Vukša Dragović, nekadašnji pripadnik beogradske Komunalne milicije, bivši direktor firme povezane sa Predragom Koluvijom i predsednik udruženja „Srpski suverenisti“, proteklih meseci izgradio je prepoznatljiv javni profil.
U tabloidu „Alo!“ može se pročitati i da je Dragović analitičar, aktivista i „jedan od najvećih boraca protiv NVO hidre“.
Dragović je najpre je na Jutjubu počeo da objavljuje podkast u kojem analizira politička zbivanja u Srbiji i inostranstvu, a posebnu pažnju posvetio je nevladinim organizacijama, studentskom pokretu i medijima koji kritikuju vlast.
Njegovo pojavljivanje u javnosti nije se ograničilo na podkast i društvene mreže. Postao je gost televizija bliskih vlasti, među kojima je i Informer, gde je nastavio da iznosi svoje stavove o studentskim protestima, nevladinom sektoru i stanju u zemlji.
Najava blokada i pominjanje vojske
Nedavno je otišao i korak dalje, pa je najavio da će i sam početi da organizuje blokade.
„Sada počinjem ja da blokiram. Svaki put kada mi se ne bude svidela odluka ove vlasti, ja ću izaći i blokirati ulicu – gde mislim da treba, kako mislim da treba“, poručio je Dragović na televiziji Informer.
Najavio je da će njegovi protesti biti prijavljivani u skladu sa zakonom i da neće uključivati decu niti blokadu škola, vrtića i fakulteta. Kao mesto prve blokade naveo je Savsku ulicu, gde policiji i tužilaštvu hoće da postavi ultimatum.
„Postavićemo policiji i tužilaštvu ultimatum: ili će se postarati za bezbednost svih naših građana ili ćemo otići do vojske i tražiti da preuzme rukovođenje državom, jer ovo ovako ne može“, rekao je Dragović na TV Informer.
Upravo taj deo izjave izlazi iz okvira uobičajenog političkog protesta, jer zahtev da vojska preuzme rukovođenje državom, čak i kada je formulisan kao pritisak na policiju i tužilaštvo, otvara pitanje odnosa prema ustavnom poretku. Ustav Srbije u članu 141 izričito propisuje da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom kontrolom. Vojska nije politički arbitar niti institucija kojoj se može predati upravljanje državom kada se pojedinac ili grupa ne slažu sa radom izabranih organa.
Iako se predstavlja kao zagovornik poštovanja zakona i državnih institucija, Dragović najavljuje politički pritisak čiji krajnji zahtev podrazumeva intervenciju vojske u upravljanje državom. Između zahteva da institucije rade svoj posao i poziva na njihovo zaobilaženje postoji razlika koju nije moguće zanemariti.
„Srpski suverenisti“
Sličnu političku poruku poslao je i na društvenoj mreži Iks, gde je pozvao građane da finansijski podrže aktivnosti njegovog udruženja „Srpski suverenisti“.
„Krećemo u borbu za državu! Svako ko želi da podrži našu borbu, to može da učini uplatom na račun udruženja. Na drugoj strani nalaze se instrukcije namenjene našoj dijaspori. Prevarili su naš narod i doveli nevladine organizacije na vlast, ali to ne znači da ćemo im dozvoliti da rade šta hoće! Probudićemo našu braću i sestre, povezati se i nastaviti borbu za Srbiju. Vratićemo državu u ruke naroda!“.
U ovoj poruci sabrani su ključni elementi Dragovićevog političkog nastupa: predstavljanje nevladinih organizacija kao političkog protivnika, pozivanje na nacionalnu mobilizaciju, uključivanje dijaspore i prikupljanje novca za organizaciju. Izraz „borba za državu“ pritom se ne koristi samo kao opšti poziv na građanski angažman, već kao okvir u kojem se određeni politički i društveni akteri predstavljaju kao oni koji su državu oteli od naroda.
