Foto: APVitalij Kličko u žiži
Jedna navodna izjava gradonačelnika glavnog grada Ukrajine i bivšeg bokserskog šampiona, Vitalija Klička, pokrenula je lavinu kritika i uvreda u našoj javnosti na račun Ukrajinca, ali i još jednom pokazala kako funkcioniše mašinerija vlasti za medijsko tranžiranje nepodobnih i nepoželjnih persona, grupa, naroda i država.
Tokom Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu, Kličko je dao izjavu novinaru lokalnog portala na albanskom jeziku “Le Kanton 27”, a dve rečenice su po objavi ispale sporne.
“Čuli smo i čitali da ste i vi Albanci, kao i mi Ukrajinci, ljudi mira, slobodoljubivi. Danas se borimo protiv ruskog režima koji pokušava da okupira Ukrajinu, kao vi koji ste nekada bili okupirani od Srbije”, rekao je navodno Kličko. A pošto je izjava došla do naše javnosti, usledio je frontalni napad državnih funkcionera i njima bliskih novinara i analitičara na gradonačelnika Kijeva.
“Ovaj čovek je previše udaran u glavu”, pisali su tabloidi. “Kličko prikriva nacizam koji podržava deo njegove nacije”, poručio je general u penziji i osuđenik za ratne zločine Vladimir Lazarević, dok je politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio da je “Kličko trebalo da ostane veliki bokser, a ne prozaičan političar.” Dragan J. Vučićević, urednik tabloida “Informer”, zaključio je da “Kličko hoće da prizna lažnu državu Kosovo”, pošto je “pobrkao lončiće od previše udaraca u glavu koje je zadobio kao profesionalni bokser”.
Prvi od političara i državnih funkcionera reagovao je ministar policije i lider Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin, i u saopštenju izdatom pod oznakom Ministarstva unutrašnjih poslova zapretio da “ono što Kličko priznaje Šiptarima u Srbiji, moraće da prizna i Rusima u Ukrajini”. Ipak, najoštriji je bio predsednik Bokserskog saveza Srbije i funkcioner Socijalističke partije Srbije, Nenad Borovčanin, koji je u opširnom saopštenju konstatovao da je “Kličko izdao i pogazio sopstvene korene, pa i ne čudi što se u politici ponaša kao nokautirani bokser u ringu” i podsetio ga kako su ga svojevremeno “Srbi u Hamburgu spasavali od albanske mafije”.
A nisu izdržali ni u opozicionoj Stranci slobode i pravde, te su i oni “ukorili” gradonačelnika Kijeva što “prekraja istorijske i političke činjenice o Kosovu i Metohiji i srpskom narodu”.
Istog dana je Kličko na svom Instagram profilu demantovao da je ikada izgovorio pripisane mu reči: “Prijatelji, pojedini strani internet mediji, uključujući ruske, počeli su da šire moj navodni ‘citat’ i vezi sa Srbijom i Albanijom. Ja to nisam rekao. I pre nego što prenesu takvu vrstu informacije i bilo šta citiraju, novinari bi trebalo da zatraže audio ili video dokaz takve ekskluzive”, napisao je čuveni Ukrajinac.
I šta je bilo posle? Pa, ništa: niko se nije ogradio od izrečenih uvreda i pogrda, a tabloidi su se okrenuli novim metama i Kličko je stavljen ad akta – do neke druge prilike.
“Mirdita, dobar dan”
Ni deveto izdanje Festivala “Mirdita, dobar dan!” nije proteklo u normalnom ambijentu, mada je bilo kudikamo mirnije i opuštenije nego prethodnih godina kada su se u Beogradu okupljali mladi umetnici i građanski aktivisti iz Srbije i Kosova. Festival je pokrenut 2014. godine sa ciljem spajanja umetnika, boraca za ljudska prava, mirovnih aktivista i javnih ličnost, uz negovanja saradnje i izgradnje mira, kako ističu organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava, Građanskih inicijativa, Foruma ZFD a i Integre.
Policija je obezbeđivala događaje, ali nije bilo kao prethodnih godina kordona oklopljenih žandara na ulicama, Nije bilo ni potrebe, pošto se na otvaranju ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju okupilo tek nekoliko nezadovoljnika. A otvaranje je kasnilo zbog dojave podmetnutoj bombi, koja je na sreću, kao i mnoge dojave prethodnih nedelja u Srbiji – bila lažna.
Učesnici i gosti imali su priliku da vide izložbu fotografija Sve naše suze, pozorišnu predstavu Stifler reditelja Kuštrima Koljićija, film Košnica rediteljke Bljerte Bašoli, kao i koncert popularnog muzičara iz Prištine, Špata Dede. U debatnom programu govorilo se o odnosu srpskog i kosovskog društva prema ratu u Ukrajini. Godišnje nagrade festivala dodeljene su Marinku Đuriću i Ljušu Krasnićiju iz okoline Đakovice, predstavnicima porodica žrtava rata na Kosovu.
