Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao je sa planom od pet tačaka kao reakcijom na dešavanja na severu Kosova. Politički analitičar Dragomir Anđelković za DW kaže da je ceo plan jalovo prikriva Vučićevu odgovornost
Pogoršanje situacije na Kosovu, i čitav niz aktivnosti vlasti u Prištini koje su izazvale nove napetosti, bili su povod za novo „specijalno obraćanje“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vučić je time pokušao da na neki način zaustavi kritike opozicije, koja je čitavog leta upozoravala da srpske vlasti ništa ne čine da zaustave progon Srba i srpskih institucija na Kosovu, piše Dojče vele.
Špekulisalo se čak da su režimski mediji dobili uputstvo da što manje pišu o temi Kosova, i da se umesto toga forsira tema iskopavanja litijuma.
Kritike su kulminirale u proteklih par nedelja jer je, umesto zvaničnog stava vlasti, Aleksandar Vučić organizovao medijsko-politički karavan po Podrinju i pekao palačinke vojnicima dok je Priština demontirala poslednje znake prisutnosti srpskih institucija na Kosovu.
Pet tačaka Beograda
Predsednik Srbije je pred javnost izašao sa planom u pet tačaka. Opet je govorio o navodnom licemerju Zapada, i naveo da će se Srbija tome svuda suprotstavljati u međunarodnoj areni.
Kao prvu tačku je naveo povratak na pređašnje stanje – održavanje lokalnih izbora na severu Kosova, povratak srpskih sudija i tužilaca, povlačenje specijalnih snaga kosovske policije sa severa, neodložno formiranje Zajednice srpskih opština, oslobađanje svih „političkih zatvorenika“ i omogućavanje platnog prometa.
Politički analitičar Dragomir Anđelković primećuje da na ovaj način Vučić pokušava da preusmeri svoju krivicu na Zapad.
„Zapadne zemlje koje su priznale Kosovo naravno da pomažu procese kosovske nezavisnosti, ali je problem kada im predsednik Srbije u tome pomaže. Svaki put kada je navodno prevaren, on je nastavio da daje ustupke. Tako da Vučić plaća Kosovom tolerisanje njegove autokratske vladavine“, kaže Anđelković za DW.
Ako pod povratkom na pređašnje stanje Vučić misli na stanje pre nego što su Srbi povukli iz kosovskih institucija, naš sagovornik podseća: „Vučić je pozvao Srbe da se povuku iz kosovskih institucija i da izgube lokalnu vlast koju su imali.“
„Direktno je gurnuo Srbe u ponor, i sada očekuje da on bude žrtva, i da cela nacija saoseća sa njim. Sada zavisi od Vašingtona i Brisela da li će pritisnuti Kosovo da to uradi, ali kada napravite takvu geopolitičku grešku, drugi to ne ispravljaju za vas“, smatra Anđelković.
Novac ne kupuje bezbednost
Naredna tačka Vučićevog plana je proglašavanje Kosova za područje posebne socijalne zaštite, kojom će biti zagarantovano pravo na finansijsku podršku za nezaposlene, besplatne udžbenike, novac za užinu i slično.
Ovaj potez Dragomir Anđelković vidi „kao Vučićev pokušaj da novcem kupi Srbe na Kosovu, da im ponudi novac da opstanu i ostanu, ali novcem se ne može kupiti bezbednost. Tako da ako se ne ispuni prva tačka, teško će na ovaj način zadržati Srbe na Kosovu.“
Otpornost srpskih institucija je sledeća tačka, prema kojoj se, kako kaže Vučić, „srpske institucije neće izmestiti“, već će dobiti moderne pisarnice koje će biti na kilometar od Zubinog potoka i Rudnice.
„To su sada institucije u egzilu“, primećuje Anđelković. „Naravno da Srbija neće zatvarati svoje institucije, ali ih je Kurti uglavnom zatvorio, i to nije nikakva kompenzacija za prethodno stanje, to je potpuni poraz.“
Kako uhapsiti Klintona i Blera?
Beograd namerava da formira i posebno tužilaštvo, koje će goniti sve one koji „proteruju“ Srbe sa Kosova i ugrožavaju njihova ljudska prava. To uključuje i Srbe koji u tome učestvuju.
Kao poslednja tačka navedena je odluka da će sve odluke Prištine, koje su u suprotnosti sa Briselskim sporazumom, biti proglašene za nelegalne.
Dragomir Anđelković primećuje da je ovde reč o „starim socijalističko- radikalskim floskulama“
„Sećamo se da je svojevremeno Milošević procesuirao Klintona, Blera, i ko zna koga još. Od toga naravno nije bilo ništa. Jedino ko sada može da strada su oni Srbi, protivnici Vučićeve vlasti, koje će optužiti za kolaboraciju sa Prištinom.“
Briselski sporazum umesto Ustava
Kada je reč o nepriznavanju odluka koje su u suprotnosti sa Briselskim sporazumom, Anđelković skreće pažnju da se i tu degradira država Srbija:
„Centralna tačka mora biti poštovanje Ustava Srbije. To je mnogo važniji dokument od Briselskog sporazuma. Zato Vučić priča o njemu, a ne o srpskom Ustavu po kome on prihvatanjem francusko-nemačkog plana podriva integritet Srbije i prihvata faktičku nezavisnost Kosova.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Čekamo da organizujemo vanredni popis i da utvrdimo u kakvom je stanju objekat“, objasnio je direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu Radivoje P. Stojković zašto je samoinicijativno zamenio brave u školi
Zgrada Mašinskog fakulteta u Nišu, stara više od šest decenija, postala je opasnost za prolaznike nakon što je deo fasade otpao 3. januara. Dekan Goran Janevski kaže da će narednih dana stručnjaci ukloniti oštećene delove kako bi se sprečile daljnje nesreće
U sredu kasno uveče studenti iz Župe su svojim sugrađanima podelili 1330 pisama u kojima objašnjavaju zašto blokiraju fakultete i zašto im je važna njihova podrška. Ulice Aleksandrovca su bile skoro potpuno prazne. Ipak, nije izostalo nekoliko čudnih pogleda, ali ni poruka podrške
Zaštitniku građana se jedan deo studenata požalio da im je „onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete”. Zoran Pašalić je pokrenuo postupak protiv njihovih kolega koje blokiraju fakultete
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!