Foto: AP
Vitalij Kličko u žiži
Jedna navodna izjava gradonačelnika glavnog grada Ukrajine i bivšeg bokserskog šampiona, Vitalija Klička, pokrenula je lavinu kritika i uvreda u našoj javnosti na račun Ukrajinca, ali i još jednom pokazala kako funkcioniše mašinerija vlasti za medijsko tranžiranje nepodobnih i nepoželjnih persona, grupa, naroda i država.
Tokom Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu, Kličko je dao izjavu novinaru lokalnog portala na albanskom jeziku “Le Kanton 27”, a dve rečenice su po objavi ispale sporne.
“Čuli smo i čitali da ste i vi Albanci, kao i mi Ukrajinci, ljudi mira, slobodoljubivi. Danas se borimo protiv ruskog režima koji pokušava da okupira Ukrajinu, kao vi koji ste nekada bili okupirani od Srbije”, rekao je navodno Kličko. A pošto je izjava došla do naše javnosti, usledio je frontalni napad državnih funkcionera i njima bliskih novinara i analitičara na gradonačelnika Kijeva.
“Ovaj čovek je previše udaran u glavu”, pisali su tabloidi. “Kličko prikriva nacizam koji podržava deo njegove nacije”, poručio je general u penziji i osuđenik za ratne zločine Vladimir Lazarević, dok je politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio da je “Kličko trebalo da ostane veliki bokser, a ne prozaičan političar.” Dragan J. Vučićević, urednik tabloida “Informer”, zaključio je da “Kličko hoće da prizna lažnu državu Kosovo”, pošto je “pobrkao lončiće od previše udaraca u glavu koje je zadobio kao profesionalni bokser”.
Prvi od političara i državnih funkcionera reagovao je ministar policije i lider Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin, i u saopštenju izdatom pod oznakom Ministarstva unutrašnjih poslova zapretio da “ono što Kličko priznaje Šiptarima u Srbiji, moraće da prizna i Rusima u Ukrajini”. Ipak, najoštriji je bio predsednik Bokserskog saveza Srbije i funkcioner Socijalističke partije Srbije, Nenad Borovčanin, koji je u opširnom saopštenju konstatovao da je “Kličko izdao i pogazio sopstvene korene, pa i ne čudi što se u politici ponaša kao nokautirani bokser u ringu” i podsetio ga kako su ga svojevremeno “Srbi u Hamburgu spasavali od albanske mafije”.
A nisu izdržali ni u opozicionoj Stranci slobode i pravde, te su i oni “ukorili” gradonačelnika Kijeva što “prekraja istorijske i političke činjenice o Kosovu i Metohiji i srpskom narodu”.
Istog dana je Kličko na svom Instagram profilu demantovao da je ikada izgovorio pripisane mu reči: “Prijatelji, pojedini strani internet mediji, uključujući ruske, počeli su da šire moj navodni ‘citat’ i vezi sa Srbijom i Albanijom. Ja to nisam rekao. I pre nego što prenesu takvu vrstu informacije i bilo šta citiraju, novinari bi trebalo da zatraže audio ili video dokaz takve ekskluzive”, napisao je čuveni Ukrajinac.
I šta je bilo posle? Pa, ništa: niko se nije ogradio od izrečenih uvreda i pogrda, a tabloidi su se okrenuli novim metama i Kličko je stavljen ad akta – do neke druge prilike.
“Mirdita, dobar dan”
Ni deveto izdanje Festivala “Mirdita, dobar dan!” nije proteklo u normalnom ambijentu, mada je bilo kudikamo mirnije i opuštenije nego prethodnih godina kada su se u Beogradu okupljali mladi umetnici i građanski aktivisti iz Srbije i Kosova. Festival je pokrenut 2014. godine sa ciljem spajanja umetnika, boraca za ljudska prava, mirovnih aktivista i javnih ličnost, uz negovanja saradnje i izgradnje mira, kako ističu organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava, Građanskih inicijativa, Foruma ZFD a i Integre.
Policija je obezbeđivala događaje, ali nije bilo kao prethodnih godina kordona oklopljenih žandara na ulicama, Nije bilo ni potrebe, pošto se na otvaranju ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju okupilo tek nekoliko nezadovoljnika. A otvaranje je kasnilo zbog dojave podmetnutoj bombi, koja je na sreću, kao i mnoge dojave prethodnih nedelja u Srbiji – bila lažna.
Učesnici i gosti imali su priliku da vide izložbu fotografija Sve naše suze, pozorišnu predstavu Stifler reditelja Kuštrima Koljićija, film Košnica rediteljke Bljerte Bašoli, kao i koncert popularnog muzičara iz Prištine, Špata Dede. U debatnom programu govorilo se o odnosu srpskog i kosovskog društva prema ratu u Ukrajini. Godišnje nagrade festivala dodeljene su Marinku Đuriću i Ljušu Krasnićiju iz okoline Đakovice, predstavnicima porodica žrtava rata na Kosovu.