“Između srpskog i kosovskog društva postoji veliki jaz. Festival se trudi da taj jaz smanji, sve dok on ne nestane, dok političke elite rade na produbljivanju istog”, objasnila je Fiona Jelići iz Inicijative mladih, ali i ove godine mnogi u Srbiji nisu imali razumevanja za “Mirditu”, a ovoga puta istakla se Demokratska stranka Srbije, koja je sa partnerima iz Koalicije “Nada” zatražila zabranu jer “festival na perfidan i podmukao način promoviše secesiju Kosova, čime se podriva naš ustavno-pravni poredak”.
Ima li, zaista, nade za nas?
Novi DSS
A nakon što su dokazali akcijom protiv Festivala “Mirdita, dobar dan” na kakvom su putu, u Demokratskoj stranci Srbije rešili su da sebi nadenu novo ime. U stvari, samo su na stranačkoj Skupštini dodali pridev ispred dosadašnjeg imena stranke, kao i ispred skraćenice, i tako su od pre neki dan – Nova demokratska stranka Srbije, odnosno Novi DSS.
“Dobili smo novu šansu, dobili smo priliku da započnemo novo poglavlje, da napravimo bilans”, objasnio je razloge za promenu imena nakon 30 godina od osnivanja, Miloš Jovanović, novi-stari predsednik stranke, istovremeno predstavljajući i Deklaraciju o spoljonopolitičkom položaju i identitetu Srbije, pod nazivom “Srbija mora biti velika”.
Do sada predznak “nova” nije pomagao partijama da se održe u parlamentu (Nova Srbija Velimira Ilića, Nova demokratska stranka Borisa Tadića, Nova stranka Zorana Živkovića…), a u slučaju Novog DSS a možda će pomoći ako uskoro ime usklade sa novom Deklaracijom i nazovu se – Nova demokratska stranke Velike Srbije.
Nasilje u rijalitiju
U rijaliti programu “Zadruga”, koji se emituje na Televiziji “Pink”, ponovo je bilo tuče i groznih psovki, ali i ovoga puta nema reakcije nadležnog Regulatornog tela za elektronske medije (REM), niti bilo kakvih konsekvenci za emitera i odgovorne urednike.
Prijavu je REM u podnela Fondacija “Slavko Ćuruvija” zbog niza prekršenih članova Zakona o elektronskim medijima i Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, i saopštila da je “Televizija Pink omogućila i javno emitovala krivično delo”.
“Adekvatna kazna za prikazivanje krivičnog dela bila bi privremena ili trajna zabrana emitovanja rijalitija”, ističu u Fondaciji, ali na prijavu i sve druge reakcije javnosti predsednica Saveta REM a, Olivera Zekić, je lakonski odgovorila da “bez obzira na te perverzne i bizarne želje, REM neće biti preki sud, i držaće se i procedura i zakona” i dodala da će reagovati “ako je nasilja bilo”.
Iz dosadašnjeg iskustva može se pretpostaviti da ni ovoga puta niko neće trpeti posledice, kao i da će uskoro biti još jedna repriza slučaja: pašće novi šamari i teške reči u “Zadruzi”, zgroziće se javnost i biće podnete prijave, a sve će obesmisliti REM i njegovo “zaštitno lice”.
“Navijači” protiv legende
Prošlonedeljno finale Kupa Srbije na Stadionu “Rajko Mitić” između Crvene zvezde i Partizana (2:1) obeležili su golovi napadača crveno-belih Aleksandra Kataija koji su odlučili pobednika, ali i “poruka navijača” sa severne tribine upućena selektoru reprezentacije Srbije i petoj Zvezdinoj zvezdi – Draganu Stojkoviću Piksiju.
Nakon njegovog dolaska u svečanu ložu razvijeni su transparenti sa natpisom: “Nikad nije bila tvoja, ti nikad nisi bio njen, decenijskog potopa posle tebe seća se svaki zvezdaš. Sajonara”, što u prevodu znači da je Piksi nepoželjan na “Marakani” i da su mu navijači uskratili zvanje Zvezdine legende.
Usledile su brojne reakcije poznatih i nepoznatih zvezdaša, u medijima i na društvenim mrežama, kojima je u odbrani i veličanju Stojkovića, pored “kriminalizovanih navijača”, meta bio i generalni direktor kluba Zvezdan Terzić, od pre neki dan i predsednik Sportskog društva Crvena zvezda, koga su optužili da stoji iza poruke sa “Severa”.
Sukob Stojkovića sa vođama navijača datira iz vremena njegovog predsednikovanja klubom (2005–2007), a ozbiljne pretnje su mu upućivane i kasnije. Na poslednje prozivke nije javno reagovao, a najbolji pokazatelj koliko je Zvezdin i koliko je Zvezda njegova jesu 219 zvaničnih utakmica, dve titule prvaka SFRJ i jedan Kup i svi oni golovi, asistencije i majstorije u crveno-belom dresu. To pravi zvezdaši ne zaboravljaju.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
