U ponedeljak se održava sednica Komisije za proširenje Beograda na vodi. Kako „Vreme” saznaje, SANU će tražiti da pored zaštićene hale 1 budu sačuvane i hale 2 i 3 Sajma
U ponedeljak će biti održana zatvorena sednica Komisije za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta „Beograd na vodi“.
Planom je predviđeno širenje projekta „Beograd na vodi“ za dodatnih oko 330 hektara, čime bi se gotovo utrostručio početni plan za razvoj ovog zajedničkog projekta u kojem Srbija ima 33 odsto, a kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Igl Hils 67 odsto vlasništva.
U okviru širenja Beograda na vodi planirano je zauzimanje delova priobalja na Novom Beogradu, izgradnja luksuznih stanova, komercijalni i poslovni objekti, a ono što je posebno uzrujalo javnost jeste plan vlasti da sruši hale 2 i 3 Beogradskog sajma.
SANU zahteva da Sajam bude sačuvan
„Vreme“ je ekskluzivno imalo uvid u dopis Odbora za arhitekturu Odeljenja umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, upućen Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, u kojem se traži da hale 2 i 3 Beogradskog sajma budu sačuvane.
U pismu se podseća da je Hala 1 još 2009. godine proglašena zaštićenim kulturnim dobrom, ali da su ostale hale – 1a, 2, 3, 4 i 5 – ostale izvan režima zaštite, zbog čega sada ulaze u opseg planiranih radova u okviru transformacije priobalja. Struka upozorava da bi takav scenario mogao da izbriše jedno od ključnih svedočanstava posleratne arhitekture.
„Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture i predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka“, navedeno je u pismu.
Odbor za arhitekturu SANU predlaže da se javna namena predvidi za kompletne hale 1a, 2 i 3 i da se raspiše arhitektonski konkurs koji bi opredelio njihovu buduću namenu.
Kompromisno rešenje
U pismu se ističe da bi ovakav pristup omogućio kompromis između interesa investitora i potrebe da se očuva kulturno i urbanističko nasleđe.
„U ovako uzavreloj društvenoj klimi, smatramo da bi to bio pozitivan gest politike prema očuvanju dragocenog arhitektonsko-urbanističkog i kulturnog dobra“, navodi se u pismu.
Pismo je potpisao akademik i emeritus Branislav Mitrović, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih arhitekata, autor pobedničkog idejnog rešenja na međunarodnom urbanističko–arhitektonskom konkursu za područje „Parka prijateljstva“ – Ušće, kao i idejnog rešenja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja.
Postavlja se pitanje da li će se nakon ovih primedbi u diskusiji između javnosti, stručne zajednice i donosilaca odluka napraviti iskorak – i da li će Beogradski sajam, kao kulturno-istorijski simbol jedne epohe, biti integrisan u budući razvoj priobalja Save, ili će njegovo rušenje ostati još jedan primer trijumfa investitorske logike nad kulturnim nasleđem.
U Sremsku Mitrovicu je zbog protesta došao veliki broj građana, bajkera, paora na traktorima, ratnih veterana. Vruću jesen su najavili naslovom protesta „Jesen stiže huljo moja“. U Nišu se protestovalo zbog privatizacije javnih preduzeća
Kad se u svetu poznat akronim A.C.A.B pojavio i na protestima u Srbiji, predsednik je objasnio narodu šta to znači
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ apeluje na pravosudne organe da ponište sve akte koji su donošeni pod pritiskom sprovođenja političke volje prilikom nezakonite izgradnje fabrike automobilskih guma Linglong
„Možete očekivati Srbiju slobodnu od kriminala i korupcije, koja zna da je njena budućnost u Evropi, bez obzira na sva protivljenja vašeg prijatelja Aleksandra, njegove hunte, ali i vaše Vlade“, poručio je Borko Stefanović ruskom ambasadoru Harčenku
Aleksandar Vučić i Milorad Dodik mesecima pokušavaju da se približe Donaldu Trampu, verujući da im on može obezbediti politički opstanak. Analitičari upozoravaju da je reč o opasnoj i naivnoj taktici
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
