Ustavni sud Bosne i Hercegovine privremeno je obustavio sprovođenje Pravilnika o izučavanju istorije za deveti razred u Republici Srpskoj, zbog bojazni da bi njegovo sprovođenje moglo izazvati dalje podele među učenicima različitih etničkih grupa
Ustavni sud Bosne i Hercegovine privremeno je obustavio sprovođenje Pravilnika o izučavanju istorije, prema kojem učenici devetih razreda u Republici Srpskoj uče, između ostalog, o Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske RS, i Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku RS, piše Radio Slobodna Evropa.
Naime, u udžbeniku istorije za deveti razred osnovnih škola u Republici Srpskoj, rat u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine predstavljen je kroz poglavlje pod nazivom „Građanski rat u BiH: Stvaranje Republike Srpske“. U ovom poglavlju se rat opisuje kao sukob između vojski Srba, Hrvata i Bošnjaka (muslimana). Srpska vojska, iako malobrojnija, opisana je kao nadmoćnija, naročito u početnim fazama sukoba.
Radovan Karadžić se u udžbeniku pominje kao osoba koja je imala „izuzetno važnu ulogu u stvaranju Republike Srpske“, uz napomenu da je 2019. godine osuđen na doživotni zatvor. Međutim, ne navodi se konkretno zbog kojih zločina je osuđen u Haškom tribunalu.
Ratko Mladić se opisuje kao general koji je imao važnu ulogu u „odbrani Srba u Hrvatskoj 1991. godine“ i kao načelnik Glavnog štaba Vojske RS od 1992. do 1996. godine. Spominje se da ga je Srbija izručila Haškom tribunalu 2011. godine, ali se ne daju detalji o ratnim zločinima zbog kojih je optužen i kasnije osuđen.
U udžbeniku su pobrojana i mesta masovnih stradanja, ali bez dodatnog objašnjenja šta se tačno desilo na tim mestima tokom rata. Među njima je i Srebrenica, ali se ne pominje da je u tom gradu u julu 1995. godine Vojska RS ubila više od 8.000 bošnjačkih muškaraca, niti da je taj zločin međunarodnim presudama okvalifikovan kao genocid.
Ozbiljne i neotklonjive štetne posledice
U saopštenju Ustavnog suda nakon vanredne sednice ističe se da obustava stupa na snagu odmah do konačne odluke Ustavnog suda po apelaciji 13 poslanika Parlamenta Bosne i Hercegovine.
„Ustavni sud je, između ostalog, istakao da bi sprovođenje Pravilnika i Priloga u osporenom delu imalo ozbiljne i neotklonjive štetne posledice koje se ogledaju u postojanju opasnosti od eventualnog prouzrokovanja daljih podela i segregacije među učenicima različitih etničkih zajednica, te povećanja osećaja isključenosti i marginalizacije učenika iz drugih etničkih zajednica, što bi moglo stvoriti atmosferu diskriminacije“, stoji u saopštenju Ustavnog suda BiH.
Dodaje se i kako primena delova Pravilnika i Priloga, s obzirom na to da je školska godina već počela, „može potencijalno ugroziti ljudska prava učenika i naneti im znatnu štetu koja se neće moći retroaktivno popraviti“.
„Stoga je Ustavni sud ocenio da je donošenje privremene mere u interesu stranaka i pravilnog vođenja postupka. Ustavni sud podseća da odluka o privremenoj meri ne prejudicira odluku o dopustivosti, odnosno o meritumu zahteva“, istakli su u najvišoj pravosudnoj instanci u zemlji.
Apelacija Ustavnom sudu BiH podneta je 16. septembra, a usledila je nakon što je na stranici Prosvetno-pedagoškog zavoda RS objavljeno da će učenici devetih razreda u osnovnim školama u RS u novoj školskoj godini učiti više o ratnim bitkama iz devedesetih godina prošlog veka i o stradanju srpskog naroda.
Apelaciju su podneli poslanici opozicionih stranaka u Parlamentu BiH – Stranke demokratske akcije (SDA), Demokratske fronte (DF) i Narodnog evropskog saveza (NES).
Novi nastavni plan inicirali su tokom ove godine predstavnici demobilisanih boraca u RS, a ideju je podržala entitetska vlast na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNDS) proruskog lidera Milorada Dodika.
Nastavni plan je izmenjen, odnosno proširen temom pod nazivom „Republika Srpska i Odbrambeno-otadžbinski rat“, ali su udžbenici istorije za deveti razred ostali nepromenjeni.
Iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) poručili su 4. septembra kako bi „takav nastavni plan i program produžio patnju žrtava svih etničkih grupa i njihovih porodica, edukovao buduće generacije na lažnim istorijskim narativima, potkopao napore u procesu pomirenja i ugrozio stabilnost BiH“.
Novosadski studenti su na protest u glavnom gradu Vojvodine pozvali kolege i građane iz cele Srbije. Pozivu su se priključili i studenti u blokadi fakulteta širom Srbije i zborovi građana
Predstavnici Gradskog zavoda za javno zdravlje predstavili su Inicijative „Beograd ostaje“ rezultate analize zemljišta koju su radili na prostoru Marine Dorćol
Za razliku od protesta za 15. mart i Vidovdan, „Srbijavoz“ danas nije dobila dojavu o bombi ili postavila neki razlog otkazivanja vozova ka Novom Sadu
Novica Antić i Branko Momčilović, koji su uoči Vidovdanskog protesta uhapšeni zbog navodnog rušenja ustavnog poretka, biće pušteni na slobodu, saopštio je njihov advokat Ivan Antić. Opozicionaru iz Kraljeva Ivanu Matoviću određen je kućni pritvor
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta poslao je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u kome se žalio na aktuelnu društvenu i političku krizu. Dve nedelje nakon toga iz Pekinga poručuje Evropi da treba češće da dolazi u prestonicu Kine
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
