Foto: Gerd Altmann on Pixabay
Samo u poslednjih godinu dana je skoro dve milijarde dolara potrošeno na virtuelno zemljište u metaverzumu u kome ljudi žive, rade, izlažu, trguju i prodaju, mogu da budu sve o čemu u relanom svetu maštaju. A ovo je tek početak
Umetnica Endži Tejlor kupila je svoj prvi metaverzalni paket u julu 2020. godine i platila ga oko 1.500 funti. „Kupila sam ga za izlaganje sopstvenih radova i za održavanje metaverzalnih događaja koji bi promovisali moju umetnost i umetnost drugih ljudi“, kaže ona.
Tejlor je na svojoj zemlji u svetu Vokelsa izgradila dve galerije pune digitalnih umetničkih dela, koja se prodaju u kriptovaluti. Endžine parcele su veličine male porodične kuće. Vokels je jedan od desetina virtuelnih svetova koji sebe opisuju kao metaverzove.
Ljudi uglavnom govore o „metaverzumu„, kao da postoji samo jedan. Ali sve dok jedna platforma ne počne da dominira, ili dok se ovi različiti virtuelni svetovi ne udruže, kompanije prodaju zemljište i iskustva u sopstvenim verzijama.
Istraživači iz Dap Radara koji analiziraju metaverzum kažu da je samo u protekloj godini na kupovinu virtuelnog zemljišta potrošena kriptovaluta u vrednosti od 1,93 milijarde dolara, od čega je 22 miliona dolara na oko 3000 parcela virtuelne zemlje u Vokelsu. Dap Radar to može da prati, jer je Vokels izgrađen na sistemu kriptovaluta Ethereum u kojem se svaka transakcija evidentira i objavljuje na javnom blokčejnu.
Jedan od najpopularnijih virtuelnih svetova je crtani Decentralend, pokrenut 2020. godine, u kome se parcele prodaju za hiljade, a ponekad i za milione dolara. Samsung, UPS i Sotbi su među onima koji su tamo kupili zemljište i izgradili prodavnice i centre za posetioce.
Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg se nada da će do kraja decenije milijarda ludi vreme provoditi u metaverzunu, da će do tada tehnologija toliko napredovati, da će mnogim ljudima biti zanimljivije da vreme provodi u virtuelnom, nego u stvarnom svetu.
A osim što će u metaverzumu provoditi mnogo vremena, u njemu će trošiti i pravi novac. Zakerberg veruje da će korisnici trošiti stotine dolara na aktivnosti poput kupovine virtuelne odeću za svoje avatare, uređivanje svojih virtuelnih kuća ili konferencijskih sala.
Paralelni život za svačiji džep
Bilionske kompanije poput Fejsbuka, Amazona, Epla i Majkrosofta utrkuju se u kreiranju metaverzuma, sveta u kome se mešaju analogno i digitalno, gde sve što bi htelo da leti, može da leti, raste, peva, sve istovremeno i to u dobroj rezoluciji, pisalo je „Vreme“ u tekstu Paralelni život za svačiji džep.
Majkrosoft tako reklamira Meš, kao logičan sledeći korak za Majkrosoft timove. Pomoću VR naočara korisnik može da se pojavi likom i slikom na bilo kojoj lokaciji. Recimo, profesor matematike koji drži privatne časove može virtuelno da sedne pored đaka (takođe s naočarama) i pokazuje mu šta da radi, pa i da preko đačkih naočara gleda svesku u koju đak piše. Mada je mnogo praktičnije za sastanke na kojima svi učesnici mogu da se nađu u virteulnom prostoru gde gledaju jedni u druge kao avatare, uvek uredne i doterane. Nije jasno kada bi Meš mogao da počne sa primenom, ono što je važno je da je prototip predstavljen, ukazano je na ambicije, stavljena je tapija na ideju.
Mnogo ozbiljniji je plan Fejsbuka da čitavu društvenu mrežu pretvori u metauniverzum i time praktično poklopi konkurenciju. Ako ste u njihovom sistemu, sve imate, drugi vam nisu potrebni. Prvi korak mogla bi da bude komunikacija sa prijateljima, odnosno mogućnost da ih posetite (avatarski) u njihovom realnom prostoru, ne moraju ni pićem da vas ponude. Uspe li Mark Zakerberg u toj nameri, a trenutno je prvi u trci, svi ćemo živeti u tom njegovom prostoru jer će biti najjednostavnije i najmasovnije, na prvi pogled besplatno.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Fejsbuk nam nudi da iz dve pređemo u tri dimenzije, metaverzum, gde ćemo svi biti lepši, pametniji, bogatiji, šta god poželimo, a svakako zadovoljniji i srećniji. Neki misle da je to samo pokušaj kompanije da skrene pažnju sa velikih problema koje je napravila, jer se masovno govori o žrtvovanju privatnosti, bezbednosti i dobrobiti korisnika Fejsbuka i Instagrama zarad profita
Činjenica da bitkoin ne zavisi ni od jedne države čini ovu valutu neosetljivom na politička dešavanja. Bitkoin je, takođe, otporan na inflaciju, s obzirom da je unapred određen broj bitkoina koji će biti emitovan (21 milion i nijedan više). Ne treba zaboraviti ni sigurnost: učesnici u transakciji ne ostavljaju za sobom nijedan podatak koji bi kasnije mogao da bude zloupotrebljen
