delta-nila-16-9
U "Pričama iz delte Nila", tri egipatska autora pričaju o stvarnosti u kojoj žive, a koju je nemoguće upoznati na turističkom proputovanju. Zbog toga ih tamošnja tradicionalna kritika smatra nepoželjnim
Kratka proza egipatskih autora u zbirci „Priče iz delte Nila“ koju je objavio „Clio“ prikladne su zbog Egipta koji rado pohodimo, i zbog otpora koji je njihova zajednička a naša aktuelna tema. Redosled je nebitan.
Autori su Jusuf Idris, Sabri Musa i Salva Bakr.
U zbirci su 24 priče zato što, kako je na kraju knjige objasnio njihov prevodilac Srpko Leštarić, taj mistični broj u arapskoj pripovedačkoj tradiciji, poređenjem s vrhunskom čistoćom zlata služi da označi savršenstvo doživljaja.
Svo troje autora su vrhunski prozaisti, među najboljima u arapskom svetu. Leštarić je o svakom napisao kratku belešku. Pišu o različitim temama, ali svi polemišu sa ustaljenim normama i tabuima konzervativnih sredina iz kojih potiču, pa je zato očekivano što ih tradicionalisti kritikuju.
Jusuf Idris se smatra ikonom arapske proze. Zbirka počinje njegovom „Jednom vrlo egipatskom pričom“ , o čoveku koji je ostao bez obe noge i shvatio kako da nesreću pretvori u kapital. Priča je filmski realna i nadasve poučna.
Izdvaja se „Kuća od mesa“. Tridesetpetogodišnja udovica, njene tri kćeri između 20 i 16 godina, i slepi čitač Kurana za koga se udala, žive u istoj sobi. On „ćutke uverava sebe da s njim postelju uvek deli njegova supruga, njegova zakonita žena koja nosi njegov prsten. Jednom je mlada, drugi put stara, jednom je glatka, drugi put naborana, jednom vitka, drugi put puna. To je samo njena stvar ili, još bolje, to je stvar onih koji vide. Samo oni su odgovorni, oni kojima je podarena izvrsnost, jer samo oni mogu da razluče.“
Rečenica je svedena na neophodno, kako bi čitalac mogao da u njoj za sebe nađe mesta, jer mu niko ne sugeriše ni kako da gleda a još manje kako da shvati ono što čita. Dozvoljava da oseti samo svoje zadovoljstvo.
Leštarić u belešci o Jusufu Idrisu kaže da je prema zbirci „Kuća od mesa“ (objavljena priča je deo zbirke) napisan scenario za film, koji je državna cenzura najpre odbila zbog toga što naslovna priča, navodno, podstiče mladež na blud.
U priči nema bludi, samo je atmosfera sva od erotike. I miriše, recimo, na Šeherezadine priče.
Sabri Musa piše o ženama koje nisu pasivne, što je mnogo naljutio tradicionaliste. Priča „Jedan čovek i jedna žena“ ima samo dve strane, pa ipak, a u njoj je ceo njihov život. I usamljenost.
Selva Bakr je magistrirala na ekonomiji i diplomirala na teatrologiji, i više godina je bila novinarka. Iako njene knjige imaju brojnu publiku u arapskom svetu, njih je gotovo nemoguće naći u kairskim knjižarama, zato što tamošnjem tradicionalnom mišljenju ne odgovaraju njeni stavovi o slobodi žene.
Ona piše surovo realistički – „Vojnim licima ne odgovara noć“ je najbolji primer.
Dobila je mnoge inostrane nagrade, u Evropi na primer, ali ni jednu u svojoj zemlji. Njene priče su uteha mnogim nesrećnim ljudima, osobito arapskim ženama željnim da ih se bar neko seti i ukaže na njihovu muku i jad.
„Priče iz delte Nila“ su o Egiptu kakvog je nemoguće upoznati na turističkom proputovanju. Drugim rečima, one su prilika, verovatno jedinstvena, da upotpune sliku o državi u kojoj uživamo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
