Šestog marta uveče u Pionirskom parku šatore su razapeli mladi ljudi koji sebe nazivaju „studentima koji žele da uče“. Predvodi ih Miloš Pavlović, paradni student koga SNS vodi po svim medijima i kontramitinzima
Pionirski park u petak 7. marta pre podne pun je nekih novih pionira – kontrablokadnih.
Peru zube, jedu sendviče, protežu se i još bude u šatorima, u kojima su prespavali noć. Nije još ni sunce upeklo, a noć je bila hladna, pa se i dalje greju grejalicama.
Šatori su im gotovo identični, kao da su ih pazarili na istom mestu, a svi imaju i potpuno iste grejalice na plin.
Dok doručkuju ili obavljaju jutarnju higijenu, svaki deseti ili čak dvadeseti pristaje da se fotografiše.
„Nemoj mene, molim te. Čekaj da se okrenem, da stavim kapuljaču“, viče devojka, dok njen kolega odmah beži iz vidokruga.
Ali, jedan od njih svakako je dostupan za razgovor. To je Miloš Pavlović, student medicine koji je i predvodnik ovog „skupa“.
„Ako je nekog sramota što je tu, šta da mu radim“, govori on devojci koja mu se žali i odlazi, kada vidi da mu se približavaju novinari.
„Mi sve vreme učimo“
Pavlović kaže da „nije čuo za nedeljnik ‘Vreme’, ali da svima hoće da da izjavu“. Pita:
„Jeste vi kao Nova S i N1, tako nešto?“
Novinar „Novosti“, koji i sam čeka na izjavu, mu govori „oni su ti slični, ali ne skroz isti“, ali Pavlović svakako daje izjavu i nasmejan govori „da nije nikakav problem, hoće da priča“.
„Već duže vreme u društvu vlada takvo stanje da su ljudi jednostavno skupili hrabrost da se okupe. Par nas je javno izašlo i ranije govorilo, ali sada su se i drugi ohrabrili“, kaže on za „Vreme“.
„Tako smo se mi okupili spontano. Ko smo mi – mi smo stranka ‘Želimo da učimo‘. U ovim šatorima su nam knjige, mi sve vreme učimo. To je naš prvi i najbitniji zahtev, od ukupno pet. Voleo bih da se ti zahtevi ispune odmah, da možemo što pre da se vratimo u normalu.“
Bliski susreti
Ostali zahtevi odnose se na moratorijum na studentske kredite, smanjenje uslova za upis na budžet, povećanje broja ispitnih rokova, pomeranje početka nove školske godine, povećanje iznosa studentskih stipendija i kredita.
Dodaje i da im se javilo puno ljudi da ih podrži, da su ih izvukli jer su im doneli klopu, ali da su ih posetili navodno i studenti u blokadi.
„Provocirali su nas, rekli da smo lojalisti i sedvičari“,govori on.
Na pitanje gde mu je šator, kaže da je „tamo iza skroz“ i uz smeh dodaje da on „i u Beogradu uvek živi na periferiji, nikad u centru“. Dobacuje i molbu da izgleda fino na fotografiji.
Odlazi zatim do centralnog šatora, da se fotografiše sa baba Danom, koja je došla da „sa mladeži proslavi rođendan i ispriča Milošu kako su je napadali silno jer ga je onomad kada je govorio na televiziji, ona jedina branila“. Grle se srdačno, a baba Dana uzvikuje „za Srbiju“.
Kako ste saznali za skup? Pa…
Okupljeni masovno odbijaju da daju izjave, okreću glavu.
Luka Lalosević je student iz Rume sa Fakulteta političkih nauka koji pored Miloša jedini svim novinarima daje izjave.
Na pitanje kako su se organizovali, kaže za „Vreme“ da su „pozvali studente ovako i onako i da je svako poneo svoje šatore i grejalice“. Izgleda da su svi imali baš iste grejalice kod kuće.
„Ima ovde 180 šatora, a oko 500 ljudi je tu u njima. Ne idemo odavde dok nam se ne ispune zahtevi“, kaže on za „Vreme“.
Grupa momaka oko jedne od tih istih grejalica smišlja kako će da prave gulaš popodne na njoj.
„Pa…“, dugo traje ovaj odgovor na pitanje odakle su oni čuli za kontrablokadu, ali se kao spas ubacuje jedna devojka koja kaže da su čuli „od usta do usta, jedan je rekao drugu, pa drug drugu“.
U tom trenutku, jedna žena prolazi sa pištaljkom kroz park, a okupljeni joj dobacuju zlurade i veoma seksističke komentare, dovode je u vezu sa Đilasom i nazivaju je babom. Ipak, neki od njih se setio da su i novinari tu pa dovikuje „aloo, dosta“.
„Pioniri, ali katastrofe”
Studente je u park došla da poseti i profesorka klavira iz jedne muzičke škole u Beogradu.
Krenula je, kaže, da prošeta psa, dan nakon što je primila svega 11.000 dinara plate, jer je već sedam nedelja u štrajku u školi. Došla je da okupljene pita ponešto, a najviše – „ko ih je okupio i čega su oni to studenti“.
Jedna mlada devojka dolazi do nje i pokazuje joj indeks, kaže da je studentkinja.
„Evo pogledajte, nismo mi nikakvi ubačeni elementi, ja imam dokaz“, govori ona i pokazuje indeks.
U indeksu piše Pravni falkultet, ali profesorka klavira joj odgovara:
„Vidim da si 2001. godište, imaš 24 godine, znači poduže ipak studiraš, a ne dozvoljavaš ni da se vidi da li imaš overen semestar.“
Devojka odlazi, a profesorka kaže za „Vreme“ da je „Pionirski park danas izneo pionire, ali katastrofe“.
„Oni svi imaju iste šatore, dovukli su im uredno toalete i sve, ovo je zaista užas živi i podsmeh nama koji se stvarno žrtvujemo. Sledeća nedelja biće nam osma u štrajku“, kaže profesorka.
„Potreba za mržnjom“, napisao je Lešek Kolakovski, „objašnjava se okolnošću da ona iznutra uništava one koji mrze, da ih čini bespomoćnim protiv države“. Otud impresivni napori predsednika svih građana Srbije da građane pretvori u mrzitelje
Da li će Vučić raspisati izbore? Greši li pobunjeno društvo kada od režima očekuje racionalno ponašanje?
Drugog dana pešačenja studenti iz Beograda stigli su do Novog Sada, gde ih je sačekalo na hiljade građana ovog grada. Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović bila je sa njima od početka. U Novi sad su se tokom večeri slivale kolone studenata iz čitave Srbije. Prva grupa studenata koja je stigla bila je iz Novog Pazara, a zatim su pristigle i druge kolone. Poslednja je stigla iz Beograda, koja je bila i najveća
N1, Nova, Radar i Danas traže od Junajted grupe, njihovog vlasnika, da otkupe ove medije od vlasnika po tržišnim principima, uz finansijsku podršku kredibilnih eksternih investitora
U za njegove pojmove nikad kraćem obraćanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će u subotu otići u crkvu da se pomoli Bogu, da zapali sveću za sve žrtve novosadske tragedije, i pozvao druge da slede njegov primer
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
