Foto: AP Photo/Efrem Lukatsky
Bombardovanje i granatiranje ne prestaje. Cilj ruskih trupa je, očigledno, da strateški važne gradove razaranjem primoraju na predaju. SAD pokušavaju da ubede Kinu da ne bude slamka spasa za Rusiju oslabljenu zapadnim sankcijama. Šolc i Erdogan tragaju za nekim rešenjem. Producentkinja ruske državne televizije prekinula je program antiratnim parolama
U toku noći između ponedeljka i utorka zapaženo je pregrupisavanje ruskih snaga u pravcu Harkova.
Uništen je televizijski toranj u Rovni, gradu sa 250.000 stanovnika na severozapadu Ukrajine koji je od 1920. do 1939. pripadao Poljskoj. Ruske vojne snage intenzivirale su bombardovanje više ukrajinskih gradova. Ruske trupe polako se primiču Kijevu.
Raketiranje Luganska i Donjecka
Ukrajinske snage raketirale su Lugansk i Donjeck, glavne gradove dve samoproglašene narodne republike pod ruskom kontrolom na istoku zemlje. Ruski zvaničnici tvrde da su Ukrajinci koristili kasetne i fosforne bombe i da je u napadima poginulo najmanje 20 ljudi.
U iščekivanju desanta na Odesu
Ruska ratna mornarica blokira ukrajinsku crnomorsku obalu. Stanovnici Odese se pripremaju za odbranu od ruskog napada koji se očekuje, postavljaju protivtenkovske barikade, dižu ograde od bodljikave žice, miniraju obalu u iščekivanju desanta. Ovaj lučki grad ima za Ukrajinu ogroman privredni, kultrno-istorijski i simbolički značaj.
Evakuacija iz Mariupolja
Posle gotovo dvonedeljne opsade iz lučkog grada na Azovskom moru Mariupolja je izašla kolona koja od 160 privatnih automobila. Uspostavljanje bezbednog koridora za evakuaciju civila bio je rezultat treće runde pregovora ukrajinske i ruske pregovaračke delegacije. Ruske snage ovaj grad neprestano bombarduju, odavno vlada nestašica vode za piće, hrane i lekova, nema grejanja. Do sada je, prema lokalnim izvorima, poginulo preko 2.400 civila.
Faktor Zelenski
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u još jednom video-obraćanju zapretio da će svako ko je odgovoran za ovaj rat, razaranja i represiju odgovarati za to. Rekao je da su Rusi poverovali svojoj propagandi i da nisu mogli da poveruju kakav će im otpor pružiti Ukrajinci. Zelenski je pozvao ruske vojnike da polože oružje i zahvali se Rusima u Rusiji koji „ne prestaju da govore“ istinu o agresiji na Ukrajinu. Zelenski je jeddan od ključnih motivacionih faktora koji utiče na borbeni moral Ukrajinaca. Ratno pravo će se u Ukrajini od 24. Marta produžiti za još 30 dana.
Incident na ruskoj državnoj televiziji
Centralne vesti državnog Prvog kanala ruske televizije u ponedeljak u 19.00 časova prekinula je žena koja je iznenada uskočila u kadar pokazujući tablu sa natpisom „Zaustavite rat!“ i vičući „Ovo je propaganda, lažu, lažu!“ Emisija je prekinuta, ali je ova scena postala viralna na društvenim mrežama. Ispostavilo se da se radi o producentkinji tog kanala Marini Ovsjanikovoj koja je potom uhapšena. Ona je pre toga snimila video-poruku u kojoj osuđuje invaziju Rusije na Ukajinu i izražava nadu da će se „bratski narodi pomiriti“. Posle incidenta televizija je govorila o „tehničkom slučaju“ i prekinula istragu.
Marinu Ovsjanikovu neki dovode u vezu sa Aleksejem Navaljnim.
