Foto: Rade Prelić/Tanjug
Mada nema mnogo detalja o „velikom državotvornom pokretu“ u nastajanju, čitav ovaj politički projekat Aleksandra Vučić neodoljivo podseća na pokret koji je bio osnovao Vladimir Putin – Narodni front. Rusko iskustvo pokazalo je da je ovakav nacionalni pokret ojačao predsednika Rusije i konsolidovao njegovu moć
U susret novim rundama pregovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine koji bi trebalo da rezultiraju dogovorom oko primene Evropskog rešenja za Kosovo, predsednik Srbije započinje formiranje svog prošle godine najavljenog Narodnog pokreta za državu.
Kako su prenele Večernje novosti, u narednom periodu predsednik države će obići „sve delove zemlje i zatražiti podršku naroda za odbranu Srbije“. Iako su predsednički izbori održani pre manje od godinu pokazali da Vučić ima široku podršku za politiku koju vodi, još podrške, dok mu i desni i levi pridikuju da izdaje zemlju i prodaje ili Kosovo, ili evropsku budinost, očigledno nije na odmet.
Da je stvar urgementa i da mu je dodatna podrška preko potrebna pokazuje i što će kampanju započeti već u subotu, 11. marta, kada će „razgovarati“ sa građanima u Vranju.
Predsednik Srbije ovako ispunjava svoje obećanje dato u septembru prošle godine da će u narednih šest meseci početi stvaranje „velikog državotvornog i nacionalnog pokreta za opstanak i napredak Srbije“.
Još uvek nije jasno čemu će pokret tačno služiti, ni ko će plaćati Vučićevu potrebu da dobije široku podršku da nastavi da radi ono što je radio do sada.
Kako je to radio Putin
Ali, čitav ovaj politički projekat neodoljivo podseća na pokret koji je pre 12 godina bio osnovao predsednik Rusije Vladimir Putin – Narodni front.
Kako bi ojačao svoju bazu i konsolidovao podršku javnosti svojoj vlasti, Putin je u maju 2011. godine izašao sa idejom stvaranja političkog pokreta – Narodnog fronta – potpuno odvojenog od njegove partije Jedinstvene Rusije, koja je u to doba gubila na popularnosti, što zbog duge vladavine, što zbog brojnih optužbi za korupciju koje su iznosili tada još dozvoljeni opozicionari i kritičari vlasti.
Putinova ideja bila je kreiranje širokog pokreta koji okuplja različite društvene grupe, od sindikata do omladinskih organizacija. Pokret nije bio vezan ni za partiju ni za ideologiju, već je formalno služio promovisanju interesa ruskog naroda.
Putin je pokret u to vreme opisivao kao „ujedinjeni front“ koji će raditi na rešavanju problema „običnih ljudi i promovisanju njihovih interesa“. U pozadini, radilo se o Putinovoj široj strategiji osiguravanja vlasti i kontroli ruskog političkog sistema.
Baš kao što to planira i predsednik Srbije, prve Putinove aktivnosti sa Narodnim frontom podrazumevale su obilazak zemlje kako bi se sastao sa ljudima iz unutrašnjosti.
To je uključivalo različite javne skupove gde je držao govore u kojima je iznosio ciljeve i zadatke pokreta, a često bi se tu našlo i po koje (namešteno) pitanje zainteresovane publike. Koristeći potpunu kontrolu nad medijima, Putin je uspeo da od Narodnog fronta napravi političku organizaciju kao podružnicu Jedinstvene Rusije.
Iako je s vremenom Front počeo da gubi na značaju, mnogi tvrde da je u pravom trenutku poslužio baš za ono što je Putinu i trebalo – da zacementira svoju vlast.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
