Foto: sloga.org
Vozača saniteta u Srbiji postoji nešto malo preko 2.000. Na današnjem protestu bilo ih je između 600 i 700. Njihove trenutne plate duplo su manje od prosečne plate u Srbiji, a osim što prevoze ljude u bolnice, zajedno sa sestrama i lekarima učestvuju u zbrinjavanju pacijenata. Za njihove probleme predstavnici Vlade predložili su delimična rešenja, a priča o ljudima koji spašavaju živote će se tek nastaviti
Nekoliko stotina vozača saniteta iz cele Srbije protestovalo je danas ispred zgrade Vlade nezadovoljni minimalnim zaradama koje primaju. Oni su izašli na protest sa četiri zahteva.
Prvi se odnosi na koeficijent plate za koji su tražili da se poveća sa 8,98 na i 13,57 i tako izjednači sa koeficijentom koji važi za vozače hitne pomoći u zavodima u velikim gradovima.
Zatim su tražili isplate dnevnica, prekovremenog rada i beneficiranog radnog staža.
Poslednji, ali ne i najmanje važan zahtev, je da sanitetskim vozilima bude dozvoljen prolazak kroz crveno svetlo pod specifičnim uslovima jer, kako sada stvari stoje, oni da bi to uradili moraju da pišu izveštaje da je u pitanju bio hitan slučaj. Kako napominju, sekunde, pa i minuti u pojedinim slučajevima dele nekoga od smrti.
Nakon protesta održan je sastanak predstavnika Vlade sa predstavnicima vozača i Sindikata „Sloga“, a predsednik ovog sindikata i narodni poslanik Željko Veselinović ispričao je za „Vreme“ da je dogovor delimično postignut.
Koje zahteve je Vlada prihvatila?
Naime, na sastanku su Vladu predstavljali direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i zamenik generalnog sekretara Vlade Srbije Vladimir Dimitrijević.
Kako priča Veselinović, oni su na neki način prihvatili zahteve vozača kao opravdane i u narednih sedam dana bi trebalo da se reše prva tri zahteva – jedan oko povećanja koeficijenta, iako nije bilo reči o tome koliki će taj koeficijent biti.
Što se tiče prekovremenog rada i dnevnica, to je takođe prihvatljivo. Iz RFZO-a su potvrdili da postoji novac koji namenjuju za te stvari. Međutim, često se dešava da direktori bolnica i domova zdravlja ne dozvoljavaju da se taj prekovremeni rad isplaćuje vozačima.
Treći zahtev o beneficiranom radnom stažu sestara i lekara u odnosu na vozače, predstavnici Vlade su usmeno prihvatili i rekli da će to urediti nekim pravilnikom u narednom periodu.
Što se tiče zahteva oko prolaska hitne pomoći kroz crveno svetlo u specifičnim situacijama, to je stavljeno u Zakon o bezbednosti saobraćaja koji će biti na dnevnom redu na sednici Skupštine koja treba da počne sutra.
Prvi na terenu nakon masakra u Mladenovcu
Vozača saniteta u Srbiji postoji nešto malo preko 2.000. Na današnjem protestu je, kako kaže Veselinović, bilo između 600 i 700 ljudi – od Subotice do Vranja. To znači da je praktično svaki treći vozač hitne pomoći bio na protestu, odnosno svi oni koji su bili slobodni danas.
Što se atmosfere tiče, ljudi su bili veoma besni, revoltirani, ali istovremeno optimistični s obzirom da su se prvi put organizovali u tolikom broju sa očekivanjem da se nešto promeni.
Naš sagovornik je razgovarao sa mnogima od njih. Neki su mu rekli kako već planiraju da napuste ustanove u kojima rade s obzirom na to da su njihove plate 43, 44 ili 45 hiljada dinara.
Kako ocenjuje, ovo je mizerno s obzirom da se spominje da je prosečna plata u Srbiji veća od 86 hiljada dinara, a da oni, pored toga što voze, učestvuju zajedno sa sestrama i lekarima u zbrinjavanju pacijenata, izvlačenju ljudi iz nesreća. Bili su prvi na terenu kada je bio masakr u Mladenovcu.
Na kraju sastanka vozačima je rečeno da će se sastanak ponovo održati za sedam dana i da će na njemu biti prisutna i ministarka zdravlja Danica Grujičić kako bi se pronašla neka vrsta kompromisa.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