Hapšenje zbog veleizdaje
Prvi put od početka rata došlo je do hapšenja zbog veleizdaje na osnovu člana 175. Krivičnog zakona Rusije. Navedeno je da se radi o izvesnom Juriju Abramovu. Do sada nije bilo moguće da se ustanovi o kakvoj je veleizdaji reč, niti ko je ta osoba. Ruski krivični zakon kao najveću kaznu predviđa doživotnu robiju, smrtna kazna je zakonom ukinuta.
Kineski faktor
Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji odbacio je američke tvrdnje da Kina isporučuje oružje Rusiji, tom prilikom je Ukrajinu nazvao proizvodom „gomilanja i intenziviranja evropskih bezbednosnih protivrečnosti“. Rusija je takođe demantovala vesti da je od Kine zatražila oružje, jer ga ima dovoljno.
Kineska i američka delegacija na visokom nivou pregovarala je u pobedeljak u Rimu od situaciji u Ukrajini i odnosima Kine sa Rusijom.
Pretnja bombom na letu za Moskvu
Avion Air Srbije na letu iz Beograda u Moskvu drugi put za tri dana vratio se i sleteo zbog pretnje da se u njemu nalazi bomba. Vest se i ovog puta pokazala kao lažna, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je pretnja upućena iz Ukrajine. Očigledno se radi o pokušaju da se ometa avionski saobraćaj iz Srbije prema Rusiji. Jedna putnica nam je saopštila da se iz Moskve vratila u Beograd znatno dužim letom preko baltičkih zemalja i da je zbog toga morala da doplati kartu.
Nakon uvođenja sankcija Rusiji letovi Air Srbija na relaciji Beograd-Moskva-Beorad su udvostručeni.
Rusi zaglavljeni u Tajlandu
’U Tajlandu je na aerodromu zatečeno oko 6.500 ruskih građana koji su bili na godišnjem odmoru. Tajland doduše nije uveo sankcije Rusiji i letovi iz Fuketa za Moskvu nisu obustaljeni, ali zbog blokiranih kreditinih kartica Rusi nemaju pristup novcu i ne mogu sa Aeroflota da se prebace na druge avio kompanije. Pokušaji da se pređe na novi ruski sistem bezgotovinskog plaćanja „Mir“ do sada nije uspeo. U Tajlandu je ove zime na odmoru bilo oko 23.000 gostiju iz Rusije.
Blokada kreditinih kartica
Sve međunarodne kreditne kartice su obustavila isplatu gotovog novca na bankomatima i u bankama u Rusji. Kupovina i usluge sada se u Rusji moraju plaćati u gotovom i u rubljama. Rublja je drastično izgubila na vrednosti, kako kažu zapadni reporteri, gotovo da je bezvredna.
Posldnji obrok u ruskom Mekdonaldsu
Nemačka televizija RTL objavila je vest o poslednjoj večeri svog moskovskog dopisnika u Mekdonaldsu. Mekdonalds je u ponoć zatvorio svih 850 restorane u Rusiji, bilo ih je 850. Prvi restoran otvoren još 1990. u Moskvi u vreme Sovjetskog Saveza smatrao se simbolom otvaranja zemlje prema zapadu. Ruski pijanista Luka Safronov-Zatravkin, koji je težak 270 kilograma, lancima se vezao za ulaz jedne filijale Mekdonalds u Moskvi iz protesta zbog sankcija kojima „Zapad Rusima uskraćuje slobodu“.
Diplomatski kanali
Nemački kancelar Olaf Šolc odleteo je u Tursku na razgovore sa predsednikom Tajipom Redžepom Erdoganom o mogućnostima prevazilaženja ratne krize. Iranski ministar inostranih poslova Husein Amirabdolajin stigao je u Moskvu radi prevazilaženja zastoja pregovora o ukidanju sankcija Iranu o čemu se pregovaralo u Beču, a razgovori su bili prekinuti zbog krize u Ukrajini.
J.H./ARD/ZDF/RTL/Al Jazeera/Bild/CNN/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je poziv nadležnim institucijama da ispitaju da li javni nastupi predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova predstavljaju kampanju za njegovu eventualnu kandidaturu za predsednika Srbije
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
