Foto: AP Photo/Darko Vojinović
SSP i SRCE najavljuju zajednički nastup na predstojećim izborima. Poučene prethodnim iskustvom, druge opozicione partije nisu pokazale nikakvo oduševljenje pozivom Dragana Đilasa
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas najavio je da će njegova stranka izaći na naredne izbore u koaliciji koju će činiti proevropske partije. Ostatak opozicije nije se jasno odredio prema toj ideji, osim Zdravka Ponoša, lidera stranke Srbija centar (SRCE), koji je prihvatio poziv.
U prethodnih nekoliko meseci opozicija se više puta sastajala kako bi dogovorila zajednički nastup na isčekujućim izborima, ali nisu uspeli da se dogovore.
Đilas je gostujući na televiziji N1 rekao da je s obzirom da se sve ubrzava, da se svi akteri izjašnjavaju i da se radi na formiranju proeevropske liste, njegova stranka smatrala da je logično da u ovom trenutku kaže šta je njihov zvaničan stav.
„Mi smo uvek govorili da ćemo na izborima učestvovati u modalitetu koji može najviše da pomogne pobedi nad ovim režimom. Iskreno verujem da je to modalitet proevropske liste na kojoj vidim sve one strake koje se u svojim programima i javnim nastupima zalažu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji”, rekao je Đilas.
Ponoš je potvrdio da će Srbija centar biti deo tog bloka.
„To je sasvim sigurno. Ko hoće – hoće, ko neće – neće. A i oni koji hoće, moraće da pokažu u praksi da propovedaju i zastupaju evropske vrednosti. To će tako biti, nema dileme“, rekao je za televiziju Nova.
Tenzije u tzv. proevropskoj opoziciji postoje od kako su studenti zatražili vanredne parlamentarne izbore. Bilo je pokušaja da se taj deo opozicije ujedini i dogovori oko izlaska na izbore ili podrše studentskoj listi. Na poziv Miroslava Aleksića i njegovog Narodnog pokreta Srbije opozicioni lideri su se sastajali nekoliko puta, ali ti sastanci nisu rezultirali nekom odlukom.
Nakon toga Đilas je preuzeo inicijativu.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kaže za „Vreme” da SSP jeste najveća stranka u tom bloku i da je negde logično da predvodi ili inicira te dogovore, ali i da raniji postupci te stranke mogu da izazovu skepsu.
„Naravno, postoji sećanje na ranije rasprave oko bojkota izbora. Deo stranaka u tom bloku sigurno nije oduševljen da prihvati bezuslovno liderstvo SSP-a, ali mi ne deluje da je ovo sada bilo nešto sporno niti da su druge stranke reagovale negativno”, kaže Spasojević.
Aleksić (NPS) za „Danas” kaže da njegova stranka nastavlja da sarađuje i koordiniše aktivnosti sa svima koji su protiv ovog režima, ali da će odluku o konkretnom formatu izbornih koalicija doneti „na vreme”, u najboljem interesu antirežimskog fronta.
Pozdravio je što je SSP zauzeo jasan stav da će učestvovati na predstojećim izborima, s obzirom na to da su u prošlosti bojkotovali lokalne, a pre svega ponovljene vanredne beogradske izbore 2024, dodajući da bi trebalo makasimalno olakšati izbor građanima Srbije i da bi antirežimski front „morao da uključuje, a ne da isključuje”.
Ni ostali akteri koje je Dragan Đilas svrstao u proevropsku opzociju nisu baš bili oduševljeni njegovim pozivom.
Spasojević naglašava da „sva istraživanja koja su do sada rađena jasno pokazuju da potencijalna lista proevropskih stranaka prelazi i novi i stari cenzus. Ta istraživanja su rađena i nakon što je Demokratska stranka odlučila da bezuslovno podrži studentsku listu.
Ni birači pokreta Kreni promeni sebe ne vide u tom bloku, dok bi jedino podrška ZLF-a studentskoj listi bila određeni izazov za koaliciju proevropske opozicije.
Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević za N1 kaže da je trenutno podrška studentskoj listi jedini kredibilan način da se doprinese smeni režima, ali da ne pristaju na utapanje i ne odustaju od svog identiteta, kao ni od proevropskog delovanja i koordinacije sa proevropskim strankama.
Spasojević ovjašnjava da je opozicija fragmentisana, pod pritiskom studentskog pokreta i da ona pokušava da nađe svoje mesto pod suncem.
„To joj za sada ne ide toliko dobro, ali meni se čini da se pojavljuju neki obrisi šta su rešenja. Dobra je najava da će neke stranke izaći na izbore u koaliciji. Kada gledamo javnu scenu u Srbiji i društvene mreže nama to izgleda kao minsko polje, ali kada gledate istraživanja vidite da je stvar mnogo mirnija”, kaže Spasojević.
Dodaje da su pred proevropskim opozicinim partijama mnogi izazovi, ali da bi morale da sarađuju i ne bi smele međusobno da se napadaju, uključujući studentski pokret i ideološki suprotno orijentisanu opoziciju.
„Lokalni izbori koji su se odigrali u prethodnih nekoliko meseci nam jasno pokazuju da smo imali liste koje su opozicione i koje su podržali studenti, liste koje su opoziciono-građansko-studentske i studentske koje je podržala opozicija. Ako na lokalu može da se uspostavi saradnja koja proizilazi iz nekog lokalnog konteksta onda je jasno da može da postoji i na nacionalnom nivou, ma koliko to bilo teže i izazovnije. Da bi se stiglo do 126 poslanika u narednom mandatu i da bi se ta izborna pobeda eventualno odbranila na ulicama mora da postoji mnogo bolja koordinacija. To važi za sve aktere koji sebe vide kao opozicione uključujući i studentski pokret”, kaže profesor FPN-a.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Kako predsednik Aleksandar Vučić unosi novu zbunjenost i razdor najavom „ostavke“? I da li opozicioni front zna šta će i kako će? O tome „Vreme“ piše u novom broju
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
