Malo tenisko čudo
Rođena: 15. marta 1993. godine u Moskvi, gde se njena porodica doselila iz Srbije godinu dana ranije. Uz oca Branislava i majku Ivanu ima i sestru Anastasiju.
Igra: Desnom rukom.
Visoka: 165 cm.
Karijera: Počela da igra tenis sa sedam godina u teniskoj školi „Spartak“ iz Moskve. Tu su trenirale i Ana Kurnjikova, Anastasija Miškina, Marat Safin itd. Kao juniorka osvojila je šest ITF (International Tennis Federation) titula, učestvovala na otvorenim prvenstvima Australije, Francuske, SAD i na Vimbldonu. Profesionalac je od 2008.
Skor: Iza sebe ima 59 pobeda i 30 poraza. Do sada je zaradila 34.100 dolara. Za reprezentaciju Srbije nastupa od aprila 2009, kada je sa Anom Ivanović pobedila Španiju u rezultatski nevažnom dubl meču. Oktobra prošle godine je bila 213. igračica sveta, što joj je i najbolji uspeh u karijeri. Danas je 290. na WTA listi.
Federejšn kup: Koliko joj je u februaru 2009. značio poziv Teniskog saveza: „Mislim da je svakoj mladoj igračici želja da trenira sa Anom (Ivanović) i Jelenom (Janković). Ja nemam plasman na WTA listi, ali sam dobila priliku da budem uz FED kup tim i veoma sam zahvalna Savezu zbog poziva. To će biti dobro iskustvo za mene i nadam se da ću za nekoliko godina dobiti poziv i da branim boje Srbije.“
Dubl s Jelenom: U julu 2010, pred turnir u Portorožu (Slovenia open): „Imam veliku podršku od Jelene (Janković), kako na terenu tako i van njega, družimo se, šalimo, smejemo… I kad pogrešim na terenu, ona me bodri i kaže mi ‘Nema problema, idemo dalje’. Sve se više navikavam na nju na terenu i na tempo kojim igraju teniserke ovde. Očekujem da ću u polufinalu pokazati još bolju igru. Smatram da uz osmeh, dobru komunikaciju i sjajnu atmosferu možemo do finala.“
O atmosferi i timu: „U ekipnim takmičenjima može da presudi i najmanja sitnica. Na primer, ako ja popijem sve sokove u svlačionici, a ne stignem da pobegnem odatle pre nego što dođe Bojana (Jovanovski), pa Jelena mora da nas razdvaja i zakasni na meč. Šalim se, naravno. Ali zaista je u ekipi vrlo bitno psihološko stanje igračica, topla atmosfera, podrška. Mi sa tim nikada nismo imale problema, uvek je atmosfera da bolja ne može biti.“
O mestu, Novi Sad: „Beograd se verovatno zasitio tenisa. Ovde mi se mnogo svidelo navijanje i atmosfera. Mnogi ljudi su me stojeći pozdravili prilikom dobijanja nekih poena i zbog toga mi je jako krivo što nisam dobila meč.“
O mestu, Bratislava: „Ne verujem da ću igrati, ali sam tu kad god budem zatrebala ekipi. Mislim da imamo sve šanse da završimo duel već u singlu.“
I još: „Moja očekivanja su, kao i uvek, optimistična. Kakva bih ja bila timska igračica sa pesimističnim očekivanjima? Pa, selektor bi me odmah izbacio iz ekipe.“
Posle pobede: „Stvarno ne mogu da vam opišem kako se osećam, dođe mi da skočim u Dunav od sreće.“
Danijela Hantuhova: „Ovo je sramota. Žao mi je naših navijača. Ne mogu da verujem da su nas savladale Jelena Janković i Aleksandra Krunić, koja je daleko manje poznata od Ane Ivanović. Bila sam ubeđena da ćemo dobiti meč kada sam videla ko će nam biti rivalke. Ali, izgleda da je ipak Jelena bila mnogo svežija jer nije igrala prvi dan.“
Poruka: „Htela bih da zahvalim Jeleni na velikom srcu: ona uvek igra najbolje što može, čak i više kada igra za Srbiju, i da joj kažem da je volim.“
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
