Jedna navodna izjava gradonačelnika glavnog grada Ukrajine i bivšeg bokserskog šampiona, Vitalija Klička, pokrenula je lavinu kritika i uvreda u našoj javnosti na račun Ukrajinca, ali i još jednom pokazala kako funkcioniše mašinerija vlasti za medijsko tranžiranje nepodobnih i nepoželjnih persona, grupa, naroda i država.
Tokom Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu, Kličko je dao izjavu novinaru lokalnog portala na albanskom jeziku “Le Kanton 27”, a dve rečenice su po objavi ispale sporne.
“Čuli smo i čitali da ste i vi Albanci, kao i mi Ukrajinci, ljudi mira, slobodoljubivi. Danas se borimo protiv ruskog režima koji pokušava da okupira Ukrajinu, kao vi koji ste nekada bili okupirani od Srbije”, rekao je navodno Kličko. A pošto je izjava došla do naše javnosti, usledio je frontalni napad državnih funkcionera i njima bliskih novinara i analitičara na gradonačelnika Kijeva.
“Ovaj čovek je previše udaran u glavu”, pisali su tabloidi. “Kličko prikriva nacizam koji podržava deo njegove nacije”, poručio je general u penziji i osuđenik za ratne zločine Vladimir Lazarević, dok je politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio da je “Kličko trebalo da ostane veliki bokser, a ne prozaičan političar.” Dragan J. Vučićević, urednik tabloida “Informer”, zaključio je da “Kličko hoće da prizna lažnu državu Kosovo”, pošto je “pobrkao lončiće od previše udaraca u glavu koje je zadobio kao profesionalni bokser”.
Prvi od političara i državnih funkcionera reagovao je ministar policije i lider Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin, i u saopštenju izdatom pod oznakom Ministarstva unutrašnjih poslova zapretio da “ono što Kličko priznaje Šiptarima u Srbiji, moraće da prizna i Rusima u Ukrajini”. Ipak, najoštriji je bio predsednik Bokserskog saveza Srbije i funkcioner Socijalističke partije Srbije, Nenad Borovčanin, koji je u opširnom saopštenju konstatovao da je “Kličko izdao i pogazio sopstvene korene, pa i ne čudi što se u politici ponaša kao nokautirani bokser u ringu” i podsetio ga kako su ga svojevremeno “Srbi u Hamburgu spasavali od albanske mafije”.
A nisu izdržali ni u opozicionoj Stranci slobode i pravde, te su i oni “ukorili” gradonačelnika Kijeva što “prekraja istorijske i političke činjenice o Kosovu i Metohiji i srpskom narodu”.
Istog dana je Kličko na svom Instagram profilu demantovao da je ikada izgovorio pripisane mu reči: “Prijatelji, pojedini strani internet mediji, uključujući ruske, počeli su da šire moj navodni ‘citat’ i vezi sa Srbijom i Albanijom. Ja to nisam rekao. I pre nego što prenesu takvu vrstu informacije i bilo šta citiraju, novinari bi trebalo da zatraže audio ili video dokaz takve ekskluzive”, napisao je čuveni Ukrajinac.
I šta je bilo posle? Pa, ništa: niko se nije ogradio od izrečenih uvreda i pogrda, a tabloidi su se okrenuli novim metama i Kličko je stavljen ad akta – do neke druge prilike.
“Mirdita, dobar dan”
Festival i “ustavno-pravni poredak”
Foto: Tanjug…
Ni deveto izdanje Festivala “Mirdita, dobar dan!” nije proteklo u normalnom ambijentu, mada je bilo kudikamo mirnije i opuštenije nego prethodnih godina kada su se u Beogradu okupljali mladi umetnici i građanski aktivisti iz Srbije i Kosova. Festival je pokrenut 2014. godine sa ciljem spajanja umetnika, boraca za ljudska prava, mirovnih aktivista i javnih ličnost, uz negovanja saradnje i izgradnje mira, kako ističu organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava, Građanskih inicijativa, Foruma ZFD a i Integre.
Policija je obezbeđivala događaje, ali nije bilo kao prethodnih godina kordona oklopljenih žandara na ulicama, Nije bilo ni potrebe, pošto se na otvaranju ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju okupilo tek nekoliko nezadovoljnika. A otvaranje je kasnilo zbog dojave podmetnutoj bombi, koja je na sreću, kao i mnoge dojave prethodnih nedelja u Srbiji – bila lažna.
Učesnici i gosti imali su priliku da vide izložbu fotografija Sve naše suze, pozorišnu predstavu Stifler reditelja Kuštrima Koljićija, film Košnica rediteljke Bljerte Bašoli, kao i koncert popularnog muzičara iz Prištine, Špata Dede. U debatnom programu govorilo se o odnosu srpskog i kosovskog društva prema ratu u Ukrajini. Godišnje nagrade festivala dodeljene su Marinku Đuriću i Ljušu Krasnićiju iz okoline Đakovice, predstavnicima porodica žrtava rata na Kosovu.
