U Višem sudu u Beogradu nastavljen je parnični postupak u slučaju „Ribnikar“ koji je pokrenulo 27 članova oštećenih porodica za naknadu nematerijalne zbog pretrpljene duševne boli i stresa usled gubitka bliske osobe, piše N1.
Iako je za danas bilo zakazano saslušanje Miljane Kecmanović, majke dečaka koji je prošle godine počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi u Beogradu, ona se nije prijavila pred sudom u ovom postupku.
Njena punomoćnica Marina Ivelja kazala je da se ona neće izjašnjavati sve dok ne završi iznošenje odbrane u krivičnom postupku koji se protiv nje vodi u ovom slučaju, a u kom je javnost isključena za razliku od ovog postupka, koji je otvoren za javnost.
Nakon toga počelo je saslušanje i ispitivanje svedoka u ovom postupku, a to su zaposleni u školi „Vladislav Ribnikar“.
Prvo je saslušana Snežana Knežević koja je bila direktorka škole u trenutku gda se u njoj dogodilo masovno ubistvo.
I direktorka pokrenula postupak protiv dečaka ubice
Njeno svedočenje trajalo je dva i po sata tokom kojih je najviše govorila o procedurama u školi uslovima za promenu smene u školi, koliko se to često događa, i ko o tome odlučuje.
Govorila je i o disciplinskim i inspekcijskim postupcima koji su vođeni protiv nje, zatim pedagoga psihologa i sekretara škole na pokrenuti nakon 3. maja. Kazala je da su tim postupcima utvrđeni tek pojedini administrativni propusti, ali da je nakon tragičnog događaja i ona kao direktor, po službenoj dužnosti, protiv dečaka pokrenula postupak zbog onog što se dogodilo.
Objasnila je da jutra kada se zločin dogodio nije bila u školi već ju je pomoćnica direktora pozvala i obavestila šta se dogodilo, a da je od policije tokom čitavog dana saznavala koliko je žrtava bilo.
„Nije nam bilo dozvoljeno da komuniciramo ni sa kim. Moj telefon je morao da bude na stolu. Videla sam da me zovu roditelji da me pitaju šta se dešava sa njihovom decom, a ja sam tad već znala da njihova deca nisu živa. Kada se znao tačan broj stradalih morala sam da odem u policijsku stanicu ‘Vračar’ sa razrednim starešinom i inspektorom i da saopštavam roditeljima šta se dogodilo“, kazala je bivška direktora škole.
Pitanja roditelja ubijene dece za bivšu direktorku
Nakon svedočenja usledilo je više desetina pitanja punomoćnika oštećenih i tuženih, ali i roditelja ubijene dece.
Sudija mnoga od pitanja nije dozvolila kao suvišna, navodeći da se svedokinja o tome već izjasnila ili da nisu predmet tužbe.
Zbog toga Snežana Knežević nije odgovorila na pitanje da li joj je poznato da su nakon pisanja medija o „vračarskom“ klanu počeli međusobo da govore o ubistvima, kao ni da li kao tadašnja direktorka oseća moralnu odgovornost za najteži zločin koji se dogodio.
Na pitanje Nine Kobiljski, majke ubijene devojčice Eme, zbog čega se kao direktor škole nije obratila javnosti i zaštitila čast ubijene dece, bivša direktorka je odgovorila da to nije učinila jer su se pitanja koja su joj mediji postavljali ticala isključivo dečaka ubice.
Dragana Anđelković, majka ubijene devojčice Angeline, pitala je svedokinju zašto kao direktorka nije podnela ostavku nakon 3. maja, međutim sudija ni to pitanje nije dozvolila.
Takođe Dragana Anđelković je pitala i da li postoji odgovornost škole za zločin.
Na to je bivša direktorka odgovorila da „ovo niko nikada nije mogao da pretpostavi da će da se dogodi“. Tad je bila prekinuta i nije dovršila misao.
Nakon bivše direktorke na redu je da svedoči Dragana Tomić koja je bila razredni starešina dečaka K.K. koji je izvršio zločin.
