„Izdaja je izbor“, poručuje Nina Šobota, stalna posetiteljka Ćaciledna na društvenim mrežama u postu o bivšem šefu beogradske policije Veselinu Miliću. Vređa ga, naziva pogrdnim imenima i tvrdi da je pobegao u Hrvatsku, koju Aleksandar Vučić i drugi istaknuti naprednjaci optužuju da zajedno sa „blokaderima“ hoće da sruši vlast u Srbiji.
Nina Šobota je široj javnosti poznata od 2014. godine kada je ranjena ispred splava „Džimis“ u Beogradu kada je ubijen vođa navijačke grupe „Hijene“ Velibor Dunjić. Snimljena je skoro na svakom mitingu SNS-a, a između ostalog bila je „Šarovićevća žrtva“ jer je davala za medije izajeve podrške „studentima koji žele da uče“ u Ćacilendu.
Šobota je tako upregnuta u unutarrežimski rat koji koji doseže do samog vrha vlasti.
Unutarrežimski rat
Smenjeni načelnik beogradske policije Veselin Milić podneo je krivičnu prijavu u kojoj je optužio čelnike Uprave kriminalističke policije (UKP) da su mu, kako piše nedeljnik „Radar“, „namestili“ slučaj ubistva na Senjaku.
„Radar“ navodi da je Milić, preko svojih advokata, prijavu podneo Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu, tvrdeći da su načelnik UKP Marko Kričak i načelnik Službe za suzbijanje kriminala Boško Sekulović krivotvorili dokaze i vršili pritisak na svedoke i osumnjičene kako bi činjenice prilagodili unapred formiranoj konstrukciji događaja.
Prema pisanju Radara, Milić upravo njih dvojicu optužuje za zloupotrebu službenog položaja, tvrdeći da su prikupljene dokaze protiv njega prikazali „selektivno, nepotpuno i neistinito“.
„Unapred dogovorena“ konstrukcija protiv Milića
U prijavi koja je podneta protiv Milića navedeno je da je prisustvovao ubistvu Nešovića 12. maja u restoranu „27“ i da se tereti za pomoć učiniocima posle izvršenog krivičnog dela, uklanjanje dokaza i neprijavljivanje zločina.
Međutim, VJT je ocenio da dokazi, pre svega snimci nadzornih kamera, ukazuju da Milić nije bio u restoranu u vreme ubistva, nakon čega je prvo odustao od gonjenja trojice pripadnika njegovog obezbeđenja, a zatim omogućio i Miliću da se brani sa slobode, tereteći ga samo za neprijavljivanje zločina.
Milić u krivičnoj prijavi tvrdi da su Kričak i Sekulović pre podnošenja prijave protiv njega bili upoznati sa snimcima sigurnosnih kamera, nalazima baznih stanica mobilne telefonije, kao i iskazima drugih osumnjičenih i svedoka, ali da su te dokaze prikazali selektivno i netačno.
„Cilj im je bio da se podrži unapred dogovorena konstrukcija protiv Milića“, navodi se u prijavi.
„Naknadno dostavljeni i izvedeni dokazi, uključujući prostorno-vremensku analizu, podatke o baznim stanicama i video-snimke, nisu potvrdili navode iz krivične prijave, već su, naprotiv, doveli do njenog odbacivanja“, navodi se u Milićevoj prijavi.
Dodaje se da su Kričak i Sekulović bili dužni da javnom tužiocu dostave „istinito, potpuno i objektivno prikazan materijal“, a ne činjenični opis koji ne odgovara njegovoj stvarnoj sadržini.
MUP nije odgovorio na pitanja „Vremena“ o tome koji je trenutno radno-pravni status Veselina Milića u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da li je vraćen na posao i ukoliko jeste, na kojoj funkciji obavlja dužnost.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