“Između srpskog i kosovskog društva postoji veliki jaz. Festival se trudi da taj jaz smanji, sve dok on ne nestane, dok političke elite rade na produbljivanju istog”, objasnila je Fiona Jelići iz Inicijative mladih, ali i ove godine mnogi u Srbiji nisu imali razumevanja za “Mirditu”, a ovoga puta istakla se Demokratska stranka Srbije, koja je sa partnerima iz Koalicije “Nada” zatražila zabranu jer “festival na perfidan i podmukao način promoviše secesiju Kosova, čime se podriva naš ustavno-pravni poredak”.
Ima li, zaista, nade za nas?
Novi DSS
“Srbija mora biti velika”
04-11…
A nakon što su dokazali akcijom protiv Festivala “Mirdita, dobar dan” na kakvom su putu, u Demokratskoj stranci Srbije rešili su da sebi nadenu novo ime. U stvari, samo su na stranačkoj Skupštini dodali pridev ispred dosadašnjeg imena stranke, kao i ispred skraćenice, i tako su od pre neki dan – Nova demokratska stranka Srbije, odnosno Novi DSS.
“Dobili smo novu šansu, dobili smo priliku da započnemo novo poglavlje, da napravimo bilans”, objasnio je razloge za promenu imena nakon 30 godina od osnivanja, Miloš Jovanović, novi-stari predsednik stranke, istovremeno predstavljajući i Deklaraciju o spoljonopolitičkom položaju i identitetu Srbije, pod nazivom “Srbija mora biti velika”.
Do sada predznak “nova” nije pomagao partijama da se održe u parlamentu (Nova Srbija Velimira Ilića, Nova demokratska stranka Borisa Tadića, Nova stranka Zorana Živkovića…), a u slučaju Novog DSS a možda će pomoći ako uskoro ime usklade sa novom Deklaracijom i nazovu se – Nova demokratska stranke Velike Srbije.
Nasilje u rijalitiju
“Zadruga” pod zaštitom REM a
U rijaliti programu “Zadruga”, koji se emituje na Televiziji “Pink”, ponovo je bilo tuče i groznih psovki, ali i ovoga puta nema reakcije nadležnog Regulatornog tela za elektronske medije (REM), niti bilo kakvih konsekvenci za emitera i odgovorne urednike.
Prijavu je REM u podnela Fondacija “Slavko Ćuruvija” zbog niza prekršenih članova Zakona o elektronskim medijima i Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, i saopštila da je “Televizija Pink omogućila i javno emitovala krivično delo”.
“Adekvatna kazna za prikazivanje krivičnog dela bila bi privremena ili trajna zabrana emitovanja rijalitija”, ističu u Fondaciji, ali na prijavu i sve druge reakcije javnosti predsednica Saveta REM a, Olivera Zekić, je lakonski odgovorila da “bez obzira na te perverzne i bizarne želje, REM neće biti preki sud, i držaće se i procedura i zakona” i dodala da će reagovati “ako je nasilja bilo”.
Iz dosadašnjeg iskustva može se pretpostaviti da ni ovoga puta niko neće trpeti posledice, kao i da će uskoro biti još jedna repriza slučaja: pašće novi šamari i teške reči u “Zadruzi”, zgroziće se javnost i biće podnete prijave, a sve će obesmisliti REM i njegovo “zaštitno lice”.
“Navijači” protiv legende
Kako Piksija odvojiti od Zvezde
Foto: Tanjug…
Prošlonedeljno finale Kupa Srbije na Stadionu “Rajko Mitić” između Crvene zvezde i Partizana (2:1) obeležili su golovi napadača crveno-belih Aleksandra Kataija koji su odlučili pobednika, ali i “poruka navijača” sa severne tribine upućena selektoru reprezentacije Srbije i petoj Zvezdinoj zvezdi – Draganu Stojkoviću Piksiju.
Nakon njegovog dolaska u svečanu ložu razvijeni su transparenti sa natpisom: “Nikad nije bila tvoja, ti nikad nisi bio njen, decenijskog potopa posle tebe seća se svaki zvezdaš. Sajonara”, što u prevodu znači da je Piksi nepoželjan na “Marakani” i da su mu navijači uskratili zvanje Zvezdine legende.
Usledile su brojne reakcije poznatih i nepoznatih zvezdaša, u medijima i na društvenim mrežama, kojima je u odbrani i veličanju Stojkovića, pored “kriminalizovanih navijača”, meta bio i generalni direktor kluba Zvezdan Terzić, od pre neki dan i predsednik Sportskog društva Crvena zvezda, koga su optužili da stoji iza poruke sa “Severa”.
Sukob Stojkovića sa vođama navijača datira iz vremena njegovog predsednikovanja klubom (2005–2007), a ozbiljne pretnje su mu upućivane i kasnije. Na poslednje prozivke nije javno reagovao, a najbolji pokazatelj koliko je Zvezdin i koliko je Zvezda njegova jesu 219 zvaničnih utakmica, dve titule prvaka SFRJ i jedan Kup i svi oni golovi, asistencije i majstorije u crveno-belom dresu. To pravi zvezdaši ne zaboravljaju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
