foto: MUP
„Po onoj Čehovljevoj, puška koja je okačena na zidu na početku drame do kraja će opaliti. Odnosno, oružje koje je u posedu pojedinca će biti upotrebljeno za šta se već upotrebljava“
Po podacima evropskog Instituta za zdravstvenu metrologiju i evaluaciju, region Zapadnog Balkana beleži najveću stopu smrtnosti od vatrenog oružja u Evropi. U samom regionu, na prvom mestu je Albanija, a na drugom Crna Gora, sa stopom smrtnosti od 0,99 na 100.000 stanovnika.
Sociološkinja Anica Obradović za Radio Crne Gore navodi da je problem ubistava u njegovoj pojavnosti, a ne načinu realizacije. Po njenom mišljenju, dostupnost oružja, pre svega zbog nedavnih ratnih dešavanja u regionu, predstavlja dominantan uzrok. „Po onoj Čehovljevoj, puška koja je okačena na zidu na početku drame do kraja će opaliti. Odnosno, oružje koje je u posedu pojedinca će biti upotrebljeno za šta se već upotrebljava“, ocenila je Obradović. Ona takođe navodi i nesankcionisanje ilegalnog posedovanja oružja kao jedan od faktora, kao i nerazvijanje kulture nenasilnog rešavanja konflikata, ambivalentan odnos prema počiniocima ovog vida nasilja i istorijske i kulturološke razloge u crnogorskom društvu.
Isti razlozi mogli bi se navesti i za sve druge države regiona. Davor Lukač u tekstu „Profiteri svih ratova“ u novom broju „Vremena“ piše o ilegalnom tržištu oružja u Srbiji: „Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja ‘sa strane’ uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj… Onda dolazi rat na Kosovu – ko može reći tačno koliko je oružja i koje vrste došlo iz Albanije, koliko na drugi način, na primer iz Crne Gore, BiH ili, na kraju krajeva, iz Srbije“.
Na sve to, trebalo bi dodati i ogroman broj ljudi koji oružje poseduje legalno, „zlu ne trebalo“…
M.T./FoNet/RTCG
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
