Foto: Rade Prelić/Tanjug
Mada nema mnogo detalja o „velikom državotvornom pokretu“ u nastajanju, čitav ovaj politički projekat Aleksandra Vučić neodoljivo podseća na pokret koji je bio osnovao Vladimir Putin – Narodni front. Rusko iskustvo pokazalo je da je ovakav nacionalni pokret ojačao predsednika Rusije i konsolidovao njegovu moć
U susret novim rundama pregovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine koji bi trebalo da rezultiraju dogovorom oko primene Evropskog rešenja za Kosovo, predsednik Srbije započinje formiranje svog prošle godine najavljenog Narodnog pokreta za državu.
Kako su prenele Večernje novosti, u narednom periodu predsednik države će obići „sve delove zemlje i zatražiti podršku naroda za odbranu Srbije“. Iako su predsednički izbori održani pre manje od godinu pokazali da Vučić ima široku podršku za politiku koju vodi, još podrške, dok mu i desni i levi pridikuju da izdaje zemlju i prodaje ili Kosovo, ili evropsku budinost, očigledno nije na odmet.
Da je stvar urgementa i da mu je dodatna podrška preko potrebna pokazuje i što će kampanju započeti već u subotu, 11. marta, kada će „razgovarati“ sa građanima u Vranju.
Predsednik Srbije ovako ispunjava svoje obećanje dato u septembru prošle godine da će u narednih šest meseci početi stvaranje „velikog državotvornog i nacionalnog pokreta za opstanak i napredak Srbije“.
Još uvek nije jasno čemu će pokret tačno služiti, ni ko će plaćati Vučićevu potrebu da dobije široku podršku da nastavi da radi ono što je radio do sada.
Kako je to radio Putin
Ali, čitav ovaj politički projekat neodoljivo podseća na pokret koji je pre 12 godina bio osnovao predsednik Rusije Vladimir Putin – Narodni front.
Kako bi ojačao svoju bazu i konsolidovao podršku javnosti svojoj vlasti, Putin je u maju 2011. godine izašao sa idejom stvaranja političkog pokreta – Narodnog fronta – potpuno odvojenog od njegove partije Jedinstvene Rusije, koja je u to doba gubila na popularnosti, što zbog duge vladavine, što zbog brojnih optužbi za korupciju koje su iznosili tada još dozvoljeni opozicionari i kritičari vlasti.
Putinova ideja bila je kreiranje širokog pokreta koji okuplja različite društvene grupe, od sindikata do omladinskih organizacija. Pokret nije bio vezan ni za partiju ni za ideologiju, već je formalno služio promovisanju interesa ruskog naroda.
Putin je pokret u to vreme opisivao kao „ujedinjeni front“ koji će raditi na rešavanju problema „običnih ljudi i promovisanju njihovih interesa“. U pozadini, radilo se o Putinovoj široj strategiji osiguravanja vlasti i kontroli ruskog političkog sistema.
Baš kao što to planira i predsednik Srbije, prve Putinove aktivnosti sa Narodnim frontom podrazumevale su obilazak zemlje kako bi se sastao sa ljudima iz unutrašnjosti.
To je uključivalo različite javne skupove gde je držao govore u kojima je iznosio ciljeve i zadatke pokreta, a često bi se tu našlo i po koje (namešteno) pitanje zainteresovane publike. Koristeći potpunu kontrolu nad medijima, Putin je uspeo da od Narodnog fronta napravi političku organizaciju kao podružnicu Jedinstvene Rusije.
Iako je s vremenom Front počeo da gubi na značaju, mnogi tvrde da je u pravom trenutku poslužio baš za ono što je Putinu i trebalo – da zacementira svoju vlast.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Blokada zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu počela je jutros, nakon što su studenti i građani zauzeli sve ulaze, zahtevajući puštanje na slobodu svojih kolega i prijatelja za koje tvrde da su pritvoreni bez dokaza
Četiri uticajna zapadna medija, i to Amerike, Francuske i Nemačke, su u ponedeljak, 18. avgusta, pisala o represiji Aleksanda Vučića. Većinu tekstova potpisuju urednički kolegijumi, što dodatno daje na važnosti tekstovima koji raskrinkavaju srpskog autokratu
Protesti u glavnom gradu prerasli su u sukobe kada su kamenovane prostorije Srpske napredne stranke u Cvijićevoj ulici. Policija je privela 16 učenika, dok je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio da je na ulicama bilo „od 2.300 do 2.400 blokadera“
Protesti pod sloganom „Gde smo ono stali?“ održavaju se u Beogradu i u gradovima širom Srbije. Grupa demonstranata je kamenicama zasula izlog prostorija SNS-a u Cvijićevoj ulici u Beogradu. Nakon toga pojavilo se vozilo sa pripadnicima Žandarmerije, koji su potisnuli demonstrante
Profesor Zoran Ivošević, ugledni pravnik i sudija Vrhovnog suda Srbije, preminuo je u 89. godini
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
