezama opozicije, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je ovo cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu
“Ključni faktor za izbore na leto jeste to što će vlast proceniti da na jesen neće imati bolju situaciju po sebe kad je reč o izbornom rezultatu. Naime, posle leta, zbog ekonomske situacije, može da im se desi dodatno krunjenje glasača”, smatra analitičar Aleksandar Ivković
Izbori za Studentski parlament Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (II deo)
“Zahvaljujući našim profesorima, zadržan je optimizam i elan i dogovoren je sastanak sa predstavnicima obe organizacije (“Medicinski krug” i SINAPSA), prodekanom Živaljevićem, v. d. dekanom Trajkovićem i nezavisnim profesorima”, kažu za “Vreme” predstavnici Studentskog protesta. “Čekajući petak i potvrdu svih pozvanih članova, organizacija SINAPSA uz pomoć profesora i advokata sastavlja krivične prijave i tužbe”
Kao dete rođeno i odraslo u komunizmu-socijalizmu, rano sam naučio značaj Prvog maja. To je bio dan kada mama nije radila, za razliku od tate koji je imao takav posao da se radilo uvek ako ste radnik i ako su se delile Prvomajske nagrade. Ukratko, mama je tog dana bila kod kuće, a tata – zavisno od slučaja do slučaja
Dečji program RTS-a nekad i sad, uz upitnu budućnost
Vladimir Manojlović je ceo radni vek proveo u Redakciji programa za decu. Kad je novom sistematizacijom programa RTS-a pripojena drugoj redakciji, napisao je pismo piscima i ostalim autorima za decu da to spreče. Ovo je njegova priča
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
