Foto_ A.P.
Oko 170 slučajeva nepoznatog hepatitisa u 16 zemalja u svetu, većinom u Evropi, prijavila je Svetska zdravstvena organizacija. Bolest je registrovana i u susednoj Rumuniji. Infektolog Dragan Delić smatra da zbog te informacije za sada nema razloga za posebne mere, a virus ne treba smatrati nepoznatim dok se ne isključe oni koji su poznati
Svetska zdravstvena organizacija prijavila je u četvrtak oko 170 slučajeva nepoznatog hepatitisa u 16 zemalja u svetu, većinom u Evropi. Uzrast pacijenata je od mesec dana do 16 godina, a za oko 10 odsto njih bila je potrebna transplantacija jetre. Registrovan je najmanje jedan smrtni slučaj.
Zatim je javljeno da je ova bolest registrovana i u Rumuniji, što znači da zbog prazničnih putovanja može da stigne i u našu zemlju.
Infektolog Dragan Delić rekao je danas da zbog te informacije za sada nema razloga za posebne mere.
„Još od 1995. godine, pedijatri i infektolozi se susreću sa akutnim oštećenjem jetre kom se ne zna uzrok“, rekao je Delić za RTS i objasnio zašto ovaj virus još uvek ne treba smatrati nepoznatim.
Delić smatra da “tek kad budu isključeni svi ti poznati faktori, može se reći da je reč o hepatitisu nepoznate etiologije“. Do sada poznati uzročnici oštećenja jetre su primarno hepatotropni virusi, kao što su virusi hepatitisa A, B, C, D i E., objasnio je infektolog, i nabrojao i neke druge viruse koji mogu potencijalno da oštete jetru: epštajn-bar virus, mononukleoza, citomegalovirus, adenovirus i koksaki, herpes-simpleks virusi, kao i veliki broj virusa koji napadaju druge organe i tkiva.
Napomuo je i da osim infektivnih agenasa postoje i mnogi drugi mogući uzročnici akutnog, novonastalog oštećenja jetre, kao što su lekovi, toksini, razne hemikalije, biljni preparati, koji se zajedno zovu toksično-medikamentozna oštećenja. „Takođe, postoje i autoimune i metaboličke bolesti jetre, ishemijski hepatitis i mnogobrojni infektivni i neinfektivni uzročnici“, rekao je Delić.
Pretpostavka da je ovakvo delovanje adeno-virusa posledica zaključavanja i fizičke distance tokom trajanja pandemije, dr Deliću deluje neubedljivo zato što ni deca ni odrasli tada nisu bili pod staklenim zvonom. „Svako od nas četiri do sedam puta godišnje oboli od neke virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Čak 30 odsto od toga je neki koronavirus, a ostalo su ostali virusi – adeno, influenca, rino“, rekao je dr Delić.
Inače, adenovirus se prenosi direktnim kontaktom, kapljično, i prljavim rukama. Zarazan je i lako se prenosi, teško ga je kontrolisati među decom. U najvećem broju slučajeva prolazi nakon lečenja.
S.Ć./FoNet/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti i građanski zborovi nastavljaju blokade. Policija je rano jutros ponovo uhapsila više ljudi koji su blokirali saobraćajnice. Blokade u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... počele su da niču u nedelju uveče zbog hapšenje više desetina lica tokom Vidovdanskog protesta
Tužilaštvo ima ključnu i nezamenjivu ulogu u pokretanju efikasnih i nezavisnih istraga kada postoji osnovana sumnja da su policijski službenici povredili zabranu torture i nečovečnog postupanja, saopštio je YUCOM
Imaju li Žandarmerija, Interventna jedinica Policije i Policijska brigada uopšte dovoljno ljudi da izađu na kraj sa masovnim blokadama u isto vreme na više lokacija u više gradova
Roditelji učenika Pete beogradske gimnazije ističu da neodržavanje nastave nije isto što i smanjena prisutnost učenika
Da li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