“Između srpskog i kosovskog društva postoji veliki jaz. Festival se trudi da taj jaz smanji, sve dok on ne nestane, dok političke elite rade na produbljivanju istog”, objasnila je Fiona Jelići iz Inicijative mladih, ali i ove godine mnogi u Srbiji nisu imali razumevanja za “Mirditu”, a ovoga puta istakla se Demokratska stranka Srbije, koja je sa partnerima iz Koalicije “Nada” zatražila zabranu jer “festival na perfidan i podmukao način promoviše secesiju Kosova, čime se podriva naš ustavno-pravni poredak”.
Ima li, zaista, nade za nas?
Novi DSS
A nakon što su dokazali akcijom protiv Festivala “Mirdita, dobar dan” na kakvom su putu, u Demokratskoj stranci Srbije rešili su da sebi nadenu novo ime. U stvari, samo su na stranačkoj Skupštini dodali pridev ispred dosadašnjeg imena stranke, kao i ispred skraćenice, i tako su od pre neki dan – Nova demokratska stranka Srbije, odnosno Novi DSS.
“Dobili smo novu šansu, dobili smo priliku da započnemo novo poglavlje, da napravimo bilans”, objasnio je razloge za promenu imena nakon 30 godina od osnivanja, Miloš Jovanović, novi-stari predsednik stranke, istovremeno predstavljajući i Deklaraciju o spoljonopolitičkom položaju i identitetu Srbije, pod nazivom “Srbija mora biti velika”.
Do sada predznak “nova” nije pomagao partijama da se održe u parlamentu (Nova Srbija Velimira Ilića, Nova demokratska stranka Borisa Tadića, Nova stranka Zorana Živkovića…), a u slučaju Novog DSS a možda će pomoći ako uskoro ime usklade sa novom Deklaracijom i nazovu se – Nova demokratska stranke Velike Srbije.
Nasilje u rijalitiju
U rijaliti programu “Zadruga”, koji se emituje na Televiziji “Pink”, ponovo je bilo tuče i groznih psovki, ali i ovoga puta nema reakcije nadležnog Regulatornog tela za elektronske medije (REM), niti bilo kakvih konsekvenci za emitera i odgovorne urednike.
Prijavu je REM u podnela Fondacija “Slavko Ćuruvija” zbog niza prekršenih članova Zakona o elektronskim medijima i Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, i saopštila da je “Televizija Pink omogućila i javno emitovala krivično delo”.
“Adekvatna kazna za prikazivanje krivičnog dela bila bi privremena ili trajna zabrana emitovanja rijalitija”, ističu u Fondaciji, ali na prijavu i sve druge reakcije javnosti predsednica Saveta REM a, Olivera Zekić, je lakonski odgovorila da “bez obzira na te perverzne i bizarne želje, REM neće biti preki sud, i držaće se i procedura i zakona” i dodala da će reagovati “ako je nasilja bilo”.
Iz dosadašnjeg iskustva može se pretpostaviti da ni ovoga puta niko neće trpeti posledice, kao i da će uskoro biti još jedna repriza slučaja: pašće novi šamari i teške reči u “Zadruzi”, zgroziće se javnost i biće podnete prijave, a sve će obesmisliti REM i njegovo “zaštitno lice”.
“Navijači” protiv legende
Prošlonedeljno finale Kupa Srbije na Stadionu “Rajko Mitić” između Crvene zvezde i Partizana (2:1) obeležili su golovi napadača crveno-belih Aleksandra Kataija koji su odlučili pobednika, ali i “poruka navijača” sa severne tribine upućena selektoru reprezentacije Srbije i petoj Zvezdinoj zvezdi – Draganu Stojkoviću Piksiju.
Nakon njegovog dolaska u svečanu ložu razvijeni su transparenti sa natpisom: “Nikad nije bila tvoja, ti nikad nisi bio njen, decenijskog potopa posle tebe seća se svaki zvezdaš. Sajonara”, što u prevodu znači da je Piksi nepoželjan na “Marakani” i da su mu navijači uskratili zvanje Zvezdine legende.
Usledile su brojne reakcije poznatih i nepoznatih zvezdaša, u medijima i na društvenim mrežama, kojima je u odbrani i veličanju Stojkovića, pored “kriminalizovanih navijača”, meta bio i generalni direktor kluba Zvezdan Terzić, od pre neki dan i predsednik Sportskog društva Crvena zvezda, koga su optužili da stoji iza poruke sa “Severa”.
Sukob Stojkovića sa vođama navijača datira iz vremena njegovog predsednikovanja klubom (2005–2007), a ozbiljne pretnje su mu upućivane i kasnije. Na poslednje prozivke nije javno reagovao, a najbolji pokazatelj koliko je Zvezdin i koliko je Zvezda njegova jesu 219 zvaničnih utakmica, dve titule prvaka SFRJ i jedan Kup i svi oni golovi, asistencije i majstorije u crveno-belom dresu. To pravi zvezdaši ne zaboravljaju.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский