Foto: Printscreen/Aljazeera Balkans
U rad je puštena žičara koja od Kotora vodi do Lovćena. Iz gondola se pruža spektakularan pogled na Bokokotorski zaliv, a na 1.348 metara nadmorske visine stiže se za nepunih 11 minuta
Skoro četiri kilometra dugačka žičara „Kotor – Lovćen“ izgrađena je za nešto više od godinu, a projekat je realizovala konzorcija Novi Volvox – Leitner na osnovu koncesionog ugovora koji je potpisan u decembru 2021, piše Glas Amerike.
„Pogled na Boku i boravak na Lovćenu, mogućnost da se za 11 minuta popnete do ove fantastične pozicije, lakši pristup Nacionalnom parku ‘Lovćen’ za turiste, definitivno svrstavaju ponudu žičare u red nezaobilaznih atrakcija za sve koji posete Crnu Goru“, rekao je direktor kompanije Žičara „Kotor – Lovćen“ Marco Cus.
Trasa žičare polazi od Duba, koji se nalazi na teritoriji opštine Kotor, i vodi do lokaliteta Kuk na planini Lovćen, na 1.348 metara nadmorske visine, a vreme putovanja iznosi nepunih 11 minuta. Visinska razlika između polazne i krajnje stanice je 1.316 metara.
Projektovani kapacitet je 48 gondola koje mogu da prevezu 1200 putnika po satu. Karta u jednom smeru za odrasle košta 13 evra, a povratna 23 evra. Karta za decu je sedam evra u jednom smeru, odnosno 12 evra za oba smera. Deca mlađa od dve godine ne plaćaju kartu, piše Glas Amerike.
Prema koncesionom ugovoru koji su potpisali predstavnici Vlade Crne Gore i konzorcijum “Leitner – žičara Kotor 1350”, koji čine preduzeća Novi Volvox iz Podgorice i italijanski Leitner, koncesionar će koristiti žičaru 30 godina, nakon čega će to pripasti državi.
Koncesiona naknada iznosi 15 odsto neto vrednosti profita od upravljanja žičarom i pratećim sadržajima, a koncesionar se obavezao da uloži oko 20 miliona evra.
Postojale su sugestije da se žičara produži do Cetinja. Žičara koja je povezivala Kotor i Cetinje postojala je pre 107 godina. Trokraku transportnu žičaru Kotor-Krstac-Njeguši-Cetinje, dugačku nešto više od 18 kilometara, izgradila je 1916. austro-ugarska vojska za samo pola godine. Ta žičara je bila u funkciji sve do 1918. godine.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Glas Amerike.
M.N./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prvog dana predizborne kampanje na Kosovu razbuktala se tema o integraciji srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem. To su jedine preostale srpske institucije na Kosovu. Kako na to gledaju kosovski Srbi
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je da razmatra predstavku advokata studenta Bogdana Jovičića
Opozicija u Zaječaru pozvala je građane Srbije da u sredu ujutro dođu u grad i spreče održavanje konstitutivne sednice Skupštine, koju smatraju nelegalnom. Lider koalicije „Promena u koju verujemo“ Uglješa Đuričković poručuje da je Zaječar „ogledalo Srbije“ i da se sutrašnjim protestom brani ustavni poredak
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osuđuje verbalne napade člana Glavnog odbora SNS-a Siniše Vučinića na medije i novinare, između ostalog i na glavnog urednika „Vremena“ Filipa Švarma
Studenti iz Srbije nominovani su za priznanje Saharov, koje se dodeljuje za slobodu mišljenja
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
O palatama slavnih bokeljskih pomoraca i trgovaca koje su kupili tajkuni i rođaci političara, o tome zašto Škaljari nisu poznati po brojnim crkvama i kako je Italijan na vrhu Lovćena zaprosio mladu Cetinjanku
