Više od 3,5 milijardi ljudi širom sveta nema pristup bezbednim toaletima, a čak 419 miliona ljudi vrši nuždu na otvorenom, i sve to stvara velike rizike po zdravlje i unižava dostojanstvo tih ljudi, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.
Svetska zdravstvena organizacija je povodom Svetskog dana toaleta koji se obeležava 19. novembra upozorila da nedostatak adekvatnih sanitarnih sistema izlaže ljude povećanim rizicima od bolesti koje se prenose vodom, kao što su kolera i dijareja, što dovodi do stotina hiljada smrtnih slučajeva svake godine, posebno dece mlađe od pet godina.
Svetski dan toaleta se promoviše kroz javnu kampanju širom sveta koja podstiče akciju za rešavanje globalne sanitarne krize.
Jedan od ciljeva je kampanje je i „Sigurni toaleti za sve do 2030.“, a ove godine fokus je na činjenici da su za milijarde ljudi bezbedni toaleti nedostupni zbog ratnih sukoba, klimatskih promena, prirodnih katastrofa, ali i zbog klasične nebrige.
Bez bezbednih toaleta neobrađene ljudske fekalije se šire u okolinu i oslobađaju smrtonosne bolesti kao što je kolera, zbog čega je stvaranje barijere između nas i fekalija od suštinskog značaja za javno zdravlje i zdravlje životne sredine.
Kampanja Svetskog dana toaleta 2024. poziva vlade da obezbede da sanitarne usluge i vodosnabdevanje budu efikasni i dostupni svima.
Stanje u školama u Srbiji
Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, zaključno sa decembrom 2023. godine, na osnovu izvršenih 217 sanitarno-higijenskih nadzora u školskim objektima u svim gradskim opštinama, kažu da gotovo 40 odsto školskih objekata nije povezano na kanalizacione mreže, odnosno ima septičke jame.
Prema poslednjim podacima zavoda za javno zdravlje, toaleti ili lavaboi za pranje ruku ne postoje ili ne rade u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji.
Ovaj broj može biti i veći, jer se tokom godišnje kontrole ne obiđu sve, već samo oko trećine škola.
U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, gde prave godišnji izveštaj na osnovu nalaza zavoda za javno zdravlje, smatraju da je trećina dovoljna jer se kontrola radi u kontinuitetu.
Smatraju da se izveštajem dobijaju samo „prividno lošiji rezultati“ jer se nadzor radi nad objektima koji su potencijalno rizičniji.