Foto: AP
Vitalij Kličko u žiži
Jedna navodna izjava gradonačelnika glavnog grada Ukrajine i bivšeg bokserskog šampiona, Vitalija Klička, pokrenula je lavinu kritika i uvreda u našoj javnosti na račun Ukrajinca, ali i još jednom pokazala kako funkcioniše mašinerija vlasti za medijsko tranžiranje nepodobnih i nepoželjnih persona, grupa, naroda i država.
Tokom Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu, Kličko je dao izjavu novinaru lokalnog portala na albanskom jeziku “Le Kanton 27”, a dve rečenice su po objavi ispale sporne.
“Čuli smo i čitali da ste i vi Albanci, kao i mi Ukrajinci, ljudi mira, slobodoljubivi. Danas se borimo protiv ruskog režima koji pokušava da okupira Ukrajinu, kao vi koji ste nekada bili okupirani od Srbije”, rekao je navodno Kličko. A pošto je izjava došla do naše javnosti, usledio je frontalni napad državnih funkcionera i njima bliskih novinara i analitičara na gradonačelnika Kijeva.
“Ovaj čovek je previše udaran u glavu”, pisali su tabloidi. “Kličko prikriva nacizam koji podržava deo njegove nacije”, poručio je general u penziji i osuđenik za ratne zločine Vladimir Lazarević, dok je politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio da je “Kličko trebalo da ostane veliki bokser, a ne prozaičan političar.” Dragan J. Vučićević, urednik tabloida “Informer”, zaključio je da “Kličko hoće da prizna lažnu državu Kosovo”, pošto je “pobrkao lončiće od previše udaraca u glavu koje je zadobio kao profesionalni bokser”.
Prvi od političara i državnih funkcionera reagovao je ministar policije i lider Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin, i u saopštenju izdatom pod oznakom Ministarstva unutrašnjih poslova zapretio da “ono što Kličko priznaje Šiptarima u Srbiji, moraće da prizna i Rusima u Ukrajini”. Ipak, najoštriji je bio predsednik Bokserskog saveza Srbije i funkcioner Socijalističke partije Srbije, Nenad Borovčanin, koji je u opširnom saopštenju konstatovao da je “Kličko izdao i pogazio sopstvene korene, pa i ne čudi što se u politici ponaša kao nokautirani bokser u ringu” i podsetio ga kako su ga svojevremeno “Srbi u Hamburgu spasavali od albanske mafije”.
A nisu izdržali ni u opozicionoj Stranci slobode i pravde, te su i oni “ukorili” gradonačelnika Kijeva što “prekraja istorijske i političke činjenice o Kosovu i Metohiji i srpskom narodu”.
Istog dana je Kličko na svom Instagram profilu demantovao da je ikada izgovorio pripisane mu reči: “Prijatelji, pojedini strani internet mediji, uključujući ruske, počeli su da šire moj navodni ‘citat’ i vezi sa Srbijom i Albanijom. Ja to nisam rekao. I pre nego što prenesu takvu vrstu informacije i bilo šta citiraju, novinari bi trebalo da zatraže audio ili video dokaz takve ekskluzive”, napisao je čuveni Ukrajinac.
I šta je bilo posle? Pa, ništa: niko se nije ogradio od izrečenih uvreda i pogrda, a tabloidi su se okrenuli novim metama i Kličko je stavljen ad akta – do neke druge prilike.
“Mirdita, dobar dan”
Ni deveto izdanje Festivala “Mirdita, dobar dan!” nije proteklo u normalnom ambijentu, mada je bilo kudikamo mirnije i opuštenije nego prethodnih godina kada su se u Beogradu okupljali mladi umetnici i građanski aktivisti iz Srbije i Kosova. Festival je pokrenut 2014. godine sa ciljem spajanja umetnika, boraca za ljudska prava, mirovnih aktivista i javnih ličnost, uz negovanja saradnje i izgradnje mira, kako ističu organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava, Građanskih inicijativa, Foruma ZFD a i Integre.
Policija je obezbeđivala događaje, ali nije bilo kao prethodnih godina kordona oklopljenih žandara na ulicama, Nije bilo ni potrebe, pošto se na otvaranju ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju okupilo tek nekoliko nezadovoljnika. A otvaranje je kasnilo zbog dojave podmetnutoj bombi, koja je na sreću, kao i mnoge dojave prethodnih nedelja u Srbiji – bila lažna.
Učesnici i gosti imali su priliku da vide izložbu fotografija Sve naše suze, pozorišnu predstavu Stifler reditelja Kuštrima Koljićija, film Košnica rediteljke Bljerte Bašoli, kao i koncert popularnog muzičara iz Prištine, Špata Dede. U debatnom programu govorilo se o odnosu srpskog i kosovskog društva prema ratu u Ukrajini. Godišnje nagrade festivala dodeljene su Marinku Đuriću i Ljušu Krasnićiju iz okoline Đakovice, predstavnicima porodica žrtava rata na Kosovu.
