U Srbiji je broj imunizovanih protiv malih boginja mali, pa će sigurno biti zabeležen veći broj obolelih od ove bolesti. Najugroženija su deca do pet godina. U Smederevu je već proglašena epidemija, a Institut „Batut“ je pooštrio mere nadzora.
Virusolog Instituta za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu profesorka Ana Banko rekla je za RTS da je u Srbiji eliminisan samo virus variole vere „zahvaljujući uspešnom programu imunizacije, a svi ostali, sve do onog trenutka dok postoje u najmanjem ćošku humane populacije, naći će svoj put onda kada mu to dozvolimo“.
„To znači da zaražena osoba sa malim boginjama tu infektivnu bolest može preneti na čak 12 do 18 lica u svojoj sredini, odnosno na devet od deset neimunizovanih ljudi. Zbog toga je neophodan obuhvat vakcinacije i imunizacije za kolektivni imunitet preko 95 posto, a mi smo dugo godina iza toga“, navela je profesorka.
Između 2000. i 2017. imunizacija na globalnom nivou je bila dobra, pa je zahvaljujući tome u tom periodu „spašeno je preko 21 milion dečjih života“, navela je profesorka Banko.
Dodala je da je obuhvat vakcinacijom posle 2017. godine, a naročito u vreme pandemije koronavirusa, značajno pao u velikom broju zemalja i u Srbiji, pa je epidemija koja započinje u našoj zemlji nešto što je bilo očekivano.
„Sigurno ćemo imati veći broj slučajeva, jer je broj imunizovanih mali. Ja bih samo ovde naglasila da su suštinski najugroženija deca do pete godine starosti, a pre svega, ovde ću podvući da postoje deca koja ne mogu da se vakcinišu zbog primarnih bolesti i deca koja zbog svog uzrasta nisu još stigla na program imunizacije i oni su suštinski najugroženiji“, objasnila je Ana Banko.
Komplikacije od malih boginja mogu da se jave i kod dece i kod odraslih.
„Komplikacije mogu da budu češće nego kod drugih bolesti u dečjem periodu. One podrazumevaju upalu pluća, odnosno pneumoniju, zapaljenje uha, imunodeficijencije, odnosno probleme sa imunitetom koji kasnije dovode do težeg oboljevanja od drugih infekcija, neurološke ispade, slepilo, konačno zapaljenje mozga i ono što se drugačije javlja nego kod drugih infekcija, to je takozvana kasna komplikacija, odnosno u proseku nakon sedam godina, može doći do zapaljenja mozga, progresivnog oboljenja sa teškim posledicama i potencijalno smrtnim ishodom“, navela je Ana Banko.
Navela je primer iz Šangaja iz 2015. godine kada je dete sa malim boginjama iz neznanja primljeno na dečje onkološko odeljenje i da je svih 23 dece zaraženo, pedeset odsto je imalo teške komplikacije, a svako peto dete je preminulo.
S.Ć./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
