„Ovo je poziv koji se dobija jednom u životu“, kaže student Miloš Pavlović u studiju televizije „Informer“. U donjem desnom uglu ekrana sat odbrojava: 33 sata do velikog narodnog skupa.
Iza Pavlovića, preko celog zida, u krupnom planu glava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Emisija se završava višeminutnim isečkom jednog Vučićevog intervjua, a zatim slede reklame.
Sat koji odbrojava nestaje sa ekrana, a menja ga promotivni spot. Ređaju se poznate i osrednje poznate ličnosti povezane sa Srpskom naprednom strankom, koje gledaoca direktno pozivaju da baš on dođe na skup Pokreta za narod i državu u subotu, 12. aprila.
Reklame se završavaju. Kamere opet snimaju: počinje „Kolegijum“. Na uobičajenim mestima su Dragan J. Vučićević i Dejan Vukelić, spremni da obave radni zadatak koji dolazi sa pozicijama urednika „Informera“. Vratio se i sat – 32 sata do istorijskog skupa. Uzbuđenje se oseća u vazduhu, a gotovo čitava emisija posvećena je skupu na koji danima poziva predsednik Srbije.
Nema odmora ni u reklamnom bloku. U kratkim pauzama za oglašavanje, obavezno se nekoliko puta „zavrti“ pozivnica na naprednjački miting.
I „Pink“ ima svoj program
Tako izgleda program „Informera“ u jutro, 11. aprila. Njega prate i druge televizije, pa i one sa nacionalnom frekvencijom. Iako na njima nema specijalnog sata koji odbrojava do Vučićevog istorijskog skupa, i one, sve odreda, emituju pozive na svenarodni sabor.
Jeste „Informer“ najmaštovitiji u reklamiranju Vučićevog skupa, ali praznična atmosfera oseća se i na „Pinku“. U jutarnem programu Jovane Jeremić nekoliko gostiju, između ostalih ministar bez portfelja Đorđe Milićević i potpredsednik PUPS-a Stefan Krkobabić, priča o velikom saboru koji ih čeka.
U dnu ekrana broj za uključenje gledalaca, koji, takođe, odreda pozivaju na skup ispred Narodne skupštine. Ili žale što na isti ne mogu da dođu, jer žive daleko i nemaju primanja.
Aktivirani i portali
Ali, nisu samo urednici informativnih programa televizija prepoznali temu. Uveliko su aktivirani i svi portali – „Alo“, „Kurir“, „Politika“, „Novosti“, „B92“ i mnogi drugi, redom ushićeno pišu o „velikom narodnom saboru“.
Mnogi portali otišli su korak dalje: ne samo da su najveći prostor posvetili Vučićevom saboru, već uživo prenose događaje sa skupa koji još uvek nije počeo.
„Građani, još 30 sati do svenarodnog sabora ‘Ne damo Srbiju’: Veliki patriotski skup u prestonici, pripreme teku punom parom“, odbrojava „Alo“. Do trenutka kada ovaj tekst bude objavljen, taj broj će biti nešto manji.
„Poslednje pripreme za svenarodni skup: Evo šta se trenutno dešava na ulicama Beograda“, pišu „Novosti“.
U nastavku teksta, po ko zna koji put, slede pozivi na miting, a građane pozivaju: Miloš Pavlović (još jednom), predsednik Turističke organizacije „Velika Plana“, koga „Novosti“ potpisuju kao predstavnika čitave opštine, studenti koji žele da uče (zapravo, i ovog puta Miloš Pavlović), jedan penzioner, još predstavnika različitih opština, stariji gospodin i bračni par.
Pripreme za skup
Pored medijske mašinerije koja uredno radi svoj deo posla, pripreme za trodnevni vašar koji će zvanično početi u petak, 11. aprila, uveliko se odvijaju i na terenu.
Tada će „najveća srpska zastava“ biti razvijena na ulicama Beograda, a glavni program je zakazan za 12. mart, koji „Pink“ naziva i „praznik naroda, države i zajedništva“.
Bulevar kralja Aleksandra zatvoren je u potezu od Glavne pošte do Pravnog fakulteta, a duž tog dela bulevara postavljeni su vašarski šatori.
„Ćacilend“ je iz Pionirskog parka metastazirao i na prostor ispred Skupštine, gde su takođe nikli beli šatori. Ispred zgrade parlamenta postavljena je i bina.
Pionirski park, gde su se nastanili „studenti koji žele da uče“, ponovo je opasan traktorima. Poljoprivrednike je dočekao ih lično predsednik Srbije, i to usred noći.
Već viđeno
Ovakvi pozivi na skup viđeni su i ranije. Bilo je to u maju 2023. godine, nakon što su Srbiju zahvatili protesti „Srbija protiv nasilja“, kao reakcija na masovna ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Duboni i Malom Orašju.
Nakon višenedeljnih protesta, vlast je odlučila da organizuje kontramiting pod nazivom „Srbija nade“, koji je svojevremeno takođe najavljivan kao najveći skup u istoriji Srbije.
U stvarnosti, uprkos pompi i odbrojavanju, skup je ostao upamćen kao potpuni fijasko.
U centru Beograda okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi, a mnogi učesnici su se razbežali po ostalim delovima grada, delom i zbog kiše koja je tog dana neumorno padala, a delom i jer je predsednikov govor prilično kasnio.
Ista omaška se naprednjacima neće ponoviti dva puta: prostor skupa je ovog puta opasan ogradama, a gotovo sigurno će na kritičnim tačkama biti postavljeno obezbeđenje – delom da spreči neželjene goste koji bi mogli da pokvare prazničnu atmosferu, ali i da zaustavi rasipanje gomile, nespremne da satima čeka na predsednikovo obraćanje.
Ovog puta, sve mora da izgleda kao trijumf — makar spolja.