“Između srpskog i kosovskog društva postoji veliki jaz. Festival se trudi da taj jaz smanji, sve dok on ne nestane, dok političke elite rade na produbljivanju istog”, objasnila je Fiona Jelići iz Inicijative mladih, ali i ove godine mnogi u Srbiji nisu imali razumevanja za “Mirditu”, a ovoga puta istakla se Demokratska stranka Srbije, koja je sa partnerima iz Koalicije “Nada” zatražila zabranu jer “festival na perfidan i podmukao način promoviše secesiju Kosova, čime se podriva naš ustavno-pravni poredak”.
Ima li, zaista, nade za nas?
Novi DSS
A nakon što su dokazali akcijom protiv Festivala “Mirdita, dobar dan” na kakvom su putu, u Demokratskoj stranci Srbije rešili su da sebi nadenu novo ime. U stvari, samo su na stranačkoj Skupštini dodali pridev ispred dosadašnjeg imena stranke, kao i ispred skraćenice, i tako su od pre neki dan – Nova demokratska stranka Srbije, odnosno Novi DSS.
“Dobili smo novu šansu, dobili smo priliku da započnemo novo poglavlje, da napravimo bilans”, objasnio je razloge za promenu imena nakon 30 godina od osnivanja, Miloš Jovanović, novi-stari predsednik stranke, istovremeno predstavljajući i Deklaraciju o spoljonopolitičkom položaju i identitetu Srbije, pod nazivom “Srbija mora biti velika”.
Do sada predznak “nova” nije pomagao partijama da se održe u parlamentu (Nova Srbija Velimira Ilića, Nova demokratska stranka Borisa Tadića, Nova stranka Zorana Živkovića…), a u slučaju Novog DSS a možda će pomoći ako uskoro ime usklade sa novom Deklaracijom i nazovu se – Nova demokratska stranke Velike Srbije.
Nasilje u rijalitiju
U rijaliti programu “Zadruga”, koji se emituje na Televiziji “Pink”, ponovo je bilo tuče i groznih psovki, ali i ovoga puta nema reakcije nadležnog Regulatornog tela za elektronske medije (REM), niti bilo kakvih konsekvenci za emitera i odgovorne urednike.
Prijavu je REM u podnela Fondacija “Slavko Ćuruvija” zbog niza prekršenih članova Zakona o elektronskim medijima i Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, i saopštila da je “Televizija Pink omogućila i javno emitovala krivično delo”.
“Adekvatna kazna za prikazivanje krivičnog dela bila bi privremena ili trajna zabrana emitovanja rijalitija”, ističu u Fondaciji, ali na prijavu i sve druge reakcije javnosti predsednica Saveta REM a, Olivera Zekić, je lakonski odgovorila da “bez obzira na te perverzne i bizarne želje, REM neće biti preki sud, i držaće se i procedura i zakona” i dodala da će reagovati “ako je nasilja bilo”.
Iz dosadašnjeg iskustva može se pretpostaviti da ni ovoga puta niko neće trpeti posledice, kao i da će uskoro biti još jedna repriza slučaja: pašće novi šamari i teške reči u “Zadruzi”, zgroziće se javnost i biće podnete prijave, a sve će obesmisliti REM i njegovo “zaštitno lice”.
“Navijači” protiv legende
Prošlonedeljno finale Kupa Srbije na Stadionu “Rajko Mitić” između Crvene zvezde i Partizana (2:1) obeležili su golovi napadača crveno-belih Aleksandra Kataija koji su odlučili pobednika, ali i “poruka navijača” sa severne tribine upućena selektoru reprezentacije Srbije i petoj Zvezdinoj zvezdi – Draganu Stojkoviću Piksiju.
Nakon njegovog dolaska u svečanu ložu razvijeni su transparenti sa natpisom: “Nikad nije bila tvoja, ti nikad nisi bio njen, decenijskog potopa posle tebe seća se svaki zvezdaš. Sajonara”, što u prevodu znači da je Piksi nepoželjan na “Marakani” i da su mu navijači uskratili zvanje Zvezdine legende.
Usledile su brojne reakcije poznatih i nepoznatih zvezdaša, u medijima i na društvenim mrežama, kojima je u odbrani i veličanju Stojkovića, pored “kriminalizovanih navijača”, meta bio i generalni direktor kluba Zvezdan Terzić, od pre neki dan i predsednik Sportskog društva Crvena zvezda, koga su optužili da stoji iza poruke sa “Severa”.
Sukob Stojkovića sa vođama navijača datira iz vremena njegovog predsednikovanja klubom (2005–2007), a ozbiljne pretnje su mu upućivane i kasnije. Na poslednje prozivke nije javno reagovao, a najbolji pokazatelj koliko je Zvezdin i koliko je Zvezda njegova jesu 219 zvaničnih utakmica, dve titule prvaka SFRJ i jedan Kup i svi oni golovi, asistencije i majstorije u crveno-belom dresu. To pravi zvezdaši ne zaboravljaju.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
