Suđenje za zločine u Dobrovoljačkoj: Ulica podela i optužbi

Portal BHRT prenosi da je na Statusnoj konferenciji Suda BiH dogovorena dinamika održavanja glavnog pretresa u predmetu zločina koji su počinjeni u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. Godine. Tužilaštvo BiH je najavilo da će odustati od nekih predloženih svedoka jer su u međuvremenu preminuli.

Optužnica, koja je podignuta 27. Aprila ove godine, osim Ejupa Ganića tereti i Zaima Backovića, Hamida Bahtu, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, Jusufa Pušinu, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žišku.

Advokat Lejla Čović, koja u ovom predmetu brani prvooptuženog Ejupa Ganića, rekla je posle statusne konferenciji da bi suđenje moglo trajati najmanje tri do četiri godine: „U ovom trenutku preuranjeno je govoriti o dužini trajanja postupka, ali izvesno je, prema informacijama koje smo dobili danas i praksi ovogsSuda, da će ovo biti višegodišnje suđenje“.

U optužnici se navodi da je nekadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić podstrekivao i naredio tadašnjim rukovodiocima Teritorijalne odbrane Republike BiH da ignorišu raniji dogovor o mirnom povlačenju i da napadnu kolonu JNA koja se povlačila iz Sarajeva pod pratnjom UN.

Ejup Ganic i Slobodan Milosevic23.07.1996.foto:TANJUG

Optuženi se terete da su 3. maja 1992. godine u Sarajevu, u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji. Oni se terete i da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, da su mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, da nisu sprečili ni kaznili izvršioce i da su pomagali počiniocima nakon izvršenog zločina.

Prilikom napada je poginulo i ranjeno više desetina oficira i vojnika JNA, dok ih je preko 100 zadržano u zarobljeništvu i razmenjeno nakon ne baš civilizovanog i humanog tretmana u lokalnim zatvorima.

Interpretacije događaja

Ejupa Ganiće je Alija Izetbegović, koji se tih dana nalazio u Lisabonu na jednom od mnogobrojnih pregovora o budućnosti BiH u kojoj se rasplamsavao rat, bio ovlastio da vodi pregovore sa JNA.

Dok Ganić pregovara sa rukovodstvom JNA, borbe uveliko traju, pod granatiranjem sa okolnih brda i artiljerijskom paljbom po gradu Sarajevo se polako zatvara, pisalo je „Vreme“ u tekstu „Slučaj Dobrovoljačke ulice – Pitanja bez odgovora“.

Jedinice Drugog korpusa JNA nalaze se u Domu JNA i na Bistriku. Tu dolazi do prvog razmimoilaženja u interpretaciji događaja – neki izvori tvrde da su jedinice JNA pokušavale da se probiju kroz grad i podele ga na dva dela (muslimanski i srpski), dok JNA tvrdi da su se jedinice kretale po gradu sa ciljem da se iz njega izvuku.

Izetbegović sleće na sarajevski aerodrom 2. maja – niko ga ne dočekuje, aerodrom je zatvoren. JNA ga odvodi u Lukavicu, gde ga zadržavaju kao taoca, kao garant da će JNA moći neometano da se izvuče iz grada.

Pregovori

U samom gradu je već pakao – izgorela je Glavna pošta, tako da su sve linije u kvaru. No, Televizija Sarajevo uspeva da ostvari telefonski kontakt sa Izetbegovićem, koji se uživo prenosi. „Koji je Vaš status u Lukavici?“ „Mislim da sam kidnapovan.“ U razgovoru između Ganića, Kljujića i Izetbegovića (koji je takođe išao uživo) Izetbegović Ganiću prebacuje svoja ovlaštenja za pregovore sa JNA.

Pregovori počinju sutradan, vode ih Ganić i general Aksentijević, pod patronatom UNPROFOR-a. Kasnije će Ganić tvrditi da je dogovoreno isključivo povlačenje komande sa Bistrika – odnosno generala Kukanjca i samog Izetbegovića koji je u međuvremenu tamo prebačen. „Niko nije dao saglasnost da svi vojnici, oružje i arhiva mogu da se iznose – to je trebalo dogovoriti kasnije“, izjavljuje Ganić. Kako bilo, sa Bistrika je krenuo konvoj cele JNA, kao i naoružanje.

Napad

Kod mosta Drvenija kolonu zaustavlja komandant TO-a BiH Jovan Divjak i proverava da li je Izetbegović unutra. Kod Skenderije se kolona ponovo zaustavlja. Izetbegović, prema Kukanjčevom naređenju, proviruje i govori Divjaku da se konvoj propusti, i da će se o svemu „razgovarati sutra“.

To „sutra“ nije dočekano sa oduševljenjem među bosanskom vojskom. „Recite predsjedniku da razgovori sutra ne dolaze u obzir“, čuje se neidentifikovani glas na radio-vezi, koji ovu poruku saopštava generalu Divjaku. Ipak, kolona kreće dalje i transporter sa Izetbegovićem se izdvaja ka Predsedništvu.

Međutim, začelje kolone se ponovo zaustavlja kod Skenderije – tada se dešava napad u kome, prema podacima iz bosankih izvora, strada šest pripadnika JNA, dok je 186 vojnika i oficira zarobljeno. „Politika“ tog 2. maja prenosi da su poginula četiri vojnika i dva oficira. Prema podacima Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo, koji su se deset godina kasnije navodili u srpskim medijima, ubijeno je 42, ranjeno 72, a zarobljeno 215 vojnika i oficira JNA.

M.N./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com