Mesecima je Zorana Mihajlović studente nazivala fašistima, pa diletantima, bednicima, lažovima koji manipulišu ljudima pričom o „nevinoj, slobodoumnoj deci studentima” i maltretiraju i nju i celu Srbiju.
Kako je niko od režimskih medija nije zvao u emisije, a i tabloidi su je ignorisali, počela je sa samopromocijom na Instagramu – to ne košta ništa i ne mora niko da je pozove. A Aleksandar Vučić nikako ni da se osvrne, ni ime da joj pomene.
Iskusna političarka, koja se čitavu deceniju kalila u naprednjačkom sistemu, znala je da samo treba da nastavi sa pohvalama Vučića, pokudom predsednikovih „neprijatelja“ i stavi sebe i svoj imidž drugosrpske miljenice, „jedine iole korektne među strašnim SNS-ovcima” na raspolaganje šefu države, pa da joj D. J. Vučićević i njemu slični ponovo zakucaju na vrata.
Brzo su stigli i tabloidi, pa je u njihovim emisijama i tekstovima obilato počela Vučiću da želi sve najbolje u njegovoj borbi protiv „obojene revolucije“. Za ove potrebe pomirila se sa gazdom „Informera“ sa kojim je godinama u svađi, a koji ju je i sam prozivao u novembru 2024. godine, kada je su počela hapšenja zbog pada nadstrešnice.
„Gde je Zorana Mihajlović koja je tada bila ministarka? Da li je neko pominje i zašto ne“, rekao je Vučićević gostujući na televiziji Pink.
Ipak, koji mesec kasnije, Mihajlović nije bio problem da se zahvali „Informeru“ što brine za predsednika, da gostuje na televiziji i Vučića nazove „gladijatorom koji se uvek bori za svoju zemlju“.
Ugledao ju je
I zaista, nije dugo čekala, prvom čoveku Srbije je zatrebala. Nemajući više kuda i kako da se bori protiv Studenata u blokadi, pobunjenog naroda i, ponajviše, osvešćivanja dela SNS-a i SPS-a, Vučić joj je izgovorio ime.
Gostujući na televiziji Informer, nagovestio je da se bivša potpredsednica stranke vraća u SNS.
„Neobično sam strog prema svojoj partiji, a bilo je još partija koje su se oduprle revoluciji, ali ne možete da nađete nijednog da je u ovako teškim trenucima napustio stranku. A čak se neki, kao gospođa Mihajlović, vraćaju“, objasnio je Vučić.
Na pitanje da li je tačno da se vratila među naprednjake, koje je odlazeći iz te stranke kritikovala, tražeći čak da izbrišu njeno ime iz baze SNS-a, Mihajlovićeva kaže da nije.
„Nisam u partiji, ali volim svoju zemlju, i podržavam politiku razvoja, čuvanja i brige o državi predsednika“, kaže.
U isto vreme, uspela je da objavi autorski tekst za „Politiku“, list koji joj nikada nije bio naklonjen, jer je proruski orijentisan, a ona, tobože, radi za zapad.
Šta treba Zorani Mihajlović, a šta naprednjacima
U „Politici“ bivša ministarka i funkcionerka SNS-a piše o optužbama na račun rekonstrukcije pruge od Beograda do Budimpešte i njenoj komunikaciji s kabinetom predsednika. Proteste protiv tog projekta upoređuje sa ludizmom, pokretom iz 19. veka kada su ljudi za nezaposlenost krivili mašine.
Mihajlović je bila ministarka građevinarstva i kada je odlučivano o projektu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, ali je niko nigde kasnije nije pomenuo, niti je od nje tražena odgovornost. Sem jednom Dragan J. Vučićević. Pozvana je i u policiju na razgovor po ovom pitanju, ali, kaže, samo u svojstvu svedoka. Za tragediju, u kojoj je zbog nemara i korupcije poginulo je 16 ljudi.
Ona je u „Politici“ napisala da se vraća u javnost jer odbija da bude „zatočenica izmanipulisanih studenata i te vrste pseudoanarho-totalitarnih ideologija i patološke politike“. Moguće da Mihajlović pre odbija da bude prava zatočenica, ukoliko bi se utvrdila njena eventualna odgovornost u celokupnom projektu u kom se urušila nadstrešnica.
Da ju je Aleksandar Vučić i primio nazad u svoje jato govori takođe i da mu je preko potrebna. Jer, 2023. godine ju je žrtvovao i nije je postavio za ministarku, što je bila njena dugogodišnja funkcija. Prethodile su njenom izlasku iz SNS-a brojne nazovi svađe sa proruskim političarima u Srbiji – Aleksandrom Vulinom, Dušanom Bajatovićem, pa i Tomislavom Nikolićem.
Vraćanjem Mihajlović pod okrilje SNS-a, Vučić se verovatno obraća i svima onima kojima je ona ikada bila simpatična, iako ne vole naprednjake, ali potencijalno i međunarodnim institucijama, poput službenika u Briselu, koji mu povremeno otkažu sastanak ili ne budu očekivano srdačni.
Dežurni korektiv naprednjačkog crnila
„Otkad je Aleksandar Vučić spektakularno vaskrsnuo u našim životima, eto i nje tu negde oko njega, kao dežurnog korektiva, kao navodno nedvosmislenog simboličnog dokaza da se Srbija nije ponovo iselila sa matičnog kontinenta, pa i planete, i da će naposletku sve biti u redu“, pisao je u „Vremenu“ Teofil Pančić kada je Zorana Mihajlović napustila SNS.
„E sad“, nastavlja Pančić, „to što nikada ništa u ovih deset godina nije izgledalo kao da će ikada išta biti u redu, to vam je jedan specifičan zakon dramaturgije: hepiend je najsnažniji ako je prethodno stvar izgledala beznadežno.
„Samo što ovde hepienda nema, a čini se da je jedina koja je time iskreno iznenađena i uvređena sama Zorana Mihajlović. A da se ni slučajno ne pokaže da se nije dovoljno iznenadila i uvredila, pobrinula se Informativna služba SNS-a, koja je već u prvim satima još uvek neformalne ministarkine ’bivšosti’ o njoj počela da se izražava sa cinizmom i prezirom odavno rezervisanim za opoziciju i druge sumnjive elemente“.
Kratka biografija Zorane Mihajlović
Doktorirala je ekonomiju u Beogradu. Bila je izvorno članica G17 plus. Jedna od osnivačica SNS-a, dugogodišnja ministarka energetike, koja je bila u konstantnom sukobu sa Dušanom Bajatovićem, direktorom Srbijagasa, i koja se, navodno, zalagala da Srbija postane manje energetski zavisna od Rusije. Nikada, ipak, nije sprovodila u delo svoje zamisli.
Sa funkcije ministarke energetike, prešla je na funkciju ministarke građevine, navodno, opet zbog spora sa Rusijom.
Izašla je iz SNS-a 2023, navodno jer je evropski put naprednjaka zaustavljen, pa je formirala sopstveni pokret koji nikada nije zaživeo.
Počela je polako da pada u zaborav. Do studentskih protesta, kada je ponovo počela da se upinje da dobije reč.
