Prćilovica

Svi videli, čuli, za onu (Ne)Srećnicu štono se istakla u taj Niš, na Izložbi fotografija i performansu izgovaranja misli pokojnog premijera Đinđića. Kao što se videlo Gospojica (Ne)Srećnica je, sve se klibereći ko da nije svoja, iz dva pokušaja nekako uspela da izgovori prostoproširenu rečenicu, dok je jedan Beli kikirez, uz pomoć „puškice“ to nekako odradio iz prvog pokušaja. Prisutna publika je sve to propratila sa simpatijama, kliberio se i onaj reformista sudstva Boško Ristić, razumevanjem za svoju mladost i njene napore na pravom putu.

Kad je to dospelo na Jutjub, Fejsbuk, reakcije bile da to veliki Užas i Sramota. Sled događaja je pokazao da je reč o još većem Blamu i Sramoti: javljeno da Gospojica (Ne)Srećnica, koja je sa takvim ubeđenjem izgovarala Misli da joj se sve pomešalo, radi u Vladi Srbije. Za Onog kikireza što se ispomag’o „puškicom“ nije javljeno ‘de radi, ali se može pretpostaviti da i on u Nekoj vladi. Još javljeno, jerbo je Događaj naneo štetu Stranci, da je raspušten OO DS Palilula u Nišu. Raspustio ga Gradski odbor DS-a, u kome, ruka ruci, nešto, ako ne sve, obnaša onaj Boško Ristić što sve to na licu mesta izaplaudir’o. O raspuštanju Odbora javila i Nacionalna televizija, tako da je sve to nadmašilo Kuća pos’o Ekrema. Raspuštenoj i (Ne)Srećnoj Gospojici ostalo da suze roni na svom radnom mestu u Našoj Vladi, nama i ostalima da tražimo naravoučenije.

O čemu se ovde radi gospodo i sestre, o tome da jedino „prekovremeni“ rad, koji se vodi pod partijski, realizuje pravo na svaki pos’o. Radi se o tome da se u Ovoj zemlji jedino preko partija može dobiti posao, državni, i svaki drugi, da je to Mladost naša shvatila, i da se sad tako „recituje“. Radi se o tome da je većina građana, koja nije u partijama, postala manjina u sopstvenoj zemlji. I ko je kriv za to, ko što Basara kaže, što se u Srbiji, još od Miloševićevih ološa, samo fukara snašla.

Svako u svojoj prćilovici, što je u žargonu Zadnja rupa, zna o čemu se ovde govori. Nema te prćilovice gde gradske uprave i javna preduzeća na budžetu nisu puna, prepuna, partijskih junoša i junošica, ni u parking servis, da se ne govori o toj komunalnoj policiji, nemo’š prići ako te Partija nije poslala. Svaka prćilovica ima i pojedinačne i te kapitalne primere koji se bez „recitovanja“ ostvarili: Onog što bio novinar za beli mrs i brabonjke pa sad Šef za autobusi, Onog, koji ne skida žutu jaknu, što metnut da radi kao fakturista u jedno javno preduzeće, pa kad je u njemu proneverio pare, premetnut u veće javno preduzeće, Onu što je poslali u Veliku Prćilovicu na PR i protokol poslove, pa kad joj stig’o dopis GSP-a, zvala svoje u Donju Prćilovicu da pita o kojoj se to partiji radi, ili Onom, iz jedne od ti’ prćilovica, koji Savetnik predsednika opštine, i koji u po bela dana, i u po crne noći, na pitanje Svog predsednika, jedino mora da zna kad rođen Glavni predsednik…

Jako i onomad bila proslava Godišnjice jedne od tije prćilovica. Prvo PR služba Prćilovice, koja broji dvocifren broj Naših uposlenika, javila da na ulaz u grad postavljene table sa natpisom Prćilovica City, kao i da su u „centru grada revitalizovani jarboli koji su decenijama bili napušteni i oronuli, i sa njih se sada vijore gradska i zastava Srbije“. Onda bila svečanost u taj Centar za kulturu. Visoki ministar je stig’o sa 162, nula gore nula dole, automobila, u holu su goste dočekivali gradonačelnik iz jedne i pomoćnik iz druge partije, tu bio i nadležni od crkvu vladika, transparent sa velika slova City. Publika, koju su činili nameštenici u opštinu i javne službe, pristizala je, sa sve počasti bi primljen Jedan što u Najveću Prćilovicu upravlja sa Veliko javno preduzeće sa najveći gubici, Jedna što u Istoj Prćilovici – a koja najbolje prisustvuje svakoj Našoj proslavi – obnaša mesto direktora Agencije kojoj još nisu definisane nadležnosti. Sala se skoro napuni sa svi Naši, sa pripadnici Komunalne policije, kojima to beše prvi radni zadatak, u taze uniforme.

Sa bine se javi Naš voditelj, angažovan po Našoj preporuci, u žute cipele i sivo odelo, javi se Naš Prćilovica gradonačelnik, reče da su Oni preuzeli odgovornost za sadašnjost. Javi se Visoki ministar koji bla bla ubeđen da Prćilovica ima perspektivu, pristiže i Drugi ministar, pre svakog bla bla, izjavi da mu čast što deli svečane trenutke sa divnim ljudima koji vode grad. Podeliše godišnje nagrade, koju ne dobi jedino novinar koji proš’o Komisiju za nagrade, ali nije proš’o Dužnosnika partije, po kome nagrade treba da idu u ruke onih koji su unapredili Prćilovicu.

Sutradan i sutra bilo finale i kulminacija proslave, lično Gradonačelnik Prćilovice gostov’o u „Žikinoj šarenici“, i lično od Žike primio čestitke. Bile „Najlepše srpske reklame“, bio kviz „Žikine pitalice“, Žika rek’o, Tako je, čestitam, pevo Topalko, Gradonačelnik rek’o da su kultura i istorija brend Prćilovice, pojavio se i nacionalni Matija, koji se kao pesnik rodio u Prćilovici, nacionalni Žika, koji tek u ovom prćilovica sistemu na svome, reko, Divno, jopet pev’o Topalko…