Novu sveobuhvatnu odbranu Danila Vučića, u izvedbi režimskih medija, izazvala je rimska “Republika” objavivši da je sin predsednika Srbije menadžer trenutno najskupljeg fudbalera Srbije Dušana Vlahovića (na slici). Italijanski novinari tvrde da je mladi Vučić zaslužan, između ostalih, što je napadač Fjorentine odbio velikodušnu ponudu da produži ugovor i ostane u Firenci.
Tabloidi, naprednjački funkcioneri i razni analitičari skočili su na novine i izvore iz Rima. U slučaj su, po već ustaljenom receptu, uvukli “dežurne krivce” Đilasa, Šolaka i “njihove medije”, a navode italijanskog lista promtno su demantovali Vlahovićev zvanični agent Darko Ristić i mnogi drugi “fudbalski poslenici”.
Reagovala je i savetnica za medije predsednika Srbije Suzane Vasiljević i naglasila kako je “Republika” iznela “najstrašnije izmišljotine na račun dečka koji se nikada nije bavio tim poslom” i posavetovala prozvanog da tuži rimski list.
Glavni akteri, Vučić i Vlahović, nisu se izjašnjavali, a kako je eksplodirala, tako je brzo i isčezla iz javnosti nova (polu)informacija o fudbalskom biznisu najstarijeg deteta najmoćnijeg čoveka Srbije.
Strani radnici
Ima ih više od 20.000, rade za 50.000 dinara
foto: nenad mihajlović / tanjug
Nakon što je otkriveno da nekoliko stotina vijetnamskih radnika na izgradnji fabrike kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu živi u nehumanim uslovima, javnost se više zainteresovala za “gastarbajtere” u našoj zemlji. Prema proceni Nacionalne službe za zapošljavanje, trenutno ih ima više od 20.000, najviše iz Kine, Turske, Indije, Ukrajine, Albanije, Rusije i Severne Makedonije.
Kako piše “Blic”, najviše stranih radnika je na gradilištima, oko 13 hiljada, a potom u proizvodnim pogonima i na poljoprivrednim dobrima. Pretežno se radi o mlađim muškarcima, između 25 i 45 godina starosti, koji prosečno zarađuju oko 50.000 dinara, a angažovani su preko posredničkih agencija ili direktno preko firme i najčešće sklapaju ugovore na šest meseci.
Uglavnom preživljavaju u kolektivnim smeštajima – starim barakama i kontejnerima, preuređenim fabričkim halama.
Pretnje kikindskih naprednjaka
Duplo gaženje bagerom
Odbornik Srpske napredne stranke u Skupštini Kikinde i nastavnik fiskulture u predškolskoj ustanovi Dušan Popeskov poručio je preko društvenih mreža da bi demonstrante na blokadama puteva gazio bagerom. Pregažene bi, kako se da razumeti iz njegove objave, “overio” još jednom vozeći mašinu u rikverc.
“Niko nije krenuo na građane, nego na izdajnike i isprane mozgove. Sve je teledirigovano i nema tu spontano ništa. Molite boga da se ja ne dočepam nekog bagera, ide prvo upozorenje, a onda gazim pa vraćam u rikverc”, napisao je na Fejsbuku Popeskov i izazvao lavinu komentara i reakcija.
On i njegov stariji brat Jovan, takođe funkcioner lokalnog SNS-a, već su se isticali svojim nacionalističkim stavovima i uvredama upućivanim opozicionim aktivistima i kritičarima režima. Jovan je prošlog proleća za vreme vanrednog stanja nazvao “ustašama” sugrađane koji su protestovali sa svojih balkona i prozora, a Dušan je nedavno izvređao i glumicu Jelisavetu Seku Sablić. Poručio joj je da se “uhvati varjače i ostavi politike” i dodao da to “što su se digli neki glumci, mahom alkoholičari, kockari i bitange, ne znači ništa”. Nazvao ih je “seratorima” jer su, kako kaže, nezahvalni dok im Aleksandar Vučić obezbeđuje plate i penzije u kulturi.
Za poslednji ispad mlađeg Popeskova reči opravdanja našao je gradonačelnik Nikola Lukač, takođe naprednjački kadar, objasnivši kako “nekada mrzitelji Srbije isprovociraju pristojne ljude, pa se moraju spustiti na njihov nivo”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!