Imajući u vidu razmere korupcije i stanje ljudskih prava u regionu, sa jedne, i ustavnu proklamaciju o “pripadnosti evropskim principima i vrednostima”, sa druge strane, pravi je trenutak da i Srbija usvoji svoj Magnitski zakon
Zakoni o restriktivnim merama i ciljanim sankcijama zbog korupcije i povrede ljudskih prava, poznati kao “Magnitski zakonodavstvo”, najnovija su generacija zakona. Nakon prethodne generacije zakona iz konteksta zaštite ljudskih prava (zaštitnik prava građana, zabrana diskriminacije, slobodan pristup informacijama od javnog značaja, zaštita podataka o ličnosti itd.), tzv. Magnitski zakonodavstvo fokusira se na izricanje ciljanih ličnih i imovinskih sankcija tačno određenim fizičkim i pravnim licima koja su odgovorna za korupciju i teške povrede ljudskih prava.
Ciljane lične i imovinske sankcije pre svega obuhvataju zabranu kretanja (visa restrictions) i ograničavanje raspolaganje imovinom i finansijskim sredstavima (freezing assets), protiv lica koja su uključena u transnacionalnu korupciju, zatim lica koja vrše pritisak i neosnovano sprovode pravne postupke protiv građana koji se zalažu za slobodno vršenje svojih ustavnih ljudskih prava (sloboda govora, javnu odgovornost državnih funkcionera, sloboda javnog okupljanja i dr.), kao i protiv lica koja institucionalno, faktički ili medijski ugrožavaju i proganjaju lica koja otkrivaju korupcijske afere (whistle blowers).
Suprotno opštim nacionalnim sankcijama protiv jedne države, koje pogađaju celokupno stanovništvo (u velikoj meri i nedužne građane), suština Magnitski zakonodavstva počiva na individualnim, ciljanim ad personam represivnim merama koje su, na osnovu odgovarajućeg registra “posebno označenih lica”, usmerene pojedinačno protiv konkretnog fizičkog ili pravnog lica zbog korupcije i povrede ljudskih prava.
POREKLO ZAKONA
Poslednjih desetak godina sve veći broj država, uključujući i Evropsku uniju, opredeljuje se da u svoj pravni sistem uvede neki oblik Magnitski zakonodavstva, bilo kao posebne celovite zakone u vidu tzv. globalnog Magnitski zakona (SAD, Kanada, EU), bilo u vidu dopuna postojećih poreskih ili krivičnih zakona (Velika Britanija, Estonija, Litvanija, Letonija i dr.).
Magnitski zakonodavstvo nazvano je po ruskom državljaninu Sergeju Magnitskom (1972–2009), koji je bio revizor u jednoj inostranoj konsultantskoj firmi u Moskvi. Njegovo hapšenje 2008. godine i smrt nakon jedanaest meseci u policijskom pritvoru, izazvali su reakciju međunarodne javnosti i pokrenuli istrage o korupciji, krađi i teškim povredama ljudskih prava u Rusiji. Sam Magnitski otkrio je da je došlo do enormne pljačke državne imovine, koju su posredno omogućili ili neposredno izvršili državni funkcioneri Ruske Federacije. Umesto da pokrenu postupke protiv odgovornih funkcionera, ruske vlasti uhapsile su Magnitskog. Umro je u zatvoru sedam dana pre isteka jednogodišnjeg roka do kojeg je mogao biti u pritvoru bez suđenja.
Vest o hapšenju, načinu postupanja prema Magnitskom, a posebno vest o njegovoj smrti u zatvoru, izazvale su oštru osudu međunarodne zajednice i globalnu reakciju, između ostalog, donošenjem osuđujućih rezolucija Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. SAD su, međutim, bile prva zemlja koja je uvela ciljane sankcije licima za koja je postojala osnovana sumnja da su odgovorna za smrt Magnitskog na osnovu zakona koji je 2012. usvojio američki Kongres (Sergei Magnitsky Rule of Law Accountability Act, U.S.C. §5811). Na osnovu ovog zakona, ruskim državnim funkcionerima za koje je postojala osnovana sumnja da su bili umešani u hapšenje i smrt Magnitskog poimenično je zabranjen ulazak u SAD i korišćenje američkog bankarskog sistema (54 fizička lica i jedno pravno lice). Kongres je 2016. godine proširio dejstvo ovog zakona, danas poznatog kao Globalni Magnitski zakon (Global Magnitsky Human Rights Accountability Act, U.S.C. §2534), tako da se, osim na funkcionere Ruske Federacije, može “globalno” primeniti na sva lica koja učestvuju u transnacionalnoj korupciji i koja vrše teške oblike povrede ljudskih prava, bez obzira na državljanstvo ili nacionalnu pripadnost.
Nakon SAD, Magnitski zakonodavstvo usvaja sve veći broj zemalja, između ostalih Estonija (2016), Velika Britanija (2017), Kanada (2017), Litvanija (2017), Letonija (2018), Gibraltar (2018). Globalno Magnitski zakonodavstvo zbog teških kršenja ljudskih prava odnedavno je i sastavni deo pravnog poretka Evropske unije. Savet Evropske unije krajem 2020. godine usvaja dva “globalna” Magnitski dokumenta: Uredbu (EU 2020/1998) i Odluku (CFSO 2020/1999) o “Restriktivnim merama za teške i druge povrede ljudskih prava”.
SRBIJA I GLOBALNI MAGNITSKI ZAKON
U odnosu na Srbiju, po osnovu Globalnog Magnitski zakona, SAD krajem 2019. godine uvode ad personam sankcije za S. Tešića i još devet državljana Srbije zbog nedozvoljene trgovine oružjem. SAD su nedavno uvele i sankcije protiv kompanije “Dana” u vlasništvu porodice Karić, zbog poslovnih veza sa beloruskim predsednikom Lukašenkom. Najnovije ciljane sankcije Ministarstvo finansija SAD (Treasuty) uvodi na osnovu predsedničkog ukaza (Executive Order no. 13818 od 8. decembra 2021) licima sa severa Kosova, iz El Salvadora i iz DR Konga. Kako se u odluci navodi, sankcije protiv grupe sa severa Kosova na čelu sa Z. Veselinovićem i još 15 lica, kao i protiv 24 kompanije za koje američke vlasti tvrde da su pod kontrolom ove grupe sa Kosova, uvedene su uz obrazloženje da je, između ostalog, “…njegova grupa uključena u koruptivne operacije velikih razmera sa kosovskim i srpskim bezbednosnim zvaničnicima koji grupi omogućavaju šverc robe, novca, narkotika i oružja između Kosova i Srbije” (https://home.treasury.gov/news/press-releases/jy0519).
Imajući u vidu razmere korupcije i stanje ljudskih prava u regionu, sa jedne, i ustavnu proklamaciju o “pripadnosti evropskim principima i vrednostima” (čl. 1), sa druge strane, pravi je trenutak da i Srbija usvoji svoj Magnitski zakon.
Autor je direktor Centra za unapređenje zakonodavstva (Komitet pravnika za ljudska prava)
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
