Vredni beogradski overitelji: Kako su neke liste predale potpise koje nisu ni skupljale

Marljivi opštinski overitelji u Beogradu do sada su lupili pečat na ukupno oko 24.000 potpisa podrške građana koje su dobile četiri liste. Toliko ih je, do sada, istaklo kandidaturu pred ponovljene beogradske izbore 2. juna.

Ali, za tri liste se postavlja pitanje kako su i gde skupile potpise podrške. I javlja sumnja da su u pitanju „fantomski“ potpisi, kakvi su već dokazani pred izbore u decembru.

Prva je, po običaju, kandidaturu predala glomazna koalicija oko Srpske napredne stranke. Njima je overeno 19.316 potpisa podrške – opet po običaju, mnogo više nego što treba jer u Beogradu se može kandidovati sa tri hiljade potpisa.

Od ovog broja, 15.726 potpisa overilo je svih 17 gradskih opština, dok su ostalo odradili notari.

Još su proglašene liste za koje se može pretpostaviti da će igrati marginalnu ulogu na izborima. U pitanju su „Ćale ovo je za tebe – Petar Đurić“, „Za zeleni Beograd – Kad ako ne sad – Dr Dejan Žujović“ kao i „Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek!“, koja se predstavila kao manjinska lista.

Gde su skupljeni potpisi podrške?

Kako je objavila Republička izborna komisija, Đurićeva i Žujovićeva lista su overavale potpise u po sedam opština, a „Rusi“ u šest. U sva tri slučaja podudarno je pet opštinskih uprava – Voždovac, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd i Rakovica.

Na kraju je Đurić sa saborcima predao 3.134 potpisa, Žujović 3.224, a ruska lista 1.666, što je dovoljno za manjinske liste. Međutim, misteriozno je gde su potpisi prikupljani.

Na Fejsbuk stranici Dejana Žujovića – lekara koji je stekao izvesnu popularnost oštrim kritikama vlasti tokom pandemije pa je pisao kolumne za portal Nova – poziv za prikupljanje potpisa objavljen je samo jednom, 12. aprila.

Tu je navedeno da se potpisi prikupljaju sutradan u „našim prostorijama“ u Starom Merkatoru. „Notar će biti prisutan od 12 do 15 časova“, naveo je Žujović.

Petar Đurić je takođe dobio svojih pet minuta slave tokom pandemije. Na protestima 2020, kad je vlast bila namerila da opet uvede restrikcije, on je u kameru N1 rekao da mu je otac preminuo jer nije bilo respiratora. „Ćale, ovo je za tebe“, rekao je Đurić.

Pod tim nazivom je Đurić osnovao grupu koju zove „pokretom“. Međutim, taj pokret, baš kao ni sam Đurić, ni na Fejsbuku ni na Tviteru nije objavio kada i gde prikupljaju potpise podrške. Sajt pokreta je poslednju vest objavio pre tri godine.

Đurić nije konkretno odgovorio na pitanja „Vremena“ gde su prikupljani potpisi podrške niti zašto to nije oglašeno barem na društvenim mrežama. Umesto toga, naveo je da se za izbore spremaju mesecima unazad.

„Prikupljanje potpisa je bilo i test rada naših opštinskih odbora i snage partnerskih organizacija sa kojima ćemo nastupiti na izborima“, naveo je Đurić u pisanom odgovoru. „Mi nemamo i nikad nismo imali ‘svoje’ notare. Dobri su nam i opštinski overitelji.“

Đurić navodi da je pokret na ulici, blokadama protiv „izvršiteljske mafije“, na Revi, ali ignorisan i od režimskih i od „samoproglašenih profesionalnih“ medija.

„Muka običnog malog čoveka nas je okupila“, naveo je Đurić. Na opaske da ga neki smatraju Vučićevim „rovcem“, on navodi da su članovi pokreta „dobili više batina, nagutali se suzavca, više puta bivali hapšeni i maltretirani nego svi tviter heroji iz te ‘prave opozicije’.“

Šta rade na izborima?

Na kraju se na Đurićevoj listi našlo ukupno svega jedanaest imena kandidata za odbornike.

„Ruska“ lista ima petnaest kandidata. Prezimena prvih pet na listi su Pantić, Mišić, Škipina, Cvijović, Atanacković… reklo bi se ne baš ruska prezimena.

Grupa građana „Ćale, ovo je za tebe“ na decembarskim izborima u Beogradu je dobila 4.385 glasova (0,47 odsto), a ruska lista 3.692 glasa (0,39 odsto).

Oni su bili među 75.312 glasova Beograđana data listama koje su ostale ispod cenzusa. Na izborima se pojavilo ukupno 14 lista.

Na pitanje zašto uopšte ide samostalno na izbore kad su slabe šanse da dobaci do cenzusa, Đurić je za „Vreme“ naveo: „Nastali smo spontano, a opstali i rastemo kao pokret jer se mnogi prepoznali u našem primeru. Zar je cenzus jedini cilj?“

Žujović je pak u jednom komentaru na Fejsbuku bio optimističniji: „Ovoga puta smo sami kovači svoje sudbine. Iskreno, mislim da više od tri odsto naših građana deli naše poglede na to šta su najveći problemi života u Beogradu. Neuspeh nije opcija!“

Kako je bilo pred decembarske izbore?

Pred glasanje u decembru u javnosti su se ređali primeri poznatih ličnosti koje su navodno potpisale podršku za ovu ili onu listu. Ta imena uočavali su opozicioni predstavnici u izbornim komisijama, nakon čega su te ličnosti – poput glumice Bojane Maljević ili novinarke Jelene Zorić – demantovale da su ikome dale podršku.

Tada se javila sumnja da su mnoge liste potpise „skupile“ tako što su opštinski overitelji zapravo nasumično izvukli podatke nekih građana uz verovatno falsifikovane potpise i lupili pečat.

Upravo je Jelena Zorić tri dana pred izbore za „Vreme“ pisala tekst u kojem otkriva da je overiteljka iz opštine Vračar Sanja Timotijević rekla da se „ne seća“ glumice Vesne Čipčić čiji je potpis navodno overila. Čipčić je demantovala da je dala podršku ijednoj listi.

Overiteljka Timotijević je istovremeno bila članica Gradske izborne komisije ispred liste Čedomira Jovanovića. Na tadašnje pitanje „Vremena“ da li je to sukob interesa, Timotijević je rekla:

„Ja ne znam šta da Vam kažem. Sve potpise koje sam overavala su došli… Ja ne znam šta da Vam kažem.“

Falsifikovani potpisi tematizovani su i u zahtevu Ustavnom sudu za ponavljanje izbora koji su ovog januara podneli predstavnici „Srbije protiv nasilja“.

U podnesku je navedeno da su Gradska izborna komisija i tužilaštva ignorisali slučajeve falsifikovanja izjava. Navedeno je da je sedam lista za gradske izbore imalo „falsifikovane izjave birača“ o podršci, ali su ipak proglašene. Te liste su potom dobile 31.958 glasova.

„Imajući na umu da je prema Ukupnim rezultatima za jednog odbornika u Skupštini grada bilo potrebno da glasa 8.566 birača, jasno je da je značajan broj birača glasao za izborne liste sa utvrđenim falsifikovanim potpisima podrške, te da su glasovi dati listama sa falsifikovanim potpisima, iako nisu prešle cenzus, bitno uticale na ukupan izborni rezultat, a naročito na distribuciju mandata koji su ‘ostali’ ispod cenzusa“, navodi se u žalbi.