Foto: Tanjug
Zabrana izvoza žitarica više je politička nego ekonomska mera, jer ih za domaće snadbevanje ima i više nego dovoljno. Odluka će uskoro pogoditi poljoprivrednike, a opozicija je dobila novu temu za predizborne skupove
Odluku Vlade Srbije, koju je predsednik Aleksandar Vučić sopštio u četvrtak uveče, da zbog posledica krize u Ukrajini zabrani izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, opozicija ocenjuje kao neodgovornu, neadekvatnu i na štetu srpskog seljaka. Stručnjaci smatraju da ovih namirnica ima dovoljno i za izvoz, a seljaci traže pomoć države jer će upravo oni biti ti kojima će se zabrana obiti o glavu.
Predsednik Vučić je od mahanja slikama punih silosa i priče o slamarici da bi ubedio ljude “da ne treba da brinu”, stigao do zabrane izvoza pšenice, koja se neće odnositi samo na one proizvođače koji dobiju posebnu dozvolu Vlade.
Kako poljoprivrednici ocenjuju, glavni problem sa uvedenom zabranom izvoza jeste što će nastajati višak u proizvodnji, za koji neće biti potrebe na domaćem tržištu. To će dalje dovesti do pada cena proizvoda, što će direktno oboriti zaradu poljoprivrednika. Oni zato traže od države da im se da jednokratna novčana pomoć koja bi im nadomestila gubitke.
Kada se u Srbiji dođe do priče o slamarici, zna se da ne dolazi dobro vreme bez obzira što predsednik uverava u suprotno. Možda je baš to uverenje deo političkih stranaka opozicije navelo da se sete poljoprivrede kao bitnog dela ekonomije o kome bi u predizbornoj kampanji trebalo imati mišljenje, a poželjno je, i plan.
Zeleno leva koalicija “Moramo” je u svom saopštenju navela da će ukoliko pobede na izborima, odmah krenuti sa davanjem subvencija poljoprivrednicima po hektaru, ukidanjem akciza i pdv na gorivo za njih, kao i prodavanjem najboljeg semena u pola cene. Prema njihovim rečima “sada je pravo vreme za ulaganje u poljoprivredu”, a poljoprivrednicima se mora pomoći da povećaju prihode. “Moramo da stvorimo takve uslove da seljak ponovo postane gazda.”
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je na predizbornom skupu u Leskovcu da se Srbija “od izvoznika pretvorila u uvoznika hrane”, koja je pritom poskupela. Naveo je da se u poslednjih deset godina beleži drastičan pad proizvodnje pasulja, paradajza, belog luka, a da se istovremeno smanjio broj grla stoke i živine.
Lider Patriotskog bloka Boško Obradović poručio je da bez jakog sela i seljaka, nema ni jake države i dodao da umesto Beograda na vodi, oni predstavljaju projekat “Selo za Srbiju”.
Generalni sekretar Narodne stranke Stefan Jovanović rekao je u Vlasotincu da će novac koji “odlazeća vlast krade na korupciji i kriminalu” oni preusmeriti u ljude i domaće firme, a posebno one na jugu Srbije.
Goran Đaković, savetnik ministra poljoprivrede smatra da treba preispitati odluku o zabrani izvoza pšenice ui najkraćem roku, kako ne bi došlo do destabilizacije tržišta. “Savet izvoznicima je da sačekaju šta će se dešavati na tržištu, i nadamo se da to neće dugo trajati”, rekao je.
Mađarska je takođe uvela ograničenja za izvoz pšenice, što se nije dopalo Evropskoj Uniji, pa je odmah usledila opomena. Hajka na žitarice direktna je posledica rata u Ukrajini, jer upravo ova država i Rusija važe za najveće proizvođače žita u Evropi.
F.M. /Fonet/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
