Foto: sloga.org
Vozača saniteta u Srbiji postoji nešto malo preko 2.000. Na današnjem protestu bilo ih je između 600 i 700. Njihove trenutne plate duplo su manje od prosečne plate u Srbiji, a osim što prevoze ljude u bolnice, zajedno sa sestrama i lekarima učestvuju u zbrinjavanju pacijenata. Za njihove probleme predstavnici Vlade predložili su delimična rešenja, a priča o ljudima koji spašavaju živote će se tek nastaviti
Nekoliko stotina vozača saniteta iz cele Srbije protestovalo je danas ispred zgrade Vlade nezadovoljni minimalnim zaradama koje primaju. Oni su izašli na protest sa četiri zahteva.
Prvi se odnosi na koeficijent plate za koji su tražili da se poveća sa 8,98 na i 13,57 i tako izjednači sa koeficijentom koji važi za vozače hitne pomoći u zavodima u velikim gradovima.
Zatim su tražili isplate dnevnica, prekovremenog rada i beneficiranog radnog staža.
Poslednji, ali ne i najmanje važan zahtev, je da sanitetskim vozilima bude dozvoljen prolazak kroz crveno svetlo pod specifičnim uslovima jer, kako sada stvari stoje, oni da bi to uradili moraju da pišu izveštaje da je u pitanju bio hitan slučaj. Kako napominju, sekunde, pa i minuti u pojedinim slučajevima dele nekoga od smrti.
Nakon protesta održan je sastanak predstavnika Vlade sa predstavnicima vozača i Sindikata „Sloga“, a predsednik ovog sindikata i narodni poslanik Željko Veselinović ispričao je za „Vreme“ da je dogovor delimično postignut.
Koje zahteve je Vlada prihvatila?
Naime, na sastanku su Vladu predstavljali direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i zamenik generalnog sekretara Vlade Srbije Vladimir Dimitrijević.
Kako priča Veselinović, oni su na neki način prihvatili zahteve vozača kao opravdane i u narednih sedam dana bi trebalo da se reše prva tri zahteva – jedan oko povećanja koeficijenta, iako nije bilo reči o tome koliki će taj koeficijent biti.
Što se tiče prekovremenog rada i dnevnica, to je takođe prihvatljivo. Iz RFZO-a su potvrdili da postoji novac koji namenjuju za te stvari. Međutim, često se dešava da direktori bolnica i domova zdravlja ne dozvoljavaju da se taj prekovremeni rad isplaćuje vozačima.
Treći zahtev o beneficiranom radnom stažu sestara i lekara u odnosu na vozače, predstavnici Vlade su usmeno prihvatili i rekli da će to urediti nekim pravilnikom u narednom periodu.
Što se tiče zahteva oko prolaska hitne pomoći kroz crveno svetlo u specifičnim situacijama, to je stavljeno u Zakon o bezbednosti saobraćaja koji će biti na dnevnom redu na sednici Skupštine koja treba da počne sutra.
Prvi na terenu nakon masakra u Mladenovcu
Vozača saniteta u Srbiji postoji nešto malo preko 2.000. Na današnjem protestu je, kako kaže Veselinović, bilo između 600 i 700 ljudi – od Subotice do Vranja. To znači da je praktično svaki treći vozač hitne pomoći bio na protestu, odnosno svi oni koji su bili slobodni danas.
Što se atmosfere tiče, ljudi su bili veoma besni, revoltirani, ali istovremeno optimistični s obzirom da su se prvi put organizovali u tolikom broju sa očekivanjem da se nešto promeni.
Naš sagovornik je razgovarao sa mnogima od njih. Neki su mu rekli kako već planiraju da napuste ustanove u kojima rade s obzirom na to da su njihove plate 43, 44 ili 45 hiljada dinara.
Kako ocenjuje, ovo je mizerno s obzirom da se spominje da je prosečna plata u Srbiji veća od 86 hiljada dinara, a da oni, pored toga što voze, učestvuju zajedno sa sestrama i lekarima u zbrinjavanju pacijenata, izvlačenju ljudi iz nesreća. Bili su prvi na terenu kada je bio masakr u Mladenovcu.
Na kraju sastanka vozačima je rečeno da će se sastanak ponovo održati za sedam dana i da će na njemu biti prisutna i ministarka zdravlja Danica Grujičić kako bi se pronašla neka vrsta kompromisa.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
