Ustavni sud BiH obustavio učenje o Karadžiću i Mladiću u Republici Srpskoj

Ustavni sud Bosne i Hercegovine privremeno je obustavio sprovođenje Pravilnika o izučavanju istorije, prema kojem učenici devetih razreda u Republici Srpskoj uče, između ostalog, o Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske RS, i Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku RS, piše Radio Slobodna Evropa.

Naime, u udžbeniku istorije za deveti razred osnovnih škola u Republici Srpskoj, rat u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine predstavljen je kroz poglavlje pod nazivom „Građanski rat u BiH: Stvaranje Republike Srpske“. U ovom poglavlju se rat opisuje kao sukob između vojski Srba, Hrvata i Bošnjaka (muslimana). Srpska vojska, iako malobrojnija, opisana je kao nadmoćnija, naročito u početnim fazama sukoba.

Radovan Karadžić se u udžbeniku pominje kao osoba koja je imala „izuzetno važnu ulogu u stvaranju Republike Srpske“, uz napomenu da je 2019. godine osuđen na doživotni zatvor. Međutim, ne navodi se konkretno zbog kojih zločina je osuđen u Haškom tribunalu.

Ratko Mladić se opisuje kao general koji je imao važnu ulogu u „odbrani Srba u Hrvatskoj 1991. godine“ i kao načelnik Glavnog štaba Vojske RS od 1992. do 1996. godine. Spominje se da ga je Srbija izručila Haškom tribunalu 2011. godine, ali se ne daju detalji o ratnim zločinima zbog kojih je optužen i kasnije osuđen.

U udžbeniku su pobrojana i mesta masovnih stradanja, ali bez dodatnog objašnjenja šta se tačno desilo na tim mestima tokom rata. Među njima je i Srebrenica, ali se ne pominje da je u tom gradu u julu 1995. godine Vojska RS ubila više od 8.000 bošnjačkih muškaraca, niti da je taj zločin međunarodnim presudama okvalifikovan kao genocid.

Ozbiljne i neotklonjive štetne posledice

U saopštenju Ustavnog suda nakon vanredne sednice ističe se da obustava stupa na snagu odmah do konačne odluke Ustavnog suda po apelaciji 13 poslanika Parlamenta Bosne i Hercegovine.

„Ustavni sud je, između ostalog, istakao da bi sprovođenje Pravilnika i Priloga u osporenom delu imalo ozbiljne i neotklonjive štetne posledice koje se ogledaju u postojanju opasnosti od eventualnog prouzrokovanja daljih podela i segregacije među učenicima različitih etničkih zajednica, te povećanja osećaja isključenosti i marginalizacije učenika iz drugih etničkih zajednica, što bi moglo stvoriti atmosferu diskriminacije“, stoji u saopštenju Ustavnog suda BiH.

Dodaje se i kako primena delova Pravilnika i Priloga, s obzirom na to da je školska godina već počela, „može potencijalno ugroziti ljudska prava učenika i naneti im znatnu štetu koja se neće moći retroaktivno popraviti“.

„Stoga je Ustavni sud ocenio da je donošenje privremene mere u interesu stranaka i pravilnog vođenja postupka. Ustavni sud podseća da odluka o privremenoj meri ne prejudicira odluku o dopustivosti, odnosno o meritumu zahteva“, istakli su u najvišoj pravosudnoj instanci u zemlji.

Apelacija Ustavnom sudu BiH podneta je 16. septembra, a usledila je nakon što je na stranici Prosvetno-pedagoškog zavoda RS objavljeno da će učenici devetih razreda u osnovnim školama u RS u novoj školskoj godini učiti više o ratnim bitkama iz devedesetih godina prošlog veka i o stradanju srpskog naroda.

Apelaciju su podneli poslanici opozicionih stranaka u Parlamentu BiH – Stranke demokratske akcije (SDA), Demokratske fronte (DF) i Narodnog evropskog saveza (NES).

Novi nastavni plan inicirali su tokom ove godine predstavnici demobilisanih boraca u RS, a ideju je podržala entitetska vlast na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNDS) proruskog lidera Milorada Dodika.

Nastavni plan je izmenjen, odnosno proširen temom pod nazivom „Republika Srpska i Odbrambeno-otadžbinski rat“, ali su udžbenici istorije za deveti razred ostali nepromenjeni.

Iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) poručili su 4. septembra kako bi „takav nastavni plan i program produžio patnju žrtava svih etničkih grupa i njihovih porodica, edukovao buduće generacije na lažnim istorijskim narativima, potkopao napore u procesu pomirenja i ugrozio stabilnost BiH“.