Lepljivi pogledi gospodina D.

Već se smračilo tog četvrtka (10. februara) kada je grupica roditelja izašla iz Nemačke škole na Senjaku. Neki su bili umireni, drugi zbunjeni, treći kivni zbog onog što su čuli na roditeljskom sastanku “povodom situacije u razredu koja se tiče komunikacije određenih učenica sa gospodinom D”.

Tako – kao “situaciju” ili “nemilu situaciju” – stvar opisuje direktor škole Ralf Neve u više mejlova do kojih je došlo “Vreme”. Roditeljski sastanak je sazvan, kako je u pozivu napisao Neve, jer su mu se učenice 11. razreda (podudarno sa 3. razredom gimnazije u srpskom sistemu) u “poverenju požalile” na profesora D, čije je puno ime poznato redakciji “Vremena”.

“Iz razgovora je bilo očigledno da se neke učenice na časovima gospodina D. ne osećaju prijatno jer su, kako smatraju, izložene nepriličnim pogledima”, naveo je Neve u tom mejlu.

Ovo bi se moglo nazvati diplomatskom formulacijom. Ipak, roditelji i nastavnici koji su pristali da govore za “Vreme” izveštavaju o atmosferi straha koja je obuzela ovu elitnu školu od početka februara. O više maloletnih učenica koje su skupile hrabrost da se požale na seksualni maltretman od strane D, da bi potom bile maltene ućutkane. O strahu da odu na čas, o strahu roditelja za ocene, o strahu nastavnika da ne ostanu bez posla ako dignu glas. O strahu škole za imidž.

UČENICE SE OSEĆAJU PONIŽENO

foto: karolina grabovska / pexels

Prema optužbama više učenica 11. razreda, profesor D. im upadljivo zuri u grudi i zadnjice, učestalo i uporno, tako da to ceo razred primećuje, a one se osećaju posramljeno i poniženo. Ponekad, kad sa njima priča ili pregleda radove, unosi im se na “santimetar od nosa”, kako prenosi jedan roditelj. Čule su se i optužbe o seksističkim komentarima na odevanje. Izvori kažu da se to dešava i u drugim razredima i još mlađim devojčicama.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra zna za slične primere. Načelno kaže, profesorsko odmeravanje devojčica može ostaviti posledice.

“Devojčica se može osećati neugodno i uplašeno, biti izložena vršnjačkom nasilju ako je odeljenje zbog toga vređa ili zadirkuje, može izgubiti motivaciju za učenje, imati nesanicu, anksioznost, drastičan pad samopoštovanja, čak osetiti mržnju prema sopstvenom telu koje je neki autoritet seksualizovao na taj način”, navodi ona za “Vreme”.

D, ranije nastavnik u gimnaziji u jednoj bavarskoj varoši, došao je u Nemačku školu Beograd pre manje od tri godine. Važi za strogog nastavnika, neke kolege ga opisuju kao “otresitog” i “ratobornog” čoveka britkog jezika i pameti.

Prema tvrdnjama upućenih – koje je i sam direktor izneo na sastancima – jedna nastavnica doživela je više od “otresitosti”. Naime, D. joj se više puta nabacivao, “bez poštovanja granica, sa nadmenim stavom, perverzno”. Jednom je tu nastavnicu šljepnuo po zadnjici, kažu izvori. Ona je o tome dugo ćutala i otišla je direktoru tek kada su učenice istupile da ih svojom pričom podrži.

D. JE BIO LJUT

Stvar se ne dešava od juče. Prema internom četu nastavnika u koji “Vreme” ima uvid, razredni starešina 11. razreda je još početkom novembra poslao kolegama “neobičnu molbu”.

“Neke učenice osećaju da ih nastavnici neprimereno gledaju. Pogled nastavnika se navodno ne usmerava uvek ka licu, već i u određene delove tela, što je učenicama neprijatno”, napisao je on. I dodao:

“Razume se da sam sa učenicama razgovarao o tome da se to od strane nastavnika sigurno ne dešava namerno. Ipak bi svi možda trebalo da pazimo da to ne činimo, čak i ako je slučajno i nenamerno,” poručio je razredni.

