Foto: AP Photo/Visar Kryeziu
Nakon pola godine pauze, predsednica Kosova Vjosa Osmani ponovo je najavila da Kosovo radi na pripremi tužbe za genocid protiv Srbije. Ova kosovska vlast na čelu sa Kurtijem ubeđena je da prethodna nije uradila dovoljno po tom pitanju
Tim profesionalaca priprema prikupljeni materijal i radi na tužbi Kosova za genocid protiv Srbije, izjavila je u četvrtak predsednica Kosova Vjosa Osmani i ocenila da je taj proces „poverljiv jer se radi o veoma ozbiljnom pitanju“ gde „mesta za neuspeh nema“. Stava je da pitanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida „koje je Srbija počinila na Kosovu“ nikada nije bilo toliko prisutno u međunarodnoj areni.
„Posao će se nastaviti još neko vreme, obavestićemo vas kada se završi, jer ovo nije igra, nije slučaj koji sme da propadne“, rekla je Osmani.
Najave o pokretanju kosovske tužbe za genocid protiv Srbije dugog su veka. Bile su prisutne i među prethodnim političkim rukovodstvom na Kosovu. Neretko ih je koristio bivši predsednik Hašim Tači, obično u političke i predizborne svrhe. Skupština Kosova 2019. godine usvojila je rezoluciju o „genocidu, zločinu protiv čovečnosti i ratnim zločinima bivšeg režima Srbije, počinjenih na Kosovu“.
Novo političko rukovodstvo u Prištini ubeđeno je da prethodne vlasti „nisu učinile dovoljno da Srbija plati za ono što je uradila na Kosovu“. Početkom aprila bilo je tačno godinu dana od kada je predsednik tada novoformirane Vlade Kosova Aljbin Kurti prvi put izjavio da će Kosovo podneti tužbu protiv Srbije zbog počinjenog genocida za vreme rata na Kosovu.
Za razliku od bivših, nove vlasti na Kosovu pokrenule su i konkretne radnje na ovom polju. Vlada je osnovala domaća tela, poput Instituta za istraživanje ratnih zločina, a nakon toga je pokrenuta i inicijativa za izradu nacionalne strategije za suočavanje sa prošlošću.
Sumnje na Kosovu
Za mnoge analitičare na Kosovu podnošenje tužbe protiv Srbije nije najsmisleniji potez.
Jedni iznose pravnu argumentaciju, podsećajući da Kosovo nije ni članica Ujedinjenih nacija, ni Saveta Evrope, niti bilo koje druge međunarodne organizacije pred kojom bi se ovakav postupak mogao pokrenuti.
Drugi ipak kažu da bi u ime Kosova to mogla da uradi neka druga država, a bez naznaka u realnom političkom okruženju spekuliše se da bi to mogla da bude Albanija. Nije malo ni onih koji ukazuju da je od rata na Kosovu prošlo puno vremena, mnogih svedoka više nema, a nije malo ni onih kojima su sećanja izbledela. Ovakva tužba se bez obzira na ishod ocenjuje kao višestruko korisna za unutrašnju politiku na Kosovu.
Ukoliko, međutim, bude neuspešna, mogla bi Srbiji da padne kao „kec na desetku“ za nastavak negiranja zločina počinjenih nad kosovskim Albancima, amtraju neki analitičari na Kosovu. Jedno od „grubih podsećanja na zabarušene zločine nad kosovskim Albancima“ za sve one koji ih u Srbiji negiraju, bilo je isplivavanje leševa iz hladnjače nedaleko od Kladova nekoliko godina nakon rata na Kosovu, za koje je tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Vlastimir Đorđević pred Haškim tribunalom osuđen na 27 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Prema podacima kosovskih institucija i nevladinih organizacija tokom rata na Kosovu ubijeno je 13.500 hiljada ljudi svih etničkih pripadnosti. Kosovskih Albanaca među žrtvama ima najviše (10.812), nakon toga slede kosovski Srbi 2187, dok Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca ima 526. Srpske snage bezbednosti navodno su proterale preko 800 hiljada Albanaca. Nakon rata i na teritoriji Kosova, ali i u Srbiji, otkriven je veliki broj masovnih grobnica.
Sve srpske vlasti odlučno su odbacivale ovakve optužbe u ukazivale na zločine izvršene nad Srbima.
Haški tribunal podigao je optužnice protiv bivših članova Glavnog štaba Oslobodilačke vojske Kosova Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimijai i Jakupa Krasnićijia zbog ratnih zločina izvršenih 1998. i 1999. godine.
Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), umro je 2006. godine u Hagu, tokom suđenja za genocid i ratne zločine počinjene, između ostalog, i na Kosovu.
Za zločine na Kosovu su u Hagu osuđeni i Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić, Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević.
Šainović je bio potpredsednik Savezne Vlade SRJ, Ojdanić načelnik Generalštaba, Lazarević komandant Prištinskog korpusa, Nebojša Pavković general Treće armije SRJ, a Lukić načelnik MUP-a za Kosovo i Metohiju.
S.P./FoNet/Al Jazeera/KoSSev/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
