Irski arhitektonski biro „Niall Montgomery + Partners“ (NMP) uklonio je sa svog sajta projekat pejzažne arhitekture za prostor na kom se danas nalazi Beogradski sajam, nakon što je portal N1 objavio tekst o tome. Sa sajta su uklonjeni i projekti koje je taj biro radio za prostor Beograda na vodi.
Naime, na sajtu irskog biroa „Niall Montgomery + Partners“ (NMP) nedavno se pojavio projekat pejzažne arhitekture za prostor između Gazele i Ade, na kom se trenutno nalazi Beogradski sajam.
Projekat za prostor Beogradskog sajma nije jedini u glavnom gradu Srbije na kom je NMP angažovan. Uvidom u portfolio na njihovom sajtu, moglo se videti da su izradili projekte pejzažne arhitekture za još dva stambeno-poslovna kompleksa u Beogradu, i to u neposrednom komšiliku Sajma – Beogradu na vodi.
Širenje Beograda na vodi
Od kada su se pojavile prve najave o selidbi Sajma, u javnosti se nagađa da će se na toj prostor proširiti naselje Beograd na vodi.
Beogradski sajam decenijama je bio u statusu društvenog preduzeća, ali je država pre desetak godina rešila da ga prebaci u status državnog preduzeća.
Doneta je odluka o smanjenju osnovnog kapitala za 1,139 milijardi dinara, radi sprovođenja statusne promene, a Vlada Srbije je dala saglasnost.
Kada se pojavila ta ideja o promeni statusa, pobunili su se penzioneri, odnosno bivši zaposleni na Sajmu, jer su, kako su naveli, oni ulagali od svojih plata u izgradnju hala, infrastrukturu, klimatizaciju.
Oni su se zbog ove odluke uložili žalbu Apelacionom sudu koji je doneo odluku da određeni procenat zaista pripada zaposlenima.
Njegova privatizacija planirana je još 2009. kada su jedinu ponudu za 70 odsto vlasništva dali konzorcijum italijanske kompanije Sajam Rimini i Verano motorsa, u vlasništvu Radomira Živanića Baje. Od te prodaje se odustalo.
Marketinški potezi vlasti
Bivši glavni urbanista Đorđe Bobić kaže za portal “Vremena” da smatra da je nedopustivo da hale jedan, dva i tri ne budu zaštićene kao spomenici kulture i da one moraju da se posmatraju kao celina.
U ovom trenutku pod zaštitom države kao kulturno dobro je samo Hala 1, koja ne sme biti srušena, sudeći prema trenutnim propisima.
“Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, u trenutku kada je napravljen to je bio veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Menjati ga, rušiti je zapravo još jedno skrnavljenje grada”, napominje on.
Bobić kaže da najveći deo struke ima ozbiljne primedbe na to, ali da vlast uprkos svemu pravi skupe planove koje će, po svemu sudeći otplaćivati naši praunuci.
“Vlast za ove poteze koristi svetsku izložbu „EXPO 2027″ koja će se održati u Beogradu, kao opravdanje. Sjajna je vest to što je Beogard dobio ovu izložbu, ali mnoge stvari u ovom projketu su nejasne. Problem je što je o tome počelo da se odlučuje bez koncepta. Tu nema infrastrukture, saobraćajnice, organizacija terena i slično a to znači da će to biti dodatni trošak koji će otplaćivati tri naredne generacije“, kaže Bobić.
On smatra da Beograd već ima postojeće kapacitete koji bi mogli da se iskoriste ovim povodom, i navodi da je upravo Sajam mesto na kojem bi „EXPO 2027“ mogao da se održi.
„Prema iskustvima iz stranih zemalja, često nakon manifestacije prostor namenjen za izložbu ostane neiskorišćen. S druge strane, Beogradski sajam za tu svrhu može da unapredi“, kaže Bobić.
Kako kaže, vlast pravi marketinške poteze, zanemarujući važnost i značaj građevine kakva je Beogradski sajam, kao i ekonomsku situaciju u kojoj se ova sirota zemlja nalazi.
Graditeljski podvig
Beogradski sajam sagrađen je između 1954. i 1957, prema projektu arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića.
Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi se da je zamišljen kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama.
Hala 1 je u vreme građenja predstavljala pravi graditeljski podvig i izuzetno konstruktivno ostvarenje, koje je moglo da se poredi sa najpoznatijim svetskim primerima ove vrste konstrukcije.
Beogradski sajam jedno je od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture i predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, ističe se na sajtu Zavoda.
Selidba u Surčin
Beogradski sajam nastavlja se na ceo kompleks Beograda na vodi koji je u vlasništvu Belgrade Waterfront Capital Investmenta, firme iz Abu Dabija koja ima 68 odsto Beograda na vodi. Preostalih 32 odsto je u vlasništvu države Srbije.
Kompanija Beograd na vodi je decembra 2021. kupila i zemljište u blizini Radničke ulice koje je nekada pripadalo Jugopetrolu.
Ukoliko na postojećoj lokaciji ostane samo Hala 1, Beogradski sajam seli se u Surčin, kao deo projekta uz nacionalni stadion.
U okviru kompleksa Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Taj prostor bi, prema planu, obuhvatio 167 hektara, od čega bi 113 hektara bilo namenjeno za sajamski prostor.
Z.S.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