Iako niko nije imenovan kao vinovnik, a sama poruka napisana je obazrivo i uz više ograda, kroz tri minuta na poruku je prvi odgovorio D: “Uobrazilja je vrsta obrazovanja!”, napisao je on. A zatim nakon nekoliko minuta dopisao:

“To je veoma teška i jednako paušalna optužba, koja me prilično ljuti! Onda bi te dame trebalo konkretno da se suoče sa tim kolegom ili kolegama ili da navedu njihova imena, ali ne da nekakve optužbe tek tako izriču! To je nedopustivo!”, napisao je D. Malo kasnije je dodao da bi optužbe mogle imati “žestoku eksplozivnu moć” ukoliko procure.

Razredni starešina je odvratio da devojčice ipak zaslužuju “poštovanje” jer su istupile. No, posle višednevne prepiske profesora, razredni je očito odustao od zakazivanja nastavničkog veća na kojem bi stvar bila raspravljena. Nekoliko dana od prvobitne poruke i D. je napisao: “Sa (vremenske) distance vidim stvari opuštenije posle mog početnog besa”, a kasnije i da ne želi da temi “nepotrebno daje na značaju”, pa da nastavničko veće nije ni potrebno.

“Mi naprosto o tome nismo obaveštavani. Čini mi se da rukovodstvo škole to nije rešavalo na najbolji način. Sve što znam, čujem na školskom dvorištu ili u prolazu”, kaže jedna od osoba iz nastavnog kolektiva koje su govorile za “Vreme”. “To su sve dobra deca, a činjenica da sličan slučaj nikad pre nismo imali govori u prilog njihovim optužbama. Ne verujem da je u pitanju pokušaj diskreditacije.”

SUOČAVANJE U ŠKOLI

foto: polina zimmerman / pexels

Više sagovornika period koji je prošao između nastavničke prepiske i roditeljskog sastanka u februaru opisuje kao “zataškavanje”. Nije se dešavalo takoreći ništa dok učenice nisu otišle kod više drugih nastavnika i samog direktora da se požale početkom februara.

Prema našim saznanjima, direktor Ralf Neve je potom suočio devojčice sa profesorom D. bez znanja roditelja. Profesor je, kako su deca kasnije ispričala kod kuće, kiptio od besa, pretio da će “biti posledica”, govorio da je oženjen i da decenijama radi kao nastavnik, tražio da zna ko ga tačno optužuje. Čak i tada, jedna devojčica je istupila i sve mu rekla u lice. Ostale su ćutale.

“Deca su preplašena jer je to počelo da se rešava vikom i drekom”, kaže nam jedan roditelj čije je dete bilo prisutno. “Strašno su se uplašili kako će teći dalje školovanje. Posebno jer je D. zadužen za više razrede gimnazije i za maturu.”

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra podseća da je suočavanje, takozvana “medijacija”, zabranjena u takvim situacijama. “To posebno važi kada je odnos žrtve i počinioca takav da je moć dodatno neujednačena, kada se ona u odnosu na njega nalazi u zavisnom ili podređenom položaju – primera radi, kada je on poslodavac, profesor, trener, roditelj, staratelj…”

No, posle serije razgovora u Nemačkoj školi, konačno je zakazan pomenuti roditeljski sastanak od 10. februara. Duže od sat se pričalo, bio je prisutan i D. koji je “kratko izneo svoje viđenje pomenute situacije”. To navodi direktor Ralf Neve u mejlu roditeljima, poslatom dan nakon sastanka.

“Gospodin D. ni u jednom trenutku nije bio svestan toga da je pojedinim učenicama neprijatno zbog načina na koji ih gleda, te svakako pozdravlja da mu se signalizira ukoliko im ponovo bude neprijatno zbog njegovih pogleda”, dodao je Neve. Na sastanku je, kako opisuje, “jasno stavljeno do znanja” da D. može da ostane u školi jedino ako se uspostavi puno poverenje roditelja, učenika i školske zajednice.

ADVOKAT PIŠE O “POLNOM UZNEMIRAVANJU”

“Jako razočarano”, kaže nam jedan roditelj na pitanje kako se osećao posle tog skupa. “Na tom sastanku je predloženo da, kad devojčice osete poglede, dignu dva prsta i kažu to profesoru. Zamislite da se dete u tim godinama javi pred svima i kaže ‘gledate mi u grudi’!”

