Između čekića i nakovnja

Usled napada Rusije na Ukrajinu, koji je počeo 24. februara ove godine, došlo je do velikog izbegličkog talasa. Prema podacima Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), samo u prvih deset dana trajanja sukoba u Ukrajini tu zemlju je napustilo preko milion ljudi (više od dva i po miliona u prve dve nedelje), što predstavlja najveći masovni priliv izbeglica za tako kratak period nakon Drugog svetskog rata. Takođe, u Ukrajini je i nekoliko stotina hiljada interno raseljenih lica koja, usled nepredvidljivih napada, svakodnevno napuštaju svoje domove u nadi da će pronaći bezbedno pribežište. Borbe svakodnevno traju te je ugrožen veliki broj civila, a materijalna šteta je ogromna, što dodatno produbljuje krizu i otežava funkcionisanje svakodnevnog života ljudi u Ukrajini, veliki broj građana ove države primoran je da napušta svoje domove, pa i zemlju. Tako su se građani Ukrajine, koji su nekada decenijama živeli pod crvenom zastavom sa srpom i čekićem, sada našli između čekića i nakovnja.

REAKCIJA MEĐUNARODNE ZAJEDNICE

Već prvih dana oružanih sukoba, države, međunarodne organizacije, stručna udruženja i drugi akteri u najvećem broju su oštro osudili napad Rusije na Ukrajinu. Sporna su bila brojna pitanja, od legalnosti upotrebe sile i same intervencije Rusije u Ukrajini, preko legalnosti samoproglašene nezavisnosti narodnih republika Donjecka i Luganska, do potencijalnih zločina počinjenih za vreme sukoba, ali i pitanja vezana za učešće država i pojedinaca u sukobima sa različitih strana. Pažnju svetske javnosti su privukle vesti o egzodusu ljudi iz Ukrajine, koji su na prepad bili prinuđeni da miran život koji su doskora vodili zamene izbeglištvom.

Bezuspešan pokušaj u Savetu bezbednosti UN-a da se osudi intervencija Rusije u Ukrajini, pretočio se u rezoluciju Generalne skupštine UN-a (za rezoluciju je glasala 141 delegacija država, dok je pet bilo protiv, a uzdržalo se 35 delegacija). Sankcije Rusiji su uvele brojne države i međunarodne organizacije na mnogim poljima, pokušavajući da oslabe njenu poziciju, primoraju je da prekine sukobe i povuče vojne snage iz Ukrajine.

Kriza se dodatno zaoštrava, imajući u vidu da vlada Ukrajine ne kontroliše znatan deo teritorije. Takođe, sada već brojni pregovori i predloženi koridori za bezbednu evakuaciju civila završavaju se bezuspešno. Nezadovoljstvo raste na ukrajinskoj strani, te je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u više navrata negodovao zbog nedostatka konkretne pomoći zapadnih saveznika, u prvom redu zbog izostanka odgovora NATO-a.

IZBEGLIČKA KRIZA

Prema podacima UNHCR-a, u 2020. godini se u svetu našlo 82,4 miliona prisilno raseljenih ljudi. Od tog broja je 26,4 miliona izbeglica i 4,1 milion tražilaca azila. Takođe, prema procenama UNHCR-a, polovinom 2021. godine u svetu je bilo oko 84 miliona prisilno raseljenih ljudi. Međutim, taj broj je zapravo i veći, imajući u vidu dešavanja u Avganistanu od avgusta prošle godine i novonastalu situaciju u Ukrajini od kraja februara ove godine, pa se može dogoditi da prilikom narednog velikog statističkog preseka, koji se očekuje u junu ove godine, povodom Međunarodnog dana izbeglica, taj broj dostigne i 90 miliona.

Masovni priliv izbeglica iz Ukrajine koji je iznenadio Evropu i svet zahteva brzu reakciju međunarodne zajednice. Tako, u pogledu izbeglica i interno raseljenih lica to podrazumeva da se omogući civilima bezbedno napuštanje zona zahvaćenih oružanim sukobima, ali i siguran izlazak iz Ukrajine, te tranzit i utočište u susednim zemljama. Izbeglička kriza pokrenuta sukobima u Ukrajini izmenila je dosadašnju sliku izbegličko-migrantskih kriza, koje su karakteristične u Evropi u drugoj deceniji i početkom treće decenije ovog veka. Naime, izbeglice koje napuštaju Ukrajinu su “ratne” izbeglice i daleko od toga da je reč o mešovitim, izbegličko-migrantskim pokretima, koji karakterišu egzodus sa Bliskog istoka, iz Afrike i delova Azije koji je vrhunac imao 2015/2016. godine, kada je nekoliko miliona izbeglica i migranata iz više desetina zemalja krenulo put država članica EU, te tranzitiralo preko Mediterana i Balkanskog poluostrva.

Izbeglice iz Ukrajine su prinuđene da hitno napuste svoju zemlju, bez mogućnosti dužeg zadržavanja u njoj, a najlogičniji put im je upravo onaj koji vodi u države članice EU. Teško je zamislivo da će se etnički Ukrajinci opredeliti da utočište potraže i dobiju u Rusiji. Tako im preostaje da, napuštajući Ukrajinu, prelaze granice Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije, kao i Moldavije, sa kojima se i graniče. Ta geografska uslovljenost, kao i uzrok izbeglištva miliona državljana Ukrajine (iznenadni napad Rusije na Ukrajinu), zahteva brz i organizovan odgovor međunarodne zajednice, te solidaran pristup suseda koji moraju da prihvate veliki broj izbeglica koji nemaju drugi izlaz nego da dođu na njihove granice i teritoriju.

