Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon telefonskog razgovora s ruskim predsednikom Putinom rekao da će Srbiju na samitu BRIKS-a predstavljati četvoro ministara – Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Nenad Popović i Adriana Mesarović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da neće ići na samit zemalja BRIKS-a koji će se održati od 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju.
„Imao sam dobar razgovor s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Razgovarali smo o gasnom aranžmanu, očekujem da krenemo u razgovore o dugoročnom aranžmanu s Rusijom o dodatnih tri miliona kubnih metara gasa. Cene su veoma dobre, oni su bili fer“, rekao je Vučić.
„Kada sam dobio poziv rekao sam da sam se dogovarao sa Tuskom, on je prihvatio i dolazi u Beograd, onda imam trilateralu sa Ficom i Orbanom, dakle stiže Tusk, a pridružuje mu se Micotakis. Dolazi nam i Ursula fon der Lajen. Poštujem Putina, nisam krio i rekao sam mu da bi bilo teško da dođem i da nema tih poseta, da verujem da razume Srbiju koja je jedina koja nije pristupila nijednoj deklaraciji protiv Rusije. On to visoko ceni. Rekao sam i da ćemo poslati delegaciju, četvoro ministara – Aleksandra Vulina, Bratislava Gašića, Nenada Popovića iministarku privrede Adrianu Mesarović“, rekao je Vučić za RTS.
On je ranije kazao da je pozivnicu ruskog predsednika Vladimira Putina dobio u avgustu.
„Mi za tada imamo važne goste iz inostranstva, ali da ne bih govorio sada, polako, imamo mnogo važnih poseta, odlazaka, dolazaka, o tome ćemo tamo oko 10. oktobra“, rekao je Vučić početkom septembra.
Samo dan kasnije, Vučić je preko srpskih medija poručio Putinu da će morati da se strpi, možda i malo duže.
„Odluku o tome ćemo donositi negde tamo oko 10. i 15. oktobra, a ne pre toga“, izjavio je Vučić.
„Neodložni međunarodni kontakti“
Ruski mediji preneli su izjavu Jurija Ušakova, pomoćnika ruskog predsednika, koji je kazao da će potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vulin doputovati u Kazanj na samit BRIKS, jer tih dana srpski predsednik ima planirane međunarodne kontakte, koje nije mogao da odloži.
„Juče su dva predsednika razgovarala telefonom. Dogovoreno je da će u ime Srbije prisustvovati potpredsednik Vlade Srbije, koji se neposredno bavi bilateralnim rusko-srpskim odnosima i pitanjima BRIKS-a. Predsednik Srbije ovih dana ima ranije planirane druge međunarodne kontakte, koje je on teško mogao da odgodi“, rekao je Ušakov na brifingu, prenose RIA Novosti.
Na XVI Samitu BRIKS će prvi put učestvovati nove članice asocijacije.
Od 1. januara 2024. godine punopravne članice su, osim Brazila, Indije, Kine, Rusije i Južne Afrike, postale Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
Na Samitu će učestvovati i predsednik Rusije Vladimir Putin. Samit se održava pod motom: „Jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost“.
Dolazak Donalda Taska
Ranije je objavljeno da je poseta premijera Poljske Donald Tuska razlog zbog kog Vučić neće otići u Kazanj.
Bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je vrlo interesantno to što je između Tuska, Poljske i Evropske unije s jedne strane i Vladimira Putina, Rusije i BRIKS s druge, Vučić izabrao prvu opciju.
„Zaista jeste problematično to što je u ovom trenutku Vučić njemu dao prioritet u odnosu na Putina. To može da znači da se Srbija zaista konačno opredelila za Zapad, ali može biti i samo pokušaj Aleksandra Vučića da pobegne od neugodnih pitanja Vladimira Putina. Onih koji se odnose na odnos prema Ukrajini, prodaju srpskog naoružanja, ali i kupovinu francuskih rafala“, rekao je Đukić.
Da će Vučićev odgovor biti takav moglo se pretpostaviti i na osnovu njegove izjave sredinom septembra, kada je Vučić rekao da ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridružuje BRIKS-u.
Kako je nastao BRIKS?
Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu.
One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.
Ovaj ekono mista je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a kada im se 2010. pridružila i Južna Afrika onda je nastao BRIKS.
Vodeći političari u Brazilu i Rusiji prošle godine su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavila dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Međutim, Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je tada britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.
Izvor: RTS
Studenti su istakli da je Napomenuli su i da je Jelena Pavlović samostalna poslanica, ali i advokat u postupcima koji se vode protiv studenata, te da njen govor ne predstavlja kršenje principa studentskog pokreta
Na opasku da je u direktnom programu TV Informer slavio upotrebu „zvučnog topa“ uz naručivanje pesama poput „Duni vetre malo preko jetre“ i „Ne može nam niko ništa...“, advokat i poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je kazao da zapravo ništa nije slavio, nego da se šalio
Navodi o vezama političkog vrha Srbije i organizovanog kriminala potkrepljivani su sudskim postupcima, iskazima svedoka, dešifrovanim komunikacijama s aplikacija skaj i višegodišnjim radom istraživačkih novinara
Od „propalog tenisera“ Novaka Đokovića do „izdajnika naroda i države“ Dejana Bodiroge. Koji su proslavljeni sportisti već više od godinu dana na meti režima Aleksandra Vučića i medija pod njegovom kontrolom i šta to govori o Srbiji
Studenti više fakulteta će danas, 1. jula 2026, u nekolicini gradova održati skupove povodom 20 meseci od pada nadstrešnice
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
