Foto: Fonet / MUP Srbije
Tokom prošle godine značajna sredstva iz srpskog budžeta završavale su na računima brojnih nevladinih organizacija, uključujući i desničarske grupe povezane sa političarem iz Francuske sa srpskim državljanstvom Arnoom Gujonom, konstatovala je Državna revizorska institucija
Uplate iz budžeta Srbije u visini od nekoliko hiljada evra završavale su tokom prošle godine na računima u komercijalnim bankama brojnih nevladinih organizacija, prenosui Radio slobodna Evropa (RSE).
Novac je uplaćivan i desničarskim organizacijama, od kojih su neke povezane i sa Srpskom napredno srtrankom, partijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
To proizilazi iz podataka Državne revizorske agencije (DRI) o izveštaju o radu Uprave za saradnju sa dijasporom Vlade Srbije, na čijem čelu je do sredine maja 2024. bio Arno Gujon, u Srbiji medijski često eksponirani francuski državljanin, koji je u mladosti stasavao u redovima u Francuskoj desničarskog pokreta “Blok identitaraca”.
Srpski Zakon o budžetu, međutim, određuje da se uplate moraju upućivati na račune Uprave za trezor, kako bi tok novca mogao da se prati.
Francuski „humanitarac“
Gujon je u Srbiju stigao pre dvadeset godina predstavljajući se kao humanitarac. Tokom 2015. godine dobio je srpsko državljanstvo, od 2020. je državni funkcioner, a član vladajuće Srpske napredne stranke od 2023. godine.
Proveravajući rad Uprave koju je Gujon donedavno vodio, DRI navodi da su u ovoj instituciji koja je formirana pri Ministarstvu spoljnih poslova u međuvremenu počeli da “ispravljaju” način uplate, a podvlači se da je ranijim uplatama bila otežana kontrola trošenja sredstava.
Nova funkcija, više para
Kada je izveštaj DRI sa zamerkama u vezi trošenja sredstava objavljen 22. maja, Gujon nije više bio na čelu Uprave, jer je raspoređen na novu funkciju. Postavljen je na čelo novoformirane Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju pri Vladi Srbije čije su nadležnosti prema saopštenju Vlade slične kao i one koju ima Uprava na čijem je čelu bio – „organizovanje, sprovođenju i podržavanju aktivnosti kako bi se u svetu predstavili srpska kultura, istorija, duhovnost, umetnost, jezik, nauka i sport“.
Zbog formiranja nove Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju u toku budžetske godine, Vlada je odlukom od 16. maja aktivirala sredstva iz budžetske rezerve.
Sredstva u iznosu od 3,1 milion evra, a koja su u budžetu bila namenjena za kapitalne projekte, preusmerena su za rad nove institucije koju sada vodi Gujon.
Kako je novac do sada usmeravan
Državna revizorska institucija zavšila je nadzor u Upravi za saradnju sa dijasporom 22. maja ove godine.
U izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja Uprave za saradnju sa dijasporom za 2023, Državna revizorska institucija navodi da je Uprava novac opredeljen na konkursima uplaćivala organizacijama iz Srbije preko komercijalnih banaka, umesto na posebne namenske račune kod Uprave za trezor, što propisuje Zakon o budžetskom sistemu.
Zakonom o budžetu u članu 9. propisano je da korisnicima javnih sredstava koji ne pripadaju javnom sektoru, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvara poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva.
Na pitanje zbog čega se uplate nisu vršile preko računa Uprave za trezor što omogućava lakšu kontrolu trošenja javnih sredstava, iz Uprave za saradnju sa dijasporom navode za RSE da su „nakon uočenog propusta obavestili korisnike donacija da otvore namenske račune“.
Da li su svi korisnici donacija ispunili svoje obaveze i sproveli projekte za koje im je dodeljen novac iz budžeta, iz Uprave za saradnju sa dijasporom nisu odgovorili.
Prema analizi RSE, Uprava na čijem čelu je bio Gujon, tokom 2023. godine je novcem iz budžeta finansirala na stotine projekata i donirala 342 organizacije iz celog sveta – od udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore do fondacija i kulturno umetničkih društava u Australiji i SAD.
Ceo tekst pročitajte na portalu RSE.
Izvor: RSE
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