Mediji uglavnom koriste nesreću u kojoj su se našli građani Ukrajine i izbeglice koje svakodnevno masovno spas pronalaze uglavnom u državama članicama EU (Poljska, Mađarska, Slovačka i druge). U pogledu tretmana izbeglica iz Ukrajine, naširoko se komentariše njihov “povlašćeni” tretman koji uživaju u državama prijema. Prenebregava se činjenica da takvi komentari, zapravo, vređaju te izbeglice, koje nemaju nikakve veze sa politikom zbrinjavanja izbeglica iz drugih krajeva sveta, ali se zato ukrajinske izbeglice obilato koriste kao moneta za potkusurivanje. Problem je u tome što se mnogi stručnjaci iz oblasti ljudskih prava i aktivisti raznih organizacija, te medijski poslenici, služe ovim nečasnim sredstvom, valjda pokazujući svoju nestručnost i nedovoljnu saosećajnost sa izbegličkom patnjom, dajući ovakve nesuvisle ocene, posebno u ovako dramatičnom trenutku. Možda to čine i zbog sopstvene, ako ništa moralne odgovornosti za sve što su uradili ili su propustili da urade u pogledu zbrinjavanja izbeglica iz drugih delova sveta u proteklim godinama, pa i decenijama.

EVROPSKA UNIJA I PRIHVAT UKRAJINSKIH IZBEGLICA

Najveći teret prijema i zbrinjavanja izbeglica iz Ukrajine podnosi upravo nekolicina država članica EU – Poljska, Mađarska, Slovačka i Rumunija. Te zemlje su obezbedile brz prihvat izbeglica, a veliki broj vladinih i nevladinih organizacija ih dočekuje i pomaže im u zbrinjavanju i povezivanju sa porodicom. Tako je EU preduzela korake u pogledu prijema izbeglica iz Ukrajine u države članice EU, pa je na nivou Unije pokrenut mehanizam u okviru Direktive o privremenoj zaštiti. Direktiva se odnosi na državljane trećih država u slučaju masovnog priliva raseljenih lica, koja su onemogućena da se vrate u državu porekla. UNHCR je pozdravio ovu odluku EU, imajući u vidu kompleksnost krize i masovan priliv izbeglica u veoma kratkom periodu.

Direktivom su tako omogućeni izbeglicama iz Ukrajine smeštaj, pravo na rad, medicinsku pomoć i zadovoljavanje drugih potreba. Prema Direktivi, države članice će obezbediti neophodnu medicinsku i drugu pomoć uživaocima privremene zaštite koji su u posebnoj potrebi – nepraćena deca i žrtve torture, silovanja i drugih oblika psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja. U pogledu dece, države članice su dužne da uživaocima privremene zaštite omoguće pristup obrazovnom sistemu pod istim uslovima koje imaju i državljani članica EU.

SRBIJA I PRIHVAT IZBEGLICA

U pogledu pravnog okvira u Srbiji izbeglice iz Ukrajine, kao i sve druge izbeglice, imaju pravo da pristupe teritoriji Srbije i postupku azila. Imaju mogućnost da budu smešteni u državne smeštajne kapacitete koji su u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije (Komesarijat) – centre za azil i prihvatne centre. Prema saopštenju Komesarijata, Srbija je spremna za prihvat izbeglica iz Ukrajine.

Izbeglicama je na raspolaganju mogućnost pristupa teritoriji Srbije i pristup postupku azila, a u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti koja reguliše ovu materiju. Takođe, prema istom zakonu, postoji i mogućnost da Vlada Srbije donese odluku o tome da se u ovoj situaciji omogući privremena zaštita. U situacijama masovnog priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u državu porekla, Vlada Srbije može odlučiti da pokrene ovaj mehanizam. To se može učiniti usled masovnog priliva izbeglica kada nije moguće efikasno sprovesti svaki individualni postupak azila, radi zaštite interesa tih lica. Međutim, u trenutku pisanja ovog teksta, pošto još uvek nema masovnog priliva izbeglica iz Ukrajine u Srbiju, Vlada Srbije se nije odlučila na ovaj potez, ali on ostaje kao pravna mogućnost.

(NE)PREDVIDLJIV EPILOG

Pored brojnih otvorenih pitanja vezanih za sukobe u Ukrajini, ostaje i pitanje sudbine miliona ljudi koji su primorani da spasavaju svoje živote i da pokušaju da prežive dok su u Ukrajini. Ni oni koji su uspeli da napuste Ukrajinu nisu pošteđeni borbe za opstanak, jer ih čeka mukotrpna integracija u državama prijema, ali i nada jednog dela izbeglih da će se situacija u Ukrajini smiriti i da će moći da se vrate u svoju zemlju.

Međutim, nijedno rešenje izbegličke krize neće biti moguće niti održivo ukoliko se oružani sukobi u Ukrajini ne završe i ne postigne se mir, a život u Ukrajini vrati u normalu.

Kako stvari stoje, tako nešto je gotovo nemoguće, čak i ukoliko bi se to desilo u skorije vreme, imajući u vidu da se Ukrajina nalazi u dubokoj političkoj krizi, polarizovanog društva, a sada i razrušena i sa velikim brojem svojih stanovnika u izbeglištvu, ali i s velikim brojem interno raseljenih ljudi.