Vladimir Kostić: Nema onih koji bi morali da nas čuju

Na skupu “Nauka: stanje i perspektive“ koji se danas održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) nije prisustvovao niko iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Vladimir Kostić, predsednik SANU, je zapitao da li je to bojkot ili zanemarivanje treme koja se bavi analizom naučne zajednice.

„Koga danas nema? Nema onih koji bi morali da nas čuju. Da ne budem uvređen što ih nema, rekao bih – a kad su nas pa to i slušali? Da li je to zanemarivanje ili bojkot ne ulazim, jer me ne interesuje“, rekao je Kostić otvarajući skup u SANU.

Cilj skupa je bio da se razgovara o problemu „ne na nivou utisaka, već kroz brojke, da se razgovara, iako se ne mora saglasiti oko svega. Akademija smatra da otplaćuje onu ulogu i dug koji ima prema društvu. Zvuči patetično ali tako je i ne gajimo iluzije o tome. Možemo da mislimo o pojedinim stavovima različito, ali bez srdžbe“, rekao je Kostić.

Podsećajući kako je 1978. godine, kao početnik učio i bavio se naukom, „sada kao penzioner može da kaže i da to što neki veteran misli o nauci možda ne interesuje nikog. Ako vas interesuje, svejedno što druge ne interesuje“, zaključio je Kostić.

Nauka treba da bude pre svega u službi obrazovanja, jer je to kamen temeljac „bavljenja naukom“, rekao je Branislav Goričić prorektor Univerziteta u Beogradu. „Pre svega da bude u službi obrazovanja, ne umanjujući njenu ulogu u razvoju privredne, kulture, društvenog uređenja“.

Duško Blagojević, ispred Zajednice naučnih instituta, ocenio je da je ovaj skup dobra prilika da se vidi gde je nauka u ovom društvu nekoliko godine posle 2015. godine kada je bila na priličnom iskušenju. U međuvremenu je donet novi zakon, prošli smo kroz dve godine institucinalnog finansiranja i sada je dobar trenutak za razgovor da kroz otvorenu diskusiju i razgovor relevantnih činilaca vidimo gde je naučna zajednica u Srbiji, rekao je Blagojević.

Akademik Aleksandar Kostić rekao je da su naučni skupovi u SANU pokušaj da se otvoreno i argumentovano razgovara o pet glavnih tema: obrazovanju, nauci, kulturi, ekonomiji i društvenom uređenju, i kroz zbornike ostavi trag svakog od ovih skupova, kao trag šta je elita u Srbiji mislila, razmišljala i predlagala.

S.Ć./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com