U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom
Jedan od rezultata spoja nauke i umetnosti upravo je predstavljen na izložbi „Neka druga mesta“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Cilj joj je da podstakne održivi ekonomski razvoj Srbije i svest o ekologiji – piše u press materijalu.
U tom pravcu sarađuju Centar za istraživanje javnih politika (Re:People) i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu.
Kako umetnost može da utiče na pomenute ne-umetničke oblasti? U slučaju ove izložbe, najjednostavnije rečeno, tako što umetnici umesto sintetičkih boja koriste bio-pigmente kao prirodnu zamenu za veštačke.
Ivan Šuković, kustos ove izložbe i umetnički direktor Re:People, kaže za portal „Vremena“ da „Institut i Re:People godinama sarađuju na ovom istraživanju i da je izložba umetničkih radova koji imaju naučno utemeljenje, rezultat te saradnje. Otud i ideja da bismo publici mogli predstaviti drugačiju stranu nauke.“
Za našu umetničku scenu ovakva vrsta saradnje je relativno nova, a u svetu „bio-art, inkorporiranje nauke i istraživanja u kontekstu umjetnosti, nije novo“, kaže Šuković. „Poslednjih godina prisutan je i kod nas, ne želim da kažem da je trend, ali dobro je da se umjetnici interesuju da uđu u neko interdisciplinarno polje i da jednostavno shvate da umjetnost ima i širu upotrebu, da se uz superviziju naučnika može dati jedan dobar rezultat ko što je i ova izložba.“
Ivan Šuković je izabrao radove Emilije Radojičić, Sonje Lundin, Jovane Čavorović, Dragane Lukić i Emira Šehanovića. „Pozvao sam autore koji su već bili skloni eksperimentu, nije mi bilo bitno da na izložbu pozovem samo velika imena, pa su zato među njima i mladi tek afirmisani, ali i eminentni poput Emira Šehanovića .“
„Svi oni su izašli iz svoje komfor zone i izmjestili se na trenutak u naučne laboratorije, što je uz pomoć naučnika i supervizora dalo rezultate koji su za umjetnike bili nepredvidivi.“
Izložba ima dva dela. U prvom su, kaže Šuković, „rekvizti koje naučnici koriste u svojim laboratorijama kako bi kroz određeni sistem fermentacije dobili pigment. Želeli smo da damo informaciju kako se koriste hemikalije, koji su instrumenti, kakvi su bili prvi uzorci – da uđemo u laboratoriju. Mi naime znamo da oko nas nisu samo otrovne bakterije, i da su pojedine bakterije tokom svoje evolucije razvile sposobnost da sintetišu biopigmente.“
U drugom delu izložbe su „radovi koji su nastali poslednjih nekoliko mjeseci u kolaboraciji između naučnika i umjetnika“, kaže Šuković, i navodi da su izložene instalacija, skulptura, grafika, objekat, razne umetničke forme.
Ivan Šuković izložene radove definiše kao društveno-angažovane.
„Istraživači širom sveta, uključujući i IMGGI u Srbiji, pronalaze inovativna rešenja za ekološke probleme s kojima se danas suočavamo. Neka od rješenja leže u regenerativnim tehnologijama i procesima koje nam omogućavaju mikroorganizmi. Doprinos ove izložbe je osvješćenje, da umjetnost bude dobar primjer kako da čuvamo životnu sredinu.“
Rad Jovana Babića
Isti cilj, čuvanje životne sredine, ima i izložba „Priroda i umetnost“ koja je otvorena ove subote u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad.
Autori izloženih radova Marija Kozomora, Adrien Ujhazi, Filip Stefanović, Jovan Babić i Nikola Vrzić, inspirisani prirodom i njenim resursima, istražuju mogućnosti koje prirodni elementi pružaju i načine na koje mogu da ih koriste u svojim umetničkim projektima.
Stvaralaštvo tih umetnika nosilac je snažnih poruka ključnih za savremeni kontekst: volimo, čuvajmo, brinimo – naveo je KC Grad najavljujući izložbu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Vreme“ je mapiralo šta se gde i kada dešavalo kada je 15. marta Ulicom kralja Milana prošao „zloslutni huk“ i građani se dali u beg. Da li su ljudi pretvoreni u pokusne kuniće za zvučno ili vrtložno oružje?
Četiri studenta Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja pretučena su u Novom Sadu, prenosi portal 021.rs. Jedan student ostao je na bolničkom lečenju. Novosadski odbor SNS-a demantuje tvrdnje studenata da su ih pretukli „batinaši SNS-a“, a studenti pozivaju na protest podrške pretučenim kolegama
Istorijski skup u Beogradu 28. marta nije se dogodio. „Pristojna Srbija“ nije došla u Beograd. U međuvremenu, dan pred ovaj datum tabloidi su objavili da će novi skup biti, ipak, u aprilu. I to Svenarodni sabor koji će trajati tri dana (od 11. do 13. aprila)
Neka se na kraju ispostavi da je rupu na prozoru dr Dragana Milića napravio detlić. Jedino što je u ovom trenutku relevantno je da postoji jasna sumnja da je na njega pucano, da je Vučić opozicionog prvaka u Nišu nazvao čistim zlom i da odsustvo njegove rekacije nije normalno
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić konačno je počeo formiranje nekakvog pokreta sa nekim profesorima. Super, njih niko ne zna pa ne može da ih gađa jajima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