Posebno je važno pitanje na koji način se prikupljaju sredstva za aktivnosti udruženja, ko ih uplaćuje i kako se troše. Dragović od nevladinih organizacija zahteva transparentnost finansiranja i objašnjenje odnosa sa stranim donatorima, pa bi isti standard transparentnosti trebalo da važi i za organizaciju koju on predvodi, naročito ako ona najavljuje političke aktivnosti, proteste i mobilizaciju građana u zemlji i dijaspori.
Saradnik Predraga Koluvije
Prema podacima koje je objavio portal Nova, Dragović je ranije radio u Komunalnoj miliciji Grada Beograda, gde je, prema nezvaničnim saznanjima tog portala, obavljao posao vođe patrole. Isti medij objavio je da je do marta 2026. bio direktor preduzeća „Jovanjica Gradnja“, čiji je krajnji vlasnik Predrag Koluvija, optužen u predmetu „Jovanjica“. U poslovnom registru navedeno je da se to preduzeće bavi izgradnjom stambenih zgrada i drugih objekata.
Organizaciju „Srpski suverenisti“ je osnovao 28. juna 2026. godine, a prema podacima iz registra, među deklarisanim ciljevima udruženja nalaze se podizanje nacionalne svesti, očuvanje tradicionalnih vrednosti, zaštita države i naroda od negativnih spoljnih uticaja i kontrola rada državnih organa kroz javno delovanje.
U svojim nastupima iznosio je tvrdnje da su nevladine organizacije u Srbiji tokom prethodnih pet godina iz inostranstva dobile 1,3 milijarde evra, da taj novac nije korišćen samo za deklarisane projekte već i za politički uticaj, kao i da postoji organizovana mreža koja stoji iza studentskih protesta i dela opozicionih struktura.
Kritikujući Studentsku listu, tvrdio je da se iza nje zapravo nalazi mreža nevladinih organizacija, a pojedine organizacije i njihove predstavnike povezivao je sa političkim delovanjem. Tvrdio da je Studentska lista dnevno trošila oko 1,2 miliona evra na promociju na društvenim mrežama.
Krtitika Crte i sastanci s Brnabić
U svojim nastupima Dragović je posebno isticao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), predstavljajući ga kao političkog aktera koji koristi nevladin sektor za ostvarivanje političkih ciljeva.
U septembru je na Iksu tvrdio da je CRTA zapravo politička stranka koja posredstvom Studentske liste pokušava da učestvuje na izborima, uz izbegavanje pravila koja važe za finansiranje političkih subjekata.
Nakon njegovih nastupa o finansiranju nevladinih organizacija, tadašnja predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić pozvala ga je na razgovor u svoj kabinet. Prema izveštajima medija, sastanak je održan početkom avgusta, a tema je bilo finansiranje nevladinog sektora.
Ovaj susret izazvao je reakciju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je 20. avgusta saopštio da je od kabineta predsednice parlamenta zatražio zapisnik, službenu belešku ili drugi dokument o tom razgovoru. BIRODI je ukazao da na stranici Narodne skupštine posvećenoj aktivnostima predsednice u trenutku njihove provere nije bilo podataka o tom sastanku, njegovim učesnicima, temama i eventualnim zaključcima.
Organizacija je tražila i informacije o tome da li je Dragović na sastanku nastupao u svojstvu predstavnika udruženja, kao i da li je bilo elemenata lobiranja. Time je otvoreno pitanje transparentnosti kontakata predstavnika državnih institucija sa organizacijama i pojedincima koji učestvuju u političkom životu.
Dragović je na ovu inicijativu odgovorio najavom da će od nevladinih organizacija tražiti zapisnike sa njihovih sastanaka sa stranim ambasadorima. Ubrzo je objavio i da je ponovo pozvan u kabinet Ane Brnabić, ovog puta radi razgovora o predloženim izmenama zakona koje se odnose na regulisanje rada nevladinih organizacija.
Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
