foto: printscreen
Nezadovoljstvo se širi
Primat od ekoloških ustanaka prethodne nedelje preuzeli su pobunjeni poljoprivrednici i, iz dan u dan, širi se spisak gradova i sela u kojima se organizuju protesti i traktorske blokade.
Dugogodišnje nezadovoljstvo poljoprivrednika kulminiralo je zbog drastičnog povećanja cene mineralnih đubriva i visoke cene goriva. Prvi su na ulicu izašli prošlog četvrtka poljoprivrednici iz Kraljeva, Batočine i Valjeva i od tada se svakodnevno negde događaju protesti – u Šapcu, Zrenjaninu, Rači, Srbobranu…
Udruženja i savezi poljoprivrednika jedinstveni su u zahtevu vladi Srbije da ukine akcize za euro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva i poveća subvencije na 200 evra po hektaru, odnosno, kako ističu – samo traže ono što im je ukinuto pre deset godina.
Resorni ministar Branislav Nedimović za sve je optužio “đilasovce”, koji “huškaju seljake na proteste”. No, pobunjeni paori ne žele da razgovaraju sa njim, već su premijerki Ani Brnabić dali rok do petka da ispunjeni njihove zahteve, a pored dva pomenuta, traže i redovnu i brzu isplatu subvencija, kao i isplatu svih zaostalih neisplaćenih subvencija i isplatu budućih subvencija u roku od 45 do 60 dana od dana podnošenja zahteva, te regulisanje uvoza smrznutog mesa i mleka u prahu. U suprotnom, najavljuju radikalizaciju protesta.
Vojvođanski poljoprivrednici blokirali su puteve poslednji put pre šest godina, zbog tadašnjih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i najave dolaska nemačke kompanije “Tenis”, ali nisu imali uspeha. Međutim, aktuelni protesti više podsećaju na višenedeljne blokade iz 2011. godine kada su pobunjeni paori isposlovali subvencije, a u dobroj meri i naštetili vladajućoj Demokratskoj stranci i praktično najavili njen pad sa vlasti.
“Helikopter-pare”
Najava predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da će mladi dobiti u junu još po 100 evra pomoći od države, već je ušla u proceduru pošto je Skupština Srbije usvojila dopune Zakona o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, po kojem se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije kovida 19.
Za prvobitnu meru podrške od sto evra prijavilo se 1.019.796 mladih, a sredstva su počela da se isplaćuju 1. februara. Svi oni će bez novog prijavljivanja dobiti istu novčanu podršku početkom juna.
“Svako obećanje koje smo dali, ispunili smo u dan i u dinar i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, i koliko su nam javne finansije stabilne. To je slika potpuno drugačije Srbije, zemlje koja pobeđuje u ekonomiji kao nikada do sada”, poručio je ministar finansija Siniša Mali i naglasio da je protekle nedelje svim penzionerima isplaćeno po 20.000 dinara, što je, kako kaže, “pojedinačno najveća pomoć koja je ikada isplaćena našim najstarijim sugrađanima”.
S druge strane, mnogi ekonomisti kažu da se radi o klasičnoj korupciji, pa tako Goran Radosavljević ističe za Betu da su u pitanju “najskuplje plaćeni glasovi u istoriji demokratije” i nastavak “bacanja novca iz helikoptera, mimo zakona i budžeta”.
No, i pored usvojenog Zakona, ipak od rezultata aprilskih izbora najviše zavisi da li će naprednjački “helikopter za bacanja para” ponovo “poleteti” u junu.
Hapšenje u Jajincima
U akciji policije i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšen je Vojkan Krstić, kontroverzni biznismen, vlasnik firme “Elita gradnja” i osnivač nevladine organizacije “Spasilački centar Srbije”, koji se tereti da je fiktivno fakturisanim ugovorima o otpadu oštetio tri beogradske opštine za oko 10 miliona dinara. Pored njega slobode je lišeno još pet osoba, među kojima su i službenici iz opština Vračar, Zvezdara i Čukarica.
Krstića mediji nazivaju “kraljem šuta i divljih deponija” i prenose da je godinama unazad ucenjivao mnoge investitore i vlasnike građevinskih firmi u Beogradu zahtevajući da šut i otpad sa gradilišta voze na njegove divlje deponije.
U javnosti se predstavljao kao biznismen-huminatarac, ali i kao specijalac, jer je njegov “Spasilački centar Srbije” nekakva parapolicijska jedinica, bogato opremljena, koja se bavi “preventivom, zaštitom i spašavanjem ljudskih života i materijalnih dobara u vanrednim situacijama”, a smeštena je u objektu nalik kasarni u Jajincima. Krstić i njegovi “spasioci” po uniformama najviše sliče žandarmima, a učestvovali su na smotrama i vežbama zajedno sa regularnim policijskim jedinicama. Sumnja se da je i ova formacija trebalo da dobije neka policijska ovlašćenja po izmenama Zakona o policiji koje je nedavno neuspešno pokušao da progura ministar Aleksand Vulin.
Krstić je na saslušanju u Tužilaštvu negirao da je izvršio krivična dela za koja se sumnjiči.
Prijave zbog blokada
Vlast nastavlja da sudski goni učesnike ekoloških protesta s početka decembra, pa će tako, između ostalih, pred sudiju za prekršaje izaći četvoro Kikinđana koje je policija označila kao organizatore jednočasovne blokade saobraćaja na ulazu u grad. Oni se terete da su 4. decembra “narušili društvenu disciplinu i pravni poredak i postupili suprotno odredbama Zakona o javnom okupljanju”, a pored njih još dvadesetak od oko 200 učesnika protesta dobili su novčane kazne od 5.000 dinara zbog kršenja Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Nije jasno po kom osnovu je kikindska policija prijavila tih dvadeset i nešto učesnika protesta, a posebno kako je odabrala četvoro navodnih organizatora kojima preti kazna od 100.000 do 150.000 dinara. Naime, skup je bio prilično spontan, a pored njih i brojni drugi Kikinđani su na svojim profilima objavili poziv na protest.
Četvoro prijavljenih već su praktično osuđeni u lokalnim medijima pod kontrolom vlasti jer su “izazvali opravdani gnev vozača”, “besprizorno maltertirali građane”, pa su “zalužili da dobiju po džepu”. Ipak, na snimcima i fotografijama se vidi da je blokada kružnog toka na obodu grada bila više simbolična, jer su vozači okretali automobile i drugim putevima ušli u grad ili izašli iz njega i praktično su zaustavljena samo dva kamiona koji nisu uspeli da izvedu taj manevar, a ostali “blokirani” su bili članovi Srpske napredne stranke koji su organizovano došli i pokušali da dobacivanjem izazovu incident igrajući ulogu “gnevnih vozača”.
Na sreću, protestanti nisu reagovali na provokacije i zabeležen je samo jedan manji incident. Jedan od okrivljenih za organizaciju blokade, Radivoj Raca, kaže za “Kikindske” da su prijave “samo još jedna od alatki iz naprednjačke radionice, pored čekića i motki”.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
