foto: emil vaš / betaphoto
Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Beograda
Osnovni podaci: Rođen 1. juna 1978. u Beogradu. Otac Miloš je defektolog, a majka Slavojka nastavnica. Završio je osnovnu školu koja se u to vreme zvala „Žikica Jovanović Španac“ u Novom Beogradu, Turističku školu, Sportsku akademiju i Fakultet za menadžment BK (diplomirao 2002. godine, a 2008. magistrirao). Imao je sedam godina kada je naučio da pliva u bazenu „11. april“ u Novom Beogradu. Posle nekoliko godina počeo je da trenira za Vaterpolo klub Crvena zvezda, ali je prvu utakmicu odigrao za Partizan protiv Jadrana iz Herceg Novog 1992. godine. Potom je igrao za VK Bečej i Kamolji (Firenca). Od 1995. do 2008. godine bio je državni reprezentativac u vaterpolu. Jedan je od najtrofejnijih i najuspešnijih srpskih sportista.
Za državni tim (SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i Srbija) odigrao je 385 mečeva, postigao 981 gol i osvojio 19 medalja, ali ne i zlato na Olimpijskim igrama, na kojima je dva puta bio drugi (Sidnej 2000. i Peking 2008) i jednom treći (Atina 2000). Sa svetskih prvenstava ima četiri medalje, a tri puta je bio šampion Evrope.
Nakon višegodišnjeg života i rada u inostranstvu, 2009. je završio sportsku karijeru i vratio se u Beograd.
Dolazio je u verbalne sukobe sa protivnicima, sudijama, navijačima, novinarima, selektorima (Stamenić), a njegova tuča sa Šefikom bacila je u senku bronzu Srbije na Olimpijadi.
Bio je oženjen udovicom ubijenog biznismena Sredoja Šljukića, sada je razveden.
Govori engleski, italijanski i ruski jezik.
Najplaćeniji vaterpolista: Od 2006. do kraja igračke karijere 2009. godine igrao je za ruski klub Šturm i ostaće upamćen kao najplaćeniji vaterpolo igrač na svetu koji je za 300.000 dolara po sezoni igrao za klub iz Čekova. Šapić je na pitanje da li je istina da je bio najplaćeniji vaterpolista na svetu odgovorio: „Da. To je istina. Naravno, ne mogu da kažem o kojoj sumi je reč. Takav je dogovor. Znam samo da takav ugovor niko nikad nije potpisao.“
Politička karijera: U politički život je ušao krajem 2004. godine. „Tada je Boris Tadić preuzeo vođenje stranke i države. To je bio moj glavni razlog za ulazak u politiku, jer sam i lični prijatelj sa Borisom, a i naša viđenja politike se poklapaju.“ Šapić je bio i šef izbornog štaba te partije na izborima na Voždovcu. Od februara 2010. bio je predsednik Izvršnog odbora Gradskog odbora DS-a Beograd. Početkom jula 2011. godine izabran za predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke Beograd. Pomoćnik je gradonačelnika Grada Beograda.
Glavni zadatak: „Moj glavni zadatak na mestu prvog čoveka beogradskih demokrata biće nastavak politike običnog života, rezultata i konkretnih stvari, a ne nekih nebeskih tema. Cilj je da svaki građanin živi što bolje i kvalitetnije i samo to će biti vrednovano i na sledećim izborima.“
Zašto se bavi politikom: „Cilj mi je da učinim nešto dobro i korisno za društvo i grad u kojem živim. Moj život je relativno sređen, ali želim da i ljudi u mom okruženju budu zadovoljni.“
Timski igrač: „Ne znam drugačije da radim osim timski, jer sam se bavio ekipnim sportom.“
Igra samo na rezultat: „Na kraju utakmice uvek sam gledao u semafor. Bez obzira na to da li igrate lepo ili lepršavo, rezultat je bio jedino merilo šta ste uradili. Tako ću se ponašati i u politici.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
