Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
U četvrtak je decidirano rekao da u Tiranu na samit Zapadni Balkan – Evropska unija u utorak ići neće, a u ponedeljak na vojnoj vežbi u Nikincima izjavio da ipak ide. Pristisci da ima da se pojavi tamo došli su sa raznih strana, ali on njima nije podlegao, već molbama Ane Brnabić i komesara EU Olivera Varheljija koji je iskreni prijatelj Srbije, a ne „licemer“ kao neki drugi Evropejci. A da će predsedniku Srbije biti prijatno u Tiranu - neće
Nakon što je u četvrtak lupio šakom o sto i rekao da neće ići na samit Zapadni Balkan – Evropska unija 6. decembra u Tirani, jer da bi tamo samo ponovo slušao „lupetanje“ Evropejaca, a i dosta mu je natezanja sa „terorističkim ološem“ Aljbinom Kurtijem i njegovim mentorima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas, u ponedeljak, izjavio da će ipak otići.
„Nisam siguran, ali svakako će nekakve koristi biti od mog odlaska u Tiranu. Ako ne bih otišao sigurno bi bilo velike štete za Srbiju“, rekao je Vučić novinarima na poligonu u Nikincima gde je održana vojna vežba pripadnika Vojske Srbije, što je bila prava kulisa za objavu njegovog, onog koji nikada ne podleže ničijim pritscima, popuštanja pred sugestijama iz zapadnog inostranstva da bi mu bolje bilo da se tamo pojavi. Na poligonu je prikazana najmodernija oprema koju poseduju jedinice Vojske Srbije, a u fokusu je bila upotreba dronova. Nije rečeno da li to ima veze sa onim dronom iznad Raške na koji su poleteli srpski migovi.
Vučić je rekao da će u Tirani biti veoma dobrih stvari za naše građane, i kao primer naveo da će dobiti priliku da kada odu u Francusku i Nemačku nemaju dodatne usluge plaćanja rominga, što bi, kao i sve drugo, bilo i da on nije otišao, nego Ana Brnabić kojoj je prema državnoj formalnoj hijererhiji tamo zapravo i mesto
„Otići ću tamo. Boriću se za interes našeg naroda“, rekao je Vučić, mada velike sile, naglaša predsednik pred vojnicima, ne menjaju svoje stavove i da će po svaku cenu hteti da Srbija, na ovaj ili onaj način, ili dozvoli ulazak Prištine u Ujedinjene nacije ili „da ih priznamo“.
Zna on da će glavna tema u Albaniji biti sankcije Rusiji, a da nisu sankcije bilo bi Kosovo, a tamo će još biti i Vljosa Osmani i Milo Đukanović i još neki iz regiona, čisto da znaju građani Srbije sa čime i sa kime će on zbog njih tamo sve morati da se nosi.
Prethodno je specijalni izaslanik EU za Srbiju i Kosovo Miroslav Lajčak izjavio da „veruju“ da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneti odluku o prisustvu samitu u Tirani.
Manji roming i sankcije Rusiji
Samit EU – Zapadni Balkan u Tirani biće prvi koji se održava u regionu Zapadnog Balkana i to je, kažu u Briselu, prilika da se potvrdi „važnost strateškog partnerstva EU i regiona“ i jasna „evropska perspektiva“.
Glavne teme samita biće zajedničko suočavanje s posledicama rata u Ukrajini, usklađivanje regiona sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mereprema Rusiji, jačanje sajber bezbednosti i otpornosti na strano mešanje, rešavanje izazova migracija, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Tema će biti i negativni efekti ukrajinske krize na energetiku i sigurnost snabdevanja hranom na Zapadnom Balkanu, ali i kako da se produbi politička saradnja i političko angažovanje, sa posebnim fokusom na mlade ljude.
Naredne nedelje će biti održani sastanci ministara inostranih poslova EU na temu statusa kandidata za Bosnu i Hercegovinu i viznu liberalizaciju za Kosovo.
Na brifingu u Briselu je najavljeno da će u Tirani biti potpisana i deklaracija između operatora EU i zemalja regiona o smanjenju troškova rominga, koje bi trebalo da stupi na snagu 1.oktobra 2023. godine, dok bi se do proleća nastavili razgovori o daljem smanjenju tarifa rominga za period od 2023. do 2027. godine. Radi se o sporazumu na dobrovoljnoj bazi između operatora.
A deklaracija u Tirani bi trebalo da naglasi važnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, kao i sankcijama prema Rusiji. Važno je naglasiti da većina partnera na Zapadnom Balkanu dnevno pokazuju svoju posvećenost tome, dok tekst ohrabruje one koji to još nisu učinili, tj. samo Srbiju i Bosnu zbog Republike Srpske, da se pridruže.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve