Da li je Rio Tinto zaista otišao

Sa zvučnika trešti kazivanje Nebeske liturgije vladike Nikolaja Velimirovića, onda ide stari hit Marš na Drinu, pa novi hit Marš sa Drine, i tako u krug. Meštani Gornjih Nedeljica koji se protive izgradnji rudnika od ponedeljka (21. februar) uzvraćaju Rio Tintu “psihološkim ratom”, i to pred kućom na Brezjaku gde kompanija ima kancelarije.

Kao psihološki rat ranije su opisali “vršljanje” rudarskog diva po selu čak i nakon što je Vlada u januaru proglasila projekat “Jadar” mrtvim. Tako nazivaju ogoljene kuće, bez krovova, vrata i prozora, koje je Rio Tinto kupio tamo gde je raniji prostorni plan predviđao rudnik i postrojenje za preradu rude litijuma.

“Sada mi njima puštamo kulturno-umetnički program da ih prosvetlimo”, kaže Marijana Petković, jedna od prvoboraca iz udruženja “Ne damo Jadar”. Prijavili su protest pred kancelarijama kompanije nadomak svog sela, svakog dana od osam ujutru do četiri popodne tamo je desetak meštana, na smenu. I naravno, zvučnici. Početkom sedmice, Rio Tinto nikoga nije slao na posao.

Marijana Petković i saborci su otkriće koje je u prošlom broju donelo “Vreme” dočekali kao trijumf. Kako smo na osnovu insajderskog dokumenta objavili, Rio Tinto u nacrtu Studije o uticaju na životnu sredinu navodi brojne hazarde po zemljište, reke, vazduh, životinjske i biljne vrste. Mere koje kompanija namerava da preduzme protiv toga ne ulivaju poverenje protivnicima projekta.

foto: nathalie bertrams

“Ono što ste objavili potvrđuje naše strahove”, kaže Marijana Petković za “Vreme”. “Neprestano govorimo da je već u fazi istraživanja naneta velika šteta. U ataru je 528 probnih bušotina bez ikakve studije uticaja na životnu sredinu. To je zato što oni imaju spregu sa vlašću.”

Na članak se osvrnula i Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju koja je rekla da je tekst u “Vremenu” “pomalo cinično napisan prema nama koji smo protiv rudarenja litijuma i bora”. “Uprkos tome, oni su potvrdili sumnje koje više od godinu dana iznosim”, rekla je Đorđević na konferenciji za štampu u utorak, dodajući da rudnik nikako ne može biti ekološki. Ona je, inače, ranije kritička pitanja novinara “Vremena” nazvala “provokacijom”.

RIO TINTO POTVRDIO AUTENTIČNOST

Foto: Nathalie Bertrams

Nakon što je “Vreme” otkrilo dokument koji je bio u fiokama menadžmenta Rio Tinta, u toj kompaniji je nastala mala pometnja. Jedna portparolka zapitala se prošle srede “šta je čeka na kiosku” u četvrtak. Brojni mediji preneli su saznanja “Vremena”.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Čedomir Beljić učestvovao je u poslovima koje je njegov fakultet obavljao za Rio Tinto, ali, po sopstvenim rečima, “nije portparol Rio Tinta”. Ipak je doveo u pitanje pisanje ovog nedeljnika. “Najopasnije su dezinformacije. Ne mogu da verujem da se ovako nešto objavi”, rekao je on za TV Insajder.

“Ako hoćemo da tako potentno ležište napustimo tek tako, iz za mene nejasnih razloga, onda hajde da budemo precizni. Ako je to studija uticaja, pitam za koji izvođački projekat je urađena? Možda će kolege iz ‘Vremena’ znati. A ja tvrdim da glavni rudarski projekat nije urađen”, dodao je Beljić.

No, uprkos Beljićevoj skepsi, samo par sati posle te emisije Rio Tinto je konačno poslao kakav-takav odgovor na naš upit, potvrdivši autentičnost dokumenta do kojeg smo došli. Za živi razgovor sa novinarima kažu da nemaju vremena.

“Procena uticaja na životnu sredinu projekta rudnika Jadar, na koju se pozvalo ‘Vreme’, je nacrt studije pripremljen kako bi se ispunili regulatorni zahtevi u procesu izrade procene uticaja na životnu sredinu”, navedeno je u kompaniji. Dokument je, kažu, razrađen da “pokaže potencijalne udare i mere za njihovo ublažavanje, što je standardna procedura”.

Rio Tinto je potvrdio i da konačna studija nije mogla biti podneta jer kompanija nikada nije dobila konačnu odluku Vlade o obimu i sadržaju studije. Nakon toga je, u januaru, povučen prostorni plan. Tako će kompletna studija na najmanje šest stotina stranica ostati u fioci zauvek ili dok, kako se pribojavaju meštani, vlasti posle izbora ne ožive ideju o rudniku.

Profesor Beljić, inače kratko pomoćnik ministarke rudarstva u vladi Zorana Đinđića, primetio je u pomenutom gostovanju da su litijum i bor, prema srpskim zakonima, proglašeni za strateške sirovine. “Evropska unija takođe pokazuje veliko interesovanje za litijum, potkrepljeno idejom o prelasku na električna vozila i potrebom za litijumskim baterijama”, rekao je on.

Nema sumnje da Brisel i najmoćnije članice EU poput Nemačke podržavaju kopanje litijuma u Srbiji (vidi okvir). Kako je ovih dana potvrđeno “Insajderu”, prošlog jula su održani sastanci predstavnika Rio Tinta i evropske delegacije, gde je kompanija prenela da “ima političku podršku vlasti u Srbiji”, te da će vađenje litijuma početi posle izbora.

IGRA DO IZBORA, MOŽDA I POSLE

Postojanje nacrta studije o uticaju na životnu sredinu učvrstilo je javnost u uverenju da Rio Tinto nije otišao. To jest, da neće ni otići. Vlasti se o tome ne izjašnjavaju izričito, ali su prošle sedmice bez mnogo muka ignorisali malobrojne demonstrante koji su na ulicama Beograda zahtevali moratorijum na iskopavanje litijuma i bora.

Pomatrači koji se razumeju u politiku i dinamiku protesta prepoznaju tu igru. Kažu, vlast bi da umrtvi temu i ukloni je iz javnog života do izbora. Meštani, aktivisti i opozicija bi da, naprotiv, održe napetost do izbornog dana, što neće biti lako.

Ni Beljić nije siguran da je projekat stvarno pokopan. “Ogroman novac je uložen, Rio Tinto je dugo ovde. Pokušavao je da izvede radove o istraživanju na efikasan i racionalan način, što su i učinili. Ali, vrlo mi je teško da pravim prognoze šta će biti”, kaže on.

Marijani Petković iz Gornjih Nedeljica uopšte nije teško da pravi prognoze. “Mislim da će pokušati da otvore rudnik. Ne znamo kako, ali oni će to sto posto uraditi posle izbora.” Kaže, nisu prestali radovi na gasovodu i brzoj saobraćajnici koji bi vodili baš do Nedeljica, i pita se – ako Rio Tinto stvarno odlazi, šta će jednom selu moćan krak gasovoda?

I šta će, pita, Rio Tintu još prostorija u selu i obezbeđenje? “Cilj je da oni idu odavde na miran način. Mi hoćemo ovo da završimo civilizovano, a krajnja metoda je necivilizovana. To znači da bismo im se i fizički suprotstavili, da sprečimo da vršljaju po selu.”

Dok ne dođe dotle, vode su male bitke. Ispred kuće koju je Rio Tinto najmio za kancelarije stoji crvena tabla sa nazivom kompanije. Meštani kažu da je dozvola za isticanje te reklame istekla. Ako nadležni neće da sklone tablu, kaže nam jedan meštanin, on će je sajlom zakačiti za traktor i samo dati gas.

Evropa sanja srpski litijum

TRAŽNJA I ZA VELIKIM...

foto: wikipedia.org

..I ZA MALIM: Litijumske baterije kao ključni element “zelene” energetske agende razvijenog sveta

foto: wikipedia.org

Kada je objavljeno da je projekat “Jadar” navodno zaustavljen, evropska štampa manje se osvrtala ne ekologiju i narodni bunt u Srbiji. Više se pisalo o padu akcija Rio Tinta, a posebno o evropskoj nevolji: zavisnosti od litijuma van kontinenta. Četiri petine svetske proizvodnje potiče iz Čilea, Argentine i Australije, a prerađuje se skoro isključivo u Kini.

Evropska unija je svrstala litijum u trideset “kritičnih resursa” budućnosti, zajedno sa, recimo, borom, titanijumom, kobaltom ili platinom.

Utoliko se polažu velike nade u dolinu Jadra, ali i geotermalna nalazišta u gornjem toku Rajne u Nemačkoj. Tamo je litijum u geotermalnim vodama, koje se izvlače sa dubine od tri do pet kilometara za potrebe geotermalnih elektrana. Teče faza ispitivanja, a stručnjaci kažu da je stvar na dužem štapu nego u Jadru i da nije jasno koliko bi isplativ bio projekat.

Obično se navodi da bi u Nemačkoj i Srbiji moglo da se dobija dovoljno litijuma za proizvodnju po milion baterija za električne automobile godišnje.

U Evropskoj alijansi za baterije – koju su pre pet godina osnovali Evropska komisija, članice EU, industrija i naučnici – kažu da će potražnja za litijumom rapidno rasti narednih godina, uprkos potrazi za alternativnim vrstama baterija. Do manjka litijuma moglo bi da dođe 2024. godine, a već 2030. deficit bi iznosio 2,1 megatonu godišnje, što bi bila polovina svetske potražnje.

“Ograničenja u snabdevanju materijalima za baterije mogla bi da ugroze stalni rast industrije baterija u Evropi i stoga moramo da se fokusiramo na ubrzavanje rudarenja, rafiniranja i recikliranja u Evropi”, navode u ovoj Alijansi za “Vreme”. S obzirom na bogatstvo nalazišta u dolini Jadra, otkazivanje projekta je, kako navode, ozbiljan udarac razvoju “domaćih resursa u Evropi”.

“Ali najveći udarac se direktno tiče srpske ekonomije. Razume se da je negativno za Srbiju što se ne materijalizuje investicija od 2,4 milijarde dolara, ali posledice nisu samo te finansijske”, navodi se u odgovoru. “Verovatno je da bi neki od učesnika u lancu proizvodnje baterija blagonaklonije gledali na Srbiju kao moguće odredište s obzirom na prednost blizine proizvodnog pogona jednog od najvažnijih gradivnih elemenata baterija zasnovanih na litijumu.”

Srbija bi tako bila mali deo svetske slagalice u borbi za dominaciju novom i zelenijom ekonomijom budućnosti. Prema procenama, od trideset kritičnih sirovina, u Kini se nalazi njih 45 odsto. Slede Sjedinjene Države sa sedam odsto. Evropske zemlje daleko zaostaju.