“Govorim detetu da je ovo Balkan, da se ovde žene optužuju zbog mini-suknje. A na kraju dođe Nemac i ovo radi. Imali su oni i ranije strogih profesora, ali ovakav čovek ne bi smeo da prođe”, dodaje taj izvor. Na pitanje zašto drugi roditelji nisu digli glas, kaže: “Svi se povlače zbog ocena. Svima je ta matura bitna. A nastavnik D. ocenjuje decu.”

Drugi ovako opisuje reakciju direktora Nevea: “Direktor je čvrsto branio jednu stranu pričajući da je optužbe teško dokazati, kao da je mene to briga. Nešto se desilo, neko je povređen. Ne želim ja da rušim ugled škole, niti mogu da vršim istragu. Ali je nedopustivo da deca u takvoj atmosferi nastave školovanje.”

Neki roditelji su angažovali advokata, koji je u njihovo ime pisao direktoru. U tom pismu se navodi da su maloletne učenice “u osetljivom dobu razvoja”, te da je D. ponašanjem kod njih izazvao “strah, osećaj povređenosti i lične poniženosti”. Deca su, dodaje se, svesna da je profesor u superiornom položaju jer “najdirektnije odlučuje o njihovom školskom, ali i budućem životnom uspehu”.

U pismu advokata se naglašava da opisana dela mogu predstavljati “polno uznemiravanje”. Ono je u krivičnom zakoniku Srbije definisano kao “svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje” kojim se vređa dostojanstvo u sferi polnog života, te “izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje”. Ako su žrtve maloletne, zaprećena je zatvorska kazna od tri meseca do tri godine.

ĆUTANJE RUKOVODSTVA ŠKOLE

Šta o svemu kaže direktor? Da li je stvar prijavio nadležnima, barem Centralnom uredu za školstvo u inostranstvu u Bonu? Da li će biti bilo kakvih konsekvenci po profesora D? I zašto je suočavao decu sa čovekom kojeg su optužila za seksualni maltretman?

Ralf Neve nije odgovorio na dostavljena pitanja do zaključenja ovog broja “Vremena”. Umesto toga, u internom mejlu je u petak (4. marta) opomenuo nastavnike da ne komuniciraju sa novinarima i da eventualne upite proslede njemu. Neki su to shvatili kao podsetnik na svoje ugovore, koji ih obavezuju da rade u interesu škole.

“Ne stojim na raspolaganju za odgovore, osim toga sam kao činovnik veran zakonu obavezan na diskreciju po službenim pitanjima”, stoji u odgovoru razrednog starešine 11. razreda.

Profesor D. uopšte nije odgovorio na upit. Školom kruže glasine da daje otkaz ili da će napustiti Beograd krajem školske godine. Ništa od toga se ne može proveriti jer oni koji znaju – ćute.

Izvori “Vremena” direktora Nevea opisuju kao dobronamernog u ovoj stvari, ali i kao čoveka koji se nije snašao i više brinuo o ugledu škole nego o traumi dece. Svi sa kojima smo pričali za Nemačku školu Beograd inače imaju samo reči hvale i tvrde da se ništa slično ranije nije desilo.

Prema informacijama ovog nedeljnika, niko nije obavestio policiju ili tužilaštvo, premda bi optužbe, onako kako su ih iznela deca, roditelji i jedna nastavnica, mogle da budu krivično relevantne. Umesto toga, u školi na Senjaku zavladali su strah i neizvesnost. Više sagovornika nam kaže da se “Nemci drže zajedno” i da mnogi u ovoj stvari “ne daju na kolegu”.

Prošle sedmice D. je još bio na poslu. Kad predaje 11. razredu, gde sede devojčice koje su ga optužile, uz njega je u poslednje vreme još neko iz nastavnog osoblja. “Kao neki čuvar”, kaže jedan roditelj. “Ali se pitam zašto samo u 11. razredu, a ne i u ostalim? Jer i u drugim razredima ima optužbi.”

Prema jednom izvoru, direktor je pokušao da umiri strahove roditelja obećanjem da gospodin D. ubuduće neće tako strogo ocenjivati decu.