Sujete i računica: Da li je Savo Manojlović neugodan za opoziciju?

Oštre opaske potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić na račun prvog čoveka inicijative Kreni-promeni Save Manojlovića uzburkale su opozicionu scenu koja, izgleda, nikad nije dovoljno mala da ne bi bila zavađena.

Tabloid Blic postavlja pitanje da li je to krenula borba za novog „lidera opozicije“, to jest da li je Manojlović čovek koji tu „krunu“ može da skine predsedniku SSP Draganu Đilasu.

Tepić je u razgovoru za Danas rekla da je iznenađuju „ljudi sa političkim ambicijama s ove naše, opozicione strane“ koji, kao Savo Manojlović, „koriste gotovo svaku priliku“ da napadu opoziciju, „Dragana pod obavezno“.

Kaže, Manojlovićev stil je uporediv sa „Vučićevim tabloidima i trbuhozborcima“, te on koristi priliku za „pljuckanje sa strane i nekakve ego-performanse“ dok je opozicija na meti neviđene hajke režima.

Ona se posebno osvrnula na Manojlovićevu kritiku na račun Dragana Đilasa i poteze „Srbije protiv nasilja“ nakon izbora.

Manojlović je, naime, početkom godine za Novu S podsetio da su neki obećavali da će „određene liste“ imati više od 30 odsto na republičkim izborima i samostalno pobediti u Beogradu, očito misleći na „Srbiju protiv nasilja“.

Potom je rekao da opozicija bira lošu strategiju da ljude zove na ulice, a istovremeno ide u institucije. „Ne možete očekivati neko da gurne svoje stranačke koleginice u štrajk glađu, da ugrožavaju zdravlje, a onda istovremeno da deo ljudi dobije imunitet (ulaskom u Skupštinu Srbije)“, rekao je Manojlović, očito ciljajući Đilasa.

„Svaka kritika opozicije kao smak sveta“

Politikolog Boban Stojanović za „Vreme“ primećuje da Mariniku Tepić u poslednjem intervjuu niko nije pitao o Manojloviću već ga je ona „sama i svesno“ napala.

„Očigledno se bilo kakva kritika opozicije, čak i nakon izbora, doživljava kao smak sveta. To nije dobro, jer opozicija ne bi smela da se ponaša kao vlast“, kaže Stojanović.

On podseća da je inicijativa „Kreni promeni“ obučila jedan broj opozicionih članova biračkih odbora, da je imala posmatračku misiju i beležila nepravilnosti.

„Ta organizacija je, bez obzira na sve, jedina do sada imala uspešne proteste sa blokadom Gazele – tada je stopiran Rio Tinto. Ako se opet vrati priča sa litijumom, verujem da će ljudi opet ići na ulicu da sačuvaju tu svoju jedinu pobedu u prethodnih dvanaest godina“, prognozira Stojanović.

O opaski Marinike Tepić da se Manojlović „tajno dogovarao“ sa Vučićem da prekine proteste protiv Rio Tinta, Stojanović kaže da to nije tačno. Naprotiv, Manojlović je javno rekao da ga je predsednik pozvao i rekao mu da će povući i izmeniti zakone koji omogućavaju kopanje litijuma.

„Sa druge strane, predsednik stranke gospođe Tepić išao je na sastanak sa Vučićem da se dogovori o prevremenim izborima u Beogradu, pa od toga nije bilo ništa. I to je činio kad je, prema preliminarnim rezultatima, rezultat u Beogradu bio 55 odbornika za vlast, 55 za opoziciju.“

Kako je Manojlović stekao politički kapital?

Savo Manojlović, koji je vođenje javnih kampanja izučavao u onlajn-školi Harvarda, pojavio se u javnosti kao entuzijasta koji inicira silne peticije za uređenje grada i države.

Opšte poznat postao je baš tokom protesta protiv Rio Tinta. Jedna anketa agencije Sprint insajt je pred predsedničke izbore 2022. pokazala da bi 15,2 odsto građana moglo da zamisli da glasa za Manojlovića.

U toj anketi – gde su mereni mogući i nemogući kandidati – Manojlović je iza sebe ostavio i Mariniku Tepić (13,5 odsto), i pravog kandidata Zdravka Ponoša (tada 10,8 odsto). Zapravo, osim Vučića, jedino je doktor Branimir Nestorović imao veći izmereni rejting od Manojlovića (23 odsto).

Nakon tih izbora, u političkoj čaršiji je bila javna tajna da je Manojlović odbio poziv Zdravka Ponoša da učestvuje u osnivanju stranke Srbija Centar.

Kako kaže više izvora „Vremena“, Manojlović je u izvrsnim odnosima sa vladikom Grigorijem pa tako i sa Dejanom Bodirogom. Pojavljivanje te dvojice u inicijativi ProGlas pred izbore bilo je povezano sa učešćem Manojlovića na nekim od tribina ProGlasa.

Tako ovaj pravnik rodom iz Prištine, još u svojim tridesetim godinama, postaje za mnoge poželjno lice na političkoj sceni. Već dugo se priča da će pokušati da iskoristi politički kapital koji je stekao, a neki analitičari čak misle da bi morao da požuri.

Tako je programski direktor agencije „Faktor plus“ Predrag Lacmanović nedavno za Blic rekao da je krajnje vreme da Manojlović uđe u politiku „jer će proći vreme i deo birača će izgubiti fokus sa njega“. On Manojlovića vidi kao deo „prozapadne opozicije“ kojoj treba novo lice, ali u kojoj bujaju sujete.

Prvo organizacija pa izbori?

I politikolog Boban Stojanović veruje da Manojlović planira konkretni angažman u politici. „Manojlović utiče na društvena dešavanja i zato ima probleme od strane vlasti i verujem da ga vlasti doživljavaju kao veću pretnju nego što je većina opozicije.“

„Problem je izgleda što Manojlović uskoro planira konkretan politički angažman, a to opoziciji, iz ličnih razloga, ne odgovara jer verujem da svima može da uđe u biračko telo“, kaže Stojanović za „Vreme“.

Kako dodaje, nije siguran da će Manojlović biti spreman ni za prolećne lokalne izbore posle kojih bi mogle da nastupe tri-četiri godine bez izbora, što je retkost tokom Vučićeve ere.

Sa druge strane, podseća na Manojlovićev nedavni tekst za NIN u kojem je pisao o potrebi da se organizuje hiljadu ljudi koji su spremni da rade sistemski i promene Srbiju.

„Ako ide principom da prvo gradi organizaciju, pa da onda jednom izađe na izbore, to je dobra ideja i drukčiji put od svih opozicionara u prethodnih desetak godina.“

Inače, Manojlović o ovome nije hteo da govori za „Vreme“. Samo je uputio na svoj tvit u kojem izokola odgovara Mariniki Tepić.

U tom tvitu je naveo da se neće baviti ličnim obračunima, već temama koje zanimaju građane. To su, naveo je Manojlović, izborna krađa, čuvanje zemlje od iskopavanja litijuma i „progon stanovništva“ sa Kosova i Metohije.