img
Loader
Beograd, 27°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Politika u Srbiji

Zaostavština Slobodana Miloševića: Sve je slično, samo njega i ratova nema

12. februar 2025, 20:25 K. S.
Foto: Aleksandar Anđić
Suđenje Slobodanu Miloševiću počelo je pre 23 godine
Copied

Prošlo je tačno 23 godine otkako je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodanu Miloševiću. Koji njegovi ljudi danas zaposedaju važne državne funkcije

Dvanaestog februara 2002. počela je nova istorija međunarodnog prava.

Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu prvi put je počelo suđenje jednom bivšem šefu države optuženom za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995, kao i na Kosovu 1999.

Suđenje Slobodanu Miloševiću trajalo je nešto duže od četiri godine, a formalno je završeno 14. marta 2006, tri dana posle Miloševićeve smrti, a nekoliko nedelja pre predviđenog završetka pretresa.

Devetnaest godina kasnije i 23 od početka suđenja, politička scena u Srbiji, naslednici Savezne Republike Jugoslavije koju je Slobodan Milošević vodio do oktobra 2000, doživela je brojne bure i promene, ali pojedinci iz Miloševićevog vremena i dalje su na važnim državnim položajima.

Izostanak lustracije

Posle pada Slobodana Miloševića i Petooktobarskih demonstracija 2000. godine, mnogi su se nadali suštinskim političkim i društvenim promenama u Srbiji. I delovalo je da se krenulo u tom pravcu, makar u prvim godinama.

Na Peti oktobar deo javnosti i danas gleda kao na dan velike pobede demokratskih, građanskih, antiratnih snaga protiv nacionalističke, kleptokratske autokratije Slobodana Miloševića. Brojni su, međutim, oni koji smatraju da je tada propuštena šansa za transformaciju Srbije. Tadašnjim nosiocima vlasti zamera se izostanak takozvanog 6. oktobra, odnosno radikalnog razračunavanja sa akterima prethodnog režima, lustracije za one koji su učestvovali u zločionima, huškanju na ratove, kriminalnim obračunima i pljački zemlje.

Od kraja 2024. opet stotine hiljada ljudi provode na ulicama gotovo svih lokalnih samouprava u zemlji. Protesti, koje su pokrenuli studenti zbog pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, narasli su u velike građanske demonstracije, a neki od učesnika nazivaju ih popravnim ispitom koji bi trebalo da dovede do pre četvrt veka izostalog 6. oktobra.

Ne čudi, zapravo, da učesnici građanskih protesta opet zahtevaju isto što i nekada – vladavinu prava, slobidu medija, prestanak pljačke, dekriminalizaciju društva – jer na čelnim pozicijama u državi su ponovo, još uvek ili sve vreme, neki od aktera 1990-tih godina koji su svesrdno doprineli moralnom i političkom posrnuću Srbije; šovinisti, nacionalisti, antidemokrate, ratni huškači, ljudi koji Miloševiću nisu zamerali što je Srbiju gurao u ratove, već što ih nije dobio, koji relitivizuju ratne zločine počinjene u ime Srba, koji falsifikuju istoriju i svoje sramne biografije.

Njihova politika je dovela do proterivanja 250.000 Srba iz Hrvatske koje su ostavili na cedilu, do gubitka Kosova i pogroma nealbanskog stanovništva, do najveće inflacije u istoriji čovečanstva koju su iskoristili za lično bogaćenje, do uništenja srpske privrede.

Oni su ti „bivši” koji su do temelja razorili Srbiju, beskrupulozni populisti, sada presvučeni u demokratska odela. Što reče Tomislav Nikolić kada je zajedno sa Aleksandrom Vučićem napustio ideju velike Srbije u koju se kleo i uspostavljanje granice na liniji Karlobag-Ogulin-Virovitica-Karlovac i zabio nož u leđa Vojislavu Šešelju koji je bio u zatvoru u Hagu, objašnjavajući kako neko može preko noći da promeni politiku za 180 stepeni i od Velikosrbina postave Evropejac: pa uvideli smo da onako, antizapadnom, velikosrpskom politikom, ne možemo da dođemo na vlast.

Vučić se posle ratosiljao Nikolića, ali eto bivših radikala čvrsto na vlasti u Srbiji. Makar do 1. novembra prošle godine.

Vučić, Dačić, Dejanović…

Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Slavica Đukić Dejanović, neka su od imena koja se provlače političkom scenom Srbije više od tri decenije koje su na ovim prostorima obeležili krvavi ratovi zbog kojih se Miloševiću i sudilo u Hagu.

Današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikada nije bio član Miloševićeve Socijalističke partije Srbije, ali je Srpska radikalna stranka u kojoj je započeo političku karijeru 1993, u Miloševićevo vreme bila koalicioni partner sa SPS-om.

Vučić je od ulaska u politiku menjao brojne funkcije. Bio je narodni poslanik, ministar informisanja za vreme bombardovanja SRJ 1999. godine, bio je prvi potpredsednik Vlade, njen mandatar, a od 2017. godine je predsednik države. Ljudi iz njegove stranke su na ministarskim i drugim važnim državnim položajima.

Država koju vodi godinama je duboko podeljena na one koji hvale njegovu politiku i one koji joj se protive. Korupcija je sveprisutna i na ulicama se poslednjih meseci traži odgovornost za nju.

Dok su protesti sve obimniji, predsednik Vučić najavljuje nekakvu deklaraciju o Vojvodini koja kanda treba da sačuva teritorijalni integritet „Severne Srbije“ koji kobajagi ugrožavaju izmišljeni lalinski separatisti; promoviše i stvaranje novog narodnog pokreta, jer SNS ne može da se oslobodi imidža duboko korumpirane stranke, koji će, prema najavama, podržati SPS, na čelu sa Ivicom Dačićem.

Dačić, današnji ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, bio je portparol SPS-a. Zarad opstanka na vlasti promenio je sve strane i ideologije, da bi od 2008. zauzimao važne funkcije u Vladi. Bio je njen potpredsednik i ministar u nekoliko resora, pa na kratko i premijer.

Iz iste stranke ponikla je i Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete čiju ostavku na ulicama poslednjih meseci zahtevaju zaposleni u prosveti. U politici je od 1990. godine, kao članica Socijalističke partije Srbije.

I nisu oni jedini koji su ponikli na režimu devedesetih godina prošlog veka, a i danas obavljaju važne funkcije.

Mediji i vlast

Mediji nisu zvanična vlast u podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ali igraju ulogu četvrte grane vlasti.

Tokom Miloševićevog režima, u tadašnjoj državi nije bilo ni približno medija koliko ih je danas, ali je i tada većina bila bliska vlasti, tj. od vlasti je zavisila.

Na važnim funkcijama u nekim medijima danas su ljudi bliski aktuelnoj vlasti, a ima i onih koji su bili i članovi Miloševićevog SPS-a. Jedan od njih je aktuelni glavni i odgovorni urednik Novosti Milorad Vučelić. Član SPS-a postao je 1992. i uz prekid od nekoliko godina, bio je član partije sve do 2006. godine.

Vlasnik Pinka, Hrama svetog Žeksa i koječega drugoga, Željko Mitrović ponikao je pod skutama Mire Marković, supruge Slobodana Miloševića, i Jugoslovneske levice (JUL), partije izmišljene da bi bila koalicioni parter SPS-a.

Mlađi od svega

Kazna Slobodanu Miloševiću nikada nije izrečena, pošto je preminuo u zatvoru pre nego što je suđenje privedeno kraju.

Proteklo je četvrt veka od njegovog odlaska sa vlasti i 23 godine od početka suđenja, ali i danas, njegov duh i dalje lebdi nad političkom scenom.

Proteste ka pravičnijem društvu i protiv trenutne politike danas vode studenti – koji ni ne pamte lik Slobodana Miloševića, jer za vreme njegove vlasti nisu ni bili rođeni.

Tagovi:

Aleksandar Vučić Ivica Dačić Međunarodni sud u Hagu Milorad Vučelić Politika u Srbiji Slavica Đukić Dejanović Slobodan Milošević Željko Mitrović
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Studentski protesti

28.avgust 2025. B. B.

Novi skup ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Studenti su pozvali na protest pod parolom „Novi Sade, Filozofski te zove“

SNS Kadriranje

28.avgust 2025. Marija L. Janković

Konkurs za posao: Traži se dovoljno dobar naprednjak

Vladajuća stranka pokušava da uđe u svaku poru društva i zakrpi baš svaki prodor bunta partijskom knjižicom. To im sve teže ide

BiH

28.avgust 2025. I.M.

Prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske 23. novembra

Centralna izborna komisija BiH odlučila je da se 23. novembra održe prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske, nakon što je Miloradu Dodiku oduzet mandat na osnovu presude Suda BiH.

Preuzimanje medija

28.avgust 2025. I.M.

Nova.rs: Brent Sadler novi direktor Junajted medije

Nastavak turbulencija u Junajted grupi - na mesto direktora Junajted medije navodno dolazi stari znanac Brent Sadler, omiljeni Britanac srpskih režimskih tabloida

Mediji

28.avgust 2025. Nemanja Rujević

Sudbina N1 i ostalih: Korporacija čini uslugu Vučiću

Ne dešava se često da novinari idu da propitaju direktora korporacije za koju rade. A još ređe da ih onda neko maltretira. To se dogodilo novinarima N1 i Nove i to pokazuje – Junajted grupa ide ka glajhšaltovanju ovih televizija

Komentar

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević

Komentar

Kamo dalje Vučiću

Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure