Sve je po zakonu, a urbane vrednosti nestaju

Gostovanje Olivere Vučković, direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, na RTS-u bila je jedinstvena prilika da se čuje živa reč predstavnika nadležne ustanove za urbanizam prestonice. Podsetimo, odlukom Grada Beograda, za sve informacije nadležan je Sekretarijat za informisanje.

Komentarišući česta rušenja zgrada koje su dokazi i sećanje na istorijsko urbano nasleđe grada (Internacionalnih brigada 47, Janka Veselinovića 10. Mišarska 3 i 9, vile u Hadži Milentijevoj, Nikolaja Krasnova…) kako bi se umesto njih sazidale višespratnice i ostvario profit, Olivera Vučković je rekla da je jedini mehanizam protiv ovakvih poteza nesavesnih investitora utvrđivanje prostorno-istorijskih celina i da je u toku postupak za zaštitu nekoliko kulturno-istorijskih celina.

Jedan od tih  tiče se Neimara. Postupak traje godinama, predugo da bi se staro beogradsko nasleđe sačuvalo od investitora. U Udruženju za zaštitu Neimara kažu da u momentu kad se taj deo grada proglasi zaštićenom celinom, više ništa neće imati da se štiti. Već su porušene vredne vile u Internacionalnih brigada,  Janka Veselinovića, Koče Kapetana. ..

Kad se kaže nesavesni investitor, koje pominje Vučković, misli se na ljude koji protivzakonito upropaste vrednu staru kuću, ali i na one koji jednostavno iskoriste neažurnost samog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Oba recepta su poznata i sigurno uspevaju.

U prvom slučaju, kao što se desilo proletos sa vilom na Neimaru u Janka Veselinovića 15, najjednostavnije je urušiti krov kuće. Naravno, kao slučajno, recimo tokom popravke susedne kuće. Kuća u Janka Veselinovića je pod zaštitom, što znači da se mora očuvati u svom izvornom obliku, i na njoj se bez saglasnosti Zavoda ne smeju preduzimati nikakve intervencije, a Neimar gde ona se nalazi, kao gradska celina, je u postupku utvrđivanja za kulturno dobro, što znači da tokom trajanja tog postupka uživa urbanističku zaštitu shodno izmenama i dopunama Plana generalne regulacije grada Beograda iz marta 2022.godine.

Način da se prevaziđu sve ove zakonske prepreke, je da se objekat učini nebezbednim tako što mu se ukloni krov i omogući njegova devastacija.

I za drugi slučaj, neažurnost Zavoda, recept je jednostavan: investitor kupi staru kuću koja je pod privremenom zaštitom Zavoda, sačeka da prođe rok zaštite tokom kojeg Zavod gotovo po pravilu ne stigne da je trajno zaštiti, i – sruši je.

Zašto Zavod ne uspe da obavi svoj posao, nezvanična informacija je da nemaju dovoljno kadrova za sve što po gradu treba zaštiti.

Ukratko, vredna kuća bude srušena po zakonu.

Olivera Vučković kaže da je za to odgovorna građevinska inspekcija a ne Zavod, što je tačno. Tvrdi da Zavod uvek reaguje, ali da jedino šta može da uradi je da pozove građevinsku inspekciju.

Ana Gođevac, odbornica Stranke slobode i pravde u Skupštini Grada kaže za portal „Vremena“ da su za zgradu u Internacionalnih brigada „ podneli žalbu Gradu, još uvek nemamo odgovor.“

Zatim, „za Janka Veselinovića 10  podneli smo krivičnu prijavu protiv opštine Vračar kao izdavaoca rešenja o rušenju. Pokušali smo da sprečimo investitora na licu mesta i pozvali policiju, gradska inspekcija nije došla uopšte kao ni komunalna. Policija je bila na licu mesta ali je rušenje nastavljeno. Projavili smo i da je nebezbedno jer su deca iz škole prolazila pored gradilišta.“

„O uništavanju Janka Veselinovića 15, mi smo objavili. Reč je o investitoru Eliti Kop. Skinuli su krov da bi nastavila kuća da se urušava da bi je lakše srušili. Tu ima još dve vile koje hoće da ruše.“

Upitana konkretno za konak kneginje Ljubice koji je ugrožen zbog doziđivanja dva sprata na susednom objektu, rekla je da je Zavod pratio radove i reagovao čim je investitor izašao iz okvira onoga što je dozvoljeno da se radi.

„Inspekcija je odmah izašla i zaustavila radove, u isto vreme je izašla i inspekcijska služba Ministarstva građevine. Propisali su mere investitoru koji je nesavesno postupio u ovom slučaju“, rekla je Vučković.

Vučković je govorila i o porušenom Nemačkom paviljonu na Strom sajmištu. objasnila da u zaštićenom području nisu uvek svi objekti podjednako zaštićeni, te da je jasno definisano šta može da se ruši, a šta ne:

„U zavisnosti od toga kako se svaki pojedinačno objekat valorizuje, da li se čuva u potpunosti, na nekima je dozvoljena nadogradnja ili izgradnja pored, dok se neki objekti u potpunosti mogu ukloniti ili zameniti novim koji ne moraju da odražavaju duh starog vremena.“

Zakoni postoje, institucije zaštite takođe, ali – ništa. Urbane vrednosti Beograda nestaju.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